Narodno blagostanje
5. октобар 1935,
— Према извештају Моравске: бановинске задруге за пољопривредни кредит ова је у прошлој години имала 332 месне задруге са 22.657 задругара и 38.281 уплаћеним уделом; У прошлој години није основана ниједна задруга.
— Румунски кукуруз скочио је почетком прошле недеље за 4 хиљ. леја по вагону, тако да:се сада у Браили плаћа преко 30 хиљ. леја. (преко. 10. хиљ. динара). И пшеница је поскупила. за близу 2 хиљ. леја; добра. роба плаћана је 41,5 хиљ. леја (око 14 хиљ. дин.) по. вагону. Највише је купује Италија.
— Турски-извоз јаја последњих година све више опада услед египатске и бугарске конкуренције. Док се извоз јаја у 1932 био попео до 24,7 мил. кг. према 5,2 мил. кг. у. 1923, био је 1933. само. 17,9 мил. кг.
— Центрглна рибарска задруга у Цриквеници. имала је крајем 1934 год. 227 чланова (92 задруге и 185 рибарских група, са 1502 запослена рибара).
— Крижевачка пољопривредна средња школа прославила је ових дана 75-годишњицу.
— У Аргентини било је 1935 год. 12505 регистрованих произвођача дувана према 6975 у 1934, дакле за приближно 80% више. Производња је порасла за 8,6 мил. кг. на 234 мил. за преко 170%; засађена површина повећала се са 83 хиљ. ха на 206 хиљ. ха, т.ј. за 158%:
— Румунска раж јако је“ поскупила услед велике тражње од стране Швајцарске, Аустрије и Мађарске. Прима раж (72 кг по хл. и 1% примесе) плаћа се у Браили 30 хиљ. леја по вагону (око 100 хиљ. дин.); обична раж (60-кг. по хл. и 5—6% примесе), 26 хиљ. леја (7,7 хиљ. динара). према 22,5 хиљ. леја (7 хиљ. динара) прошле недеље.
— Пољска влада даје 15 мил: злота за пољопривредне инвестиције. Извршиће се инвестиције у млекарству, изградиће се хладњаче и мањи силоси,; као и велик елеватор за жито у Гдињу..
ИНДУСТРИЈА
— Тринаест угледних привредника из Скопља, Битоља и Београда основали су ново акционарско друштво. Лепевац а. M. за цементну индустрију са седиштем у Скопљу. Главница износи 5 мил. дин. од чега је пола милиона већ уплаћено, а за 4,5 милиона је отворен. упис. до 10: октобра, с тим да се уписане акције имају уплатити у четири једнаке рате до закључно 10 марта идуће године. Упис и уплату примају Индустријска кредитна банка у Беопраду, Трговачко а. д. у Скопљу и Друштвена канцеларија у Скопљу. Конституирајућа скупштина заказана је за 20 октобар т. г. у Скопљу. Оснивачи налазе да је с обзиром на скупи транспорт и чињеницу да у целој Јужној Србији почев од Параћина нема ни једне фабрике пемента, подизање једне такве у центру Јужне Србије врло лукративан посао. Јужна Србија се налази пред великим јавним радовима, а и приватна иницијатива осећа све већу потребу за: цементом. Друштво ће приступити одмах подизању фабрике цемента у Ђеа. Јанковићу — Качаник. Међу оснивачима се налазе г. г. Чеда Павловић, Таса Тасић, инж. Бора Б. Вучковић и др. Ми сматрамо да ово предузеће заслужује сваку пажњу нашег капитала,
— Кафепије у Апатину покренуле су недавно акцију за оснивање властите пиваре у циљу добијања јевтинијег пива. Међутим ова акција није успела, јер је у току 2 месеца уписано свега 629 удела по 100 дин.
— Ради отклањања кризе у алзашкој текстилној индустрији решено је да се покуша са аукцијом текстила у Милузу.
— У Чехословачкој створеа је радио-картел коме је присуствовало 14 фирми,
__НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ
Страна 649
—- једна енглеска творница текстилних машина откупила је француској фирми Дидерикс код Лиона патент израде и продаје разбоја за свилу и вештачку свилу, марке „Сент Коломб“. Машине ће се из Енглеске извозити у колоније и Индију.
— Потрошња шибица у Аустрији смањила се у 1934 на 260: мил. кутија по 60 комада према 312 мил. у 1927. Извоз је опао на 102,5 хиљ. кг. у 1934 према 2,2 мил. кг. у 1928 год.
— У Аустрији се примећује да индустријска предузећа. у последње време све више отплаћују своје дугове банкама. Нарочито се истичу пиваре, индустрија металних полуизрађевина, разне текстилне бранше, аутомобилска индустрија и индустрија за искоришћење водене снаге. Последица је да банке постају ликвидније.
— У САД произведено је у јулу и августу 1985 год. 3,281 мил. тона сировог гвожђа према 2,279 мил. у истим месецима 1934 год. Челичног лима произведено је у јулу 1935 год. 18,8 хиљ. тона према 12,5 хиљ. тона у јулу 1984. Пораст производње је у вези са све већим запослењем аутомобилске индустрије.
— Америчка хемијска индустрија носи се мишљу да у Мађарској оснује творницу анилинских боја. која ће снабдевати осим Мађарске и југоисточну Европу.
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
—- југословенско-мађарски мешовити одбор, који је заседавао неколико дана у Београду, завршио је рад. Мађари су пристали да повећају контингенте за тврдо и мекано дрво, суве шљиве, орахе и јабуке, као и да ублаже извесне прописе о девизним ограничењима. Ми ћемо олакшати увоз извесних мађарских индустријских производа, нарочито машина, посуђа, плетених тепиха и џакова.
— Извозници стоке траже, да се у стручни одбор Уреда за контролу извоза стоке именују пет извозника и да се квота трговцима од 40 повиси на 70%.
— Мађарска мораће до краја јуна 1936 да увезе око 3 мил. метр. центи кукуруза. До. сада је увозила само из Југославије и Румуније: Сада преговара и са Аргентином о размени индустријских производа за кукуруз.
— Аустрија и Пољска воде преговоре да се смањи контингент пољског извоза свиња у Аустрију, а у накнаду треба Аустрија да повећа увоз пољске 1 DTI Ове-би мере биле у интересу Аустрије.
— Прекоморски извоз југославије имао је у првом полгођу 1935 год. вредност од 2906 мил. динара, према 227,1 мил. у истим месецима 1934 год. 1126 мил; у 1983 год. и 72,9 мил. у 1932 год. Нарочито: је порастао извоз у САД. (са 13,3: мил. у 1932 на. 115,5 мил. у; 1935) у Енглеску (са 18,1 мил. ва 79,1 мил.). Удео прекоморског извоза у целокупном југословенском извозу износио је 1935 год. 16,4% према 5,3% у 1932 год.
— Грчка је у првих 7 месеци 1935 год. извезла 26,5 мил. килограма дувана према 16,3 мил. у истоме раздобљу прошле године. Највише је извезено. у Немачку и Русију, а мање у Енглеску, Египат, Финску и Италију.
— Италија, и у мањој мери Енглеска и Француска, поручиле су у току септембра у САД. око 3 мил. буради нафте и око пола мил. буради бензина.
— Аустријска предузећа за рибарство и трговину рибом склопила су споразум ради уклањања штетне међусобне конкуренције и заједничке продаје на велико.
— Цене гуме која је услед одлуке Међународног одбора. за. рестрикцију гуме, 24 септ. скочила на: 57, од тада опет пада. Закључна лондонска цена за зтокеа пбреј зћее била је 5,68 4. по лб. (према 5,75 у окт—дец, 1934, 6,0. у апр.—јуну 1935 и 6,18 у јулу—септ. 1935).