Narodno blagostanje

412. октобар 1935.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

| — U br. 35 pisali smo o verovatmom rešenju pitanja zemljoradničkih dugova u Mađarskoj, koje je aktuelno, pošto krajem oktobra ističe važnost dosadašnjeg zakona. Do danas od resornih ministara nije primljen još nijedan zakonski nacrt, kojih ima u izobilju, pošto nije bilo saglasnosti. Jedno ipak izgleda sigurno: da će i buduće rešenje kao i dosadašnje, voditi računa o interesima poverilaca i to u jačoj "тел. От Žava je naime isplatila bankama razliku između maksimirane kamate zemljoradničkih dugova i stvarne kamate, a osim toga je obrazovala fond iz kojeg je isplatila dugove prezaduženih seljaka sa posedom ispod 10 jutara. Ova granica biće novim zakonom proširena na 20 ili 30 jutara, prema tome kakav se "predlog primi; drugim rečima, država će većem broju poljoprivrednika isplatiti dugove iz opštih sredstava. Što se kamata tiče, sigurno je da će ostati dosadašnja praksa, prema kojoj beneficije, date jednom staležu, idu na teret države.

— Почевши од 1 јануара 1936 у Немачкој. биће законско средство плаћања само новчанице Рајхсбанке, јер престаје привилегија за издавање новчаница коју су имале Баварска, Саксонска, Баденска и Виртенбершка банка. Новчанице издате од стране ове четири банке износе око 160 милиона марака.

— Stanje uloga po čekovnim računima kod Poštanske štedionice iznosilo je krajem septembra o. g. 1122,32 miliona dinara prema 1174,28 krajem avgusta i 1075,15 miliona dinara krajem. jula o. g. Broj čekovnih računa iznosio je krajem septembra o. g. 25.201 i porastao je za 86 u odnosu na avgust 0. g. l broj otvorenih štednih knjižica porastao је sa 342,18 hiljada u julu na 346,83 u avgustu i 350.09 hiljada u septembru 1935. Saldo celokupnog štednog prometa takođe je porastao sa 810,50 u julu na 818,61 u avgustu i na 824,19 miliona krajem septembra o. g. Istovremeno jie prosečna suma uloga opadala sa 2368 na 2360 i 2348 dinara. Ukupni čekovni promet u septembru iznosio je 5823,7 miliona, a od toga bez gotovine 2952 miliona odnosno 50,69%.

— Holandski parlamenat je usvojio predlog vlade g. Kolajna o smanjenju javnih rashoda. Vlada је istovremeno podnela predlog kojim se traži povećanje takse na nasledstva, poklone i uverenja, kao i povećanje poreza na dividende i tantijeme.

— Румунска влада склопила је уговор о плабању камата са немачком групом поверилаца својих предратних зајмова. Уговор садржи исте услове као и париски који је закључен са осталим повериоцима 24 јула 1934 год. Према томе плаћају се камате од 1 априла 1934 до 31 марта 1935 год. 25%, од 1 априла 1935 до 31 марта 1936 год. 35%, а од 1 априла 1936 до 31 марта 1937 год. 42%. Остатак се анулира, Амортизације за то време неће бити.

— Француска влада је решила да откаже уговор између монопола шибица и шведског а. д. за производњу шибица. Монопол шибица преузеће путономна амортизациона благајна,

—ltalijansko ministarstvo finansija ovlašćeno je da. Društvu za privredno unapređenje Albanije da predujam u iznosu od 60 mil. lira. Svota će se isplatiti u 10 obroka, svakog 30 sept., od 1935 do 1944. Novac se ima PO O tako da bude od koristi za italijansku privredu.

— Beogradska opština votirala. je dva miliona fondu za isplatu eksproprijacija.

— Journal of Commerce smatra da će ЗАР. opet podići kupovnu cenu za srebro, i to više iz političkih nego iz ekonomskih razloga. Ide se za fim da se prilikom novih preisedničkih izbora dobije što više glasova u državama koje proizvode srebro. S druge strane ne izgleda verovatno da. će vlada

_Vršiti znatnije kupovine srebra u inostranstvu. Uostalom, ako se kupovna cena podigne na 1,29 dolar po unci, vlada neće uopšte V više biti dužna da kupuje srebro u inostranstvu.

dinara

"НАРОДНО · БЛАГОСТАЊЕ _

Страна 667

— Čehoslovačka vlada rešila je da otsada pripusti javnim liferacijama i one licitante koji nisu platili ceo dužni porez, ako vrednost robe ne prelazi 15 hilj. č. kr.

'_ Nemačka je u 1034 god. dala oko 8 milijardi maraka za nove i dopunske investicije, prema 5 milijardi u 1933 i 4 milijarde u 1932 god.

— Engleski ministar finansija g. Čemberlen, osvrćući se na nedavne predloge g. Bonea, izjavio je, da još nije došlo vreme za izvođenje opšte stabilizacije moneta. Ta bi mera, doduše, bila potrebna za. dizanje poverenja u međunarodnoj trgovini, ali: Engleska ne može da veže ruke., dok ne bude i međunarodna atmosfera jasnija. Osim toga, vrednosti franka i dolara nisu se još približile. Ovaj govor izazvao je veliku zabrinutost u Njujorku. U bankarskim krugovima smatra se, da će se ptilikom novog zasedanja Kongresa pokušati da se preisedniku Ruzveltu oduzme pravo na izvođenje nove devalvacije dolara. Smatra se da bi se na faj način uklonilo ono, što Engleska smatra najvećom zaprekom za monetarni sporazum sa S.A.D.

— U svom prvom izbornom govoru Ruzvelt se dotakao i monetarnog problema. On veli da su primenjena sva zakonom, dozvoljena sredstva za povećanje cena. Tako je napušteno i zlatno važenje, jer nije više obezbeđivalo zdrav ekonomski razvitak. Na taj način je smanjen teret privatnih dugova, a po-

mognut је 1 porast cena.

— Pretstavnici levičara u {fanćuskam parlamentu izradili su. program. o sanaciji francuskih finansija, u kojem se traži povećanje poreza na dohodak, borba protiv poreskih utaja putem stvaranja fiskalne legitimacije, kontrola poslova Francuske banke, monopolisanje proizvodnje oružja i zavođenje niza novih taksa. Kako ove mere neće biti dovoline za uklanjanje deficita, koji bi se javio posle ukidanja Lavalovih dekreta, smatra se da će se levičari zalagati i za devalvaciju franka.

— Francuski ministar finansija g. Renje izjavio je u svom poslednjem govoru, da se prilikom diskusije o vladinim dekretima često zaboravlja na drugi deo zadatka. Budžetska ravnoteža je uspostavljena, ali to nije cilj, već uslov za oživljenje privredne delatnosti. Ovo poslednje je pravi cilj. Reč deilacija se zloupotrebljavala. Pod tim se često podrazumevala neophodna redukcija javnih rashoda, i prinudno obaranje cena. Međutim, ne može se istovremeno želeti oživljenje privrede i ODšti pad cena. Francuske cene su već prilagođene stvarnim cenama. Sada se treba starati o porastu cena, naročito poljoprivrednih. Ako vladine mere nisu krunisane brzim i očiglednim uspehom, kriva je politika. Ratna opasnost i demagoška agitacija sprečavale su da se vrati poverenje.

— Dekretom od 5 oktobra o. g. irancuska vlada je dala dozvolu da se organizuje jedna privatna lutrija (100 miliona), čiji će se prihod upotrebiti za javne radove i borbu protiv nezaposlenosti u departmanima koji su za vreme rafa bili okupirani od strane Nemaca.

САОБРАЋАЈ = Идуће сезоне, 15 маја, поред осталих биће отво-

'

рена авионска пруга Праг— Дубровник. Вожња ће трајати

до Сушака 5, од Сушака до Сплита 2, а од Сплита до Дубровника 3 сата.

— Турско министарство јавних радова намерава да у 1936 год. подигне велик број међуградских телефонских веза ·(Афион—Карахисар—Коња, · Коња—Анкара, Коња Адана—Мерзин, и др.); осим тога обратиће се нарочита пажња међународним телефонским везама са Русијом, Пер-

вијом и Ираком.

— Broj motornih vožila u Апзичј; 12позло је Кгајет ауgusta 1935 god. 103,3 hilj. kola, prema 95,7 hilj. u 1934. Preko

50%: otpada na motoćikle, oko 30%. na puna kola, a о ап

na kamione,