Narodno blagostanje

Страна 666 __ НАРОДНО

— Savez mađarskih industrijalaca predao je ovih dana predstavku ministru finansija, kojom traži da se prilikom. regulisanja pitanja seljačkih dugova uzmu u obzir i interesi mađarske industrije. Njena potraživanja od robe, isporučene poljoprivredi, iznose blizu 60 mil. penga.

— Doneta je Uredba o davanju olakšica domaćoj šumskoj industriji, koja ovlašćuje Ministra šuma da može domaćim pilanama, koje su potpisale rezervacione ugovore, a čiji kupoprodajni ugovori nisu još perfektni, izdavati akontacije drvne mase za ovu godinu. Avansi se plaćaju prema taksi ugovorom predviđenoj; a može se dozvoliti i otplata. Neiskorišćeni efekti do 1933 za koje su plaćeni avansi propadaju, a kupci se oslobađaju plaćanja takse.

— Švajcarska koja mora godišnje da uveze molo 220 hilj. tona benzina, pomišlja na stvaranje nekog domaćeg surogata. U planu je proizvodnja pogonskog sredstva iz zapadnošvajcar– ske šećerne repe; osim toga se misli i na hidraciju velikih Viškova drveta.

— Proizvodnja plina u 13 plinara prošle godine bila je 13.3 mil. kub. met. Od ovoga upotrebljeno je za privatnu potrošnju 63.4%, za ulično osvetlenje 20.2%, za vlastiti utrošak 49%, za gubitak na mreži 11.5%. Proizvodnja u prošloj godini bila |e ista kao i u 1933. Plinare su potrošile 3120 vagona uglja i to: 91 vagon domaćeg, 204 vag. engleskog, 1788 šleskog, 1123 rurskog i t. d.

— U S.A.D. počinju nekoliko velikih firmi prodaju jevtinog vina u konzervnim kutijama mesto u bocama. To će sniziti transportne troškove za 30%, garantovaće čistoću robe, omogućiće strog zdravstveni nadzor i smanjiće težinu. U 1936 god. proizvešće se oko 10 mil. galona.

— Turska je osnovala u Kaiseri velike tekstilne fabrike, najveće na Bliskom istoku. Predionica ima najmodernije mašine sa 36 hilj. vretena, a tkaonica 1080 razboja. Fabrika će moći godišnje da preradi 5 mil. kg. pamuka i da izradi oko 30 mil. metara prostije pamučne {kanine. Uređaj fabrike liferovala je za 50% Rusija. Fabrika će zaposliti oko 4500 radnika i namešfenika, u 3 šihte. Uređaj za tekstilne fabrike u Nazili, koje se sada grade, daće takođe Rusija.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— U Švedskoj osnovano je društvo za aukcije krzna sa minimalnim kapitalom od 25 hili. švedskih kruna. Učestvuju Šveđani i Norvežani, a biće pozvani i Finci.

— Савез трговаца дрветом упозорио је надлежне да би требало настојати да Француска одобри преференцијал за наше дрво, које се извози у Алжир, напомињући да је овај признат Аустрији.

— Izvoz teretnih kola za konjsku vuču iz Austrije u Italiju naglo je porastao u julu i avgustu. U 1934 izvezeno je svega 16 takvih kola u vrednosti 15 hilj. šil., u prvom polugodištu 1935 izvezeno je 350 komada a u julu i avgustu 1800, tako da ukupni izvoz prvih 8 meseci 1935 iznosi 2150 kola.

— Nemačka je ove godine prvi put kupila od Jugoslavije duvana, i to 1,25 mil. kg. Ona će za duvan lferovati brzovozna vagone.

— Posle Jugoslavije i Bugarske sprema ı Rumunija zakon o organizaciji izvoza orahovine, Orahova stabla se u Rumuniji nemilice seku, tako da preti opasnost i proizvodnji oraha koji čine 70% rumunskog izvoza voća.

— Da b:i unapredila izvoz svoje robe na Orijent, Rumunija je za 20 do 29%. snizila prevozne cene, naročito na žito, za grčke luke, Egipat i Siriju.

— Čehoslovačka namerava da ofkupi oko 3 ти, Ко, оуеgodišnjeg jugoslovenskog duvana; Jugoslavija bi za to imala da poruči u Čehoslovačkoj uređaj za projektovanu valjaru u državnim fabrikama gvožđa u Zenici.

_ БЛАГОСТАЊЕ

_______O ____IDp, 42

— Čehoslovačka potraživanja od izvoza robe u inostranstvu iznosila su krajem juna o. g. 3408 mil. č. kr. (prema 3435 mil. krajem 1934). Od toga 1085 mil. čkr. otpadaju na neklirinške zemlje, (prema 1188 mil. krajem 1934), a 2323 mil. na klirinške (prema 2247 mil. krajem 1934). :

— Нана је u prvih 8 meseci 1935 god. uvezla oko 413 hilj. tona pšenice u vrednosti od 147,6 mil. lira, prema 332 hilj. tona u vrednosti 130,5 mil. lira u istim mesecima prošle godine.

— Бугарска је издала нов закон о државном заводу за извоз. Завод, према томе закону, има у сваком погледу да увапређује бугарску спољну трговину, али не сме закључивати никакве трговачке послове, ни непосредно ни посредно. Установа ће се издржавати средствима предвиђеним у буџету Министарства привреде, доприносима од стране трговачких комора, продуктних берзи, извозника и њихових организација, и нарочитом таксом од 2% која ће се наплаћивати од вредности бугарске извозне робе. |

— Француска влада редуцирала је царинску таксу од 25 фр. по тони за извоз румунског дрвета у Француску преко Данцига. Ова повластица важи од септембра 1935 до априла 1936 год.

— Меркур, мењачко а. д. у Будимпешти које спада у интересну сферу Дрезднер-банк, почеће опет рад, и то као централа за компензациону трговину између Немачке и Мађарске.

| — Немачка све више увози бауксита. За првих 7 ме-

сеци ове године увезено је 223 хиљ. тона у вредности 4,9 мил. марака, према 162 хиљ. у вредности 3,7 мил. у истим месецима 1934 и 109 хиљ. у вредности од 2,5 мил. у 1933. Лане је око 47,5% добављено из Француске; ове године француски удео износи само 20,9%. Сада је међу земљама увозницама на првом месту Мађарска (38,5% према 21% лане); затим долазе Југославија (26,9% према 23,5%) и Италија (12,1% према 8%).

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА.

— Радничка комора тражила је укидање посредничких бироа за намештења.

— Na zemaljskoj konferenciji zanailija u Celiu doneta ie rezolucija u kojoj se traži donošenje Uredbe o zaštiti zanatlija i sprovođenje socijalnog osiguranja zanatlija.

— Francuski ministar rada je izradio predlog o reformi socijalnog osiguranja. Već je dekretom od 16 jula smanjena državna dotacija garantnoj kasi sa 540 na 140 miliona franaka.

· Novi predlog ide za tim da se uprosti administracija, a treba

da se zavede i osiguranje za slučaj invaliditeta, koje je do

sada postojalo samo na papiru.

НОВЧАРСТВО /

— Opština Karlovac tražila je od Državne hipotekarne banke zajam od 7 mil. din., a ova joj je odobrila 2 mil. din.

—- Ликвидациони уговор Швајцарске дисконтне банке у Женеви одобрен је. Сва актива се уступа повериоцима: заловима покривена потраживања код банке добијају мораторијум од две године. 1

— После белгијске девалвације био је образован истражни одбор, који је сада, као и државно тужиоштво, изјавио да у целој ствари нема кажњивог дела.

— У Енглеској се спрема реформа акцијског права. Холдинг-друштва ће остати, али ће се онемогућити злоу-

потребе и прикривање финансиских односа у концернима.

Састављање рачуна добитка и губитка регулисаће се тако да ће се стварни добици и губици спецификовати. Осим тога биће пооштрени прописи о јавном полагању рачуна,