Narodno blagostanje

ба октобар 1935.

рау СА. Д. из Енглеске, 63 мил. из Француске и 31 мил. из Холандије; значи ове тв 3 M. милиона долара. |

Као што смо већ напоменули, а. | преокрет углавномспоследица европских политичких прилика које је створио. италијанско-абисински сукоб. (С. А. Д. изгледају ·најсигурнијим прибежиштем за капитал, а нарочито за "онај љутајући који се још није зауставио. То не вреди само за капитал земаља златног важења који се још увек плаши девалвације, као у последње време у Холандији, него и за амерички капитал који је пре и за време девалвације долара «био побегао у Лондон. Како инвестирање у Енглеској није-било примамљиво и како је постојала бојазан од пада фунте, тај је капитал инвестиран у "мобилно злато. Туђипокретни капитал у Лондону цени се на 200 мил. фунти, тако да се и даље може рачунати са великим одливима злата.

Поред политичке слабости европских валута треба иматина уму и то да златно важење и иначе пати од сталне могућности девалвације; у односу према долару то се нарочито осећа код франка, пошто само Француска банка! по својим статутима даје злато земљама са девалвираном валутом. На тај начин Француска стоји увек прва на удару; од ње узимају злато све остале земље, чак и Енглеска. На велико. изненађење није наступио нарочити пад фунте који се, према сезони, могао очекивати. Док је лане фунта према. франку пала са 76,04 фр. (август) на 74,86 фр. (септембар), ове године су наступила само незнатна колебања између 75,13 фр. и 74,58 фр. Разлог је што је јесења тражња за доларом ове године врло слаба, а пре свега и то што Енглези још увек чврсто верују у своју валуту. Најзад, долар поседује изванредну привлачну снагу која нема никакве везе са политичким развојем. Побољшање у америчкој привреди довело је до извесног пораста курсева америчких инвестиционих хартија; како на европским пијацама свуда влада застој, постоје код куповине америчких вредности већи изгледи на добит. 5

Али даљи развој девизних курсева и убудуће бе зависити од развоја абисинског конфликта или од куповина сребра од стране С.А.Д. Наиме, што више злата улази у С.А.Д., тим више оне морају куповати сребра, да би сачувале законски однос 3:1 између ових метала. Разуме се да би С.А.Д. могле све ово ново злато заменити за сребро и на тај начин нормализовати девизне курсеве. Међутим, до сада нема никаквих вести о таквим куповинама сребра.

Копјипкшта и 3. А. 1. рока иje u |ulu i avgustu znatno ро· bolišanje; indeks poslovne delatnosti porastao ie sa 73,2 u julu prošle godine na 80,6 u iulu o. g. Porasli su i indeksi proizvodnie čelika i gvožđa, elektriciteta, potrošnje pamuka, vune i svile, proizvodnje cipela, građevnog drveta, automobila пе а

| · Одуцатапје , američke, 'konjunkture ima za OSRnOVU DpOovećanje potrošnje investicionih dobara i potrošnih dužeg trajanja. ·U prvoj kategoriji, velike su porudžbine mašina. Naročito tekstilna. industrija, a prvenstveno. ona vune, poručuje stalno velike Ко пе Тако, да te тамо је često ne znaju kako da izvrše sve porudžbine. Fabrike polioprivrednih mašina takođe su odlično zaposlene i računaju sa daljim oživljenjem prođe 70 proizvoda.

· Poboljšanje · konjunkttire из Ар

= U. dragoj пе сол odlična je prođa automobila, Ola tričnih: kućnih aparafa'' hladnjaka i ft. d. Za vreme depresije · su ovi artikli izlazili iz mode, odnosno trošeni su od pojedinaca bez znafnijih :obnova. \Pobolišanjem zarade došli su široki slojevi u položai da mogu ”naabavliati novu robu koja više odgovara savremenoj modi. Indistrija automobila je iskoristila (ај то-

___HAPOJIHO BJIATOCTAHE

ље. _ дале „У MON O

Страна 641

menat i stvaranjem novih kolskih Проуа planski iskoristila povećahnje hacionalnog dohotka. jer najjači pokretač poboljšanja

američke konjunkture je porast nacionalnog dohotka, koji se

ceni u 1934 g. na 11% (5 milijandi dol.); drugi psihološki momenat je pojačanje osećanja sigurnosti kod zaposlenih. Povećanje nacionalnog dohotka nije se ograničilo samo na зидине ju; i poljoprivreda je uzimala učešća u njemu. Drugi povoljan momenat za poljoprivredu je smanjenje dugova i kamata. Posledica ovih okolnosti jeste da se srazmerno velik deo dohotka

poljoprivrednika može upotrebiti za nabavke.

Reforma Nju Dil-zakonodavstva povećala je sigurnost privrednika. To se najbolje vidi po tome što tezaurisanja skoro. uopšte nema. Privrednici upotrebljavaju svoje prihode za nove investicije. Preko svojih prihoda oni ne investiraju, što se роkazuje po nepromenjenoj visini novih emisija i ogromnoj” ME kvidnosti banaka. Ovo naravno utiče u negativnom smislu na visinu kamate, a to opet povoljno deluje na efektno iržišle | ~

Državni izdaci se smanjuju. Javni radovi su manji; pobolišanje konjunkture zadnjih meseci oni nisu imali O Državna uprava, pod pritiskom javnog mišljenja, sve više radi па otklanjanju deficita. _

Slika američke konjunkture je povoljna. Povećanje proizvodnje ovoga puta ima za Osnovu stvarne potrebe stanovništva. Što je ona upućena u prvom redu u pravcu investicionih dobara i onih dužeg trajanja, slaže se sa iskustvom i teorijom o kretanju konjunkture.

Комад „Тешка времена: од Бурде-а који је у Паризу годину дана тако пунио кућу да: се улазница морала узимати по неколико дана унапред, претрпео је у Београду фијаског Што се тиче критике, ту не би било никаквог изненађења, јер она тражи сижеје, који су угинули заједно; са романтизмом, а уметничку вредност Шекспирових дела: Критика уосталом није разумела комад. Она на пример говори о пролетеру; међутим таквог нема уопште у комаду. Сликар није сиромах, напротив, он је велики акционар предузећа, којим руководи његов брат Жером. Само. откад је предузеће престало да даје дивиденде, сликар је: морао да спусти ниво свога живота, али је он још увек живео богато, буржоаски, далеко од сиромаштва. 5000 фр. није доста за 15 дана у Кампањи!

Из београдског позоришта

Иако су наши глумци врло добро играли, ипак нам се чини да је комад пропао због тога, што у улози сликара чије био ненадмашиви париски глумац Виктор Бушер. Овај је у стању да спасе најгори комад. Он толико привлачи пажњу публике, да она не види остале нелагодности игпра“ знине, Без Бушера је комад на београдској. позорници .дошао до изражаја у свим својим деловима, а они су делимично јако недостатни.

Банкротирају два стогодишња индустријска преду“ зећа. Прво због злоупотреба директора, који је водио посао без икакве контроле од стране сопственице; пропаст дру= гога је потпуно загонетна. Стогодишње предузеће није могло за време привредне депресије да се ували у толике ду= гове, како се то у комаду претставља. једно стогодишње предузеће има отписане скоро све инвестиције и мора да располаже огромном готовином. Њега не може тући кон= куренција. Оно може да пропадне услед каквих аномалних узрока, а тога овде није било. Критика је из основа погрешно' разумела. значај: Жерома, главног акционара и дирек= тора предузећа. Није оњ био раскошник нити његова фа=

"милија; он је живео у провинцији близу свога предузећа,

наравно врло болато, као што је то лако могућно главном