Narodno blagostanje

Страна 682

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 43

— У сарајевској Трговинско-индустријској комори именовано је ново веће на челу са претседником др. Душаном Јефтановићем.

— Државни савет поништио је два решења Министарства трговине и индустрије односно забране отварања трговачке радње а. д. Та-та.

— На конференцији привредних комора у Београду тражено је да се измени изборни ред прописан од стране Министарства трговине и индустрије и то у смислу, да функционери принудних удружења могу бити бирани и за већнике комора.

— Мађарска је до 31 августа 1936 укинула царину на меласу, која је до сада износила једну златну круну за метц.

— Бишак италијанског. увоза над: извозом износи за првих девет месеци 1935 године 1970 мил. лира, према 1850 "мил. за исто раздобље прошле године.

— За првих осам месеци Аустрија је извезла 9.27 мил. кв. дрва од чега (је отишло 3.34 у Италију према 2.28 у истом периоду прошле године. У септембру и октобру извоз у Италију наставио је са порастом.

— 15 октобра престао је да важи чл. 7. немачко-америчког трговинског уговора, који говори о примени клаузуле највећег повлашћења у међусобној трговачкој размени.

·_— Поводом француско-америчких трговинских преговора С.А.Д. су, судећи по писању штампе, условиле закључење трговинског уговора регулисањем питања дугова. Отуда је по своме повратку у Вашингтон амерички делегат за преговоре Штраус изјавио, да иницијатива за ново уређење

плапања дугова треба да потекне од дужничких земаља. По ·

њему се тешкоће трансфера могу лако избећи. Није искључено да ће се моћи постићи ново снижење камата, уве_ сти већа и повољнија постепеност отплаћивања, смањење годишњих амортизационих квота према привредним и финансијским приликама сваке земље понаособ.

— Грчка је забранила извоз сира, бутера, кромпира, махунастих биљака, рибе, бакалара и стоке за клање, услед јаког извоза нарочито у италијанску источну Африку.

— Између Немачке и Данске уговорен је допунски увоз данских пољопривредних производа, у првом реду бутера и свиња. Немачка са своје стране тражи да Данска купи више немачких индустријских производа.

СОБИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— U Oseku je održana anketa o položaju tekstilnih radnika. Na teritoriji osečke radničke komore ima 26 tekstilnih industrijskih preduzeća sa 1906 radnika-ca. Anketa je utvrdila da najviša nadnica iznosi 37.95, a najniža 10.50 din. odnosno za radnice 23.53 i 9.42 din. Radno vreme kreće se između 8 ı 14 časova. Skoro svi radnici rade u akordu. Prekovremeni rad do 50% preko normalnog ne plaća se naročito. Za sve radnike prosečna nedeljna zarada iznosi 154.44, a za radnice 100.68 din.

— U Austriji je donesen zakon, po kome država daje naknadu u gotovom poduzećima, koja uvode skraćenu radnu nedelju i zaposljuju- nove radnike i ona preduzeća koja su izbegla otpuštanje radnika. Nagrada je ravna polovini sume koja je postupkom tih иза ušteđena, državi na DO O nezaposlenih. |

— Новосадски „Дане доноси да раднице за скупљање камилице, која: се употребљава за справљање лекова, добивају надницу од 8 динара за дневни рад од 15—16 сати.

— У Сарајеву су машиновође основале Кредитну 3а-

другу за штедњу и зајмове „Машиновођа“ и при задрузи установили Фонд за осигурање машиновођа у случају несреће или: отпуштања из службе због казне.

— Друштво: „Меркур“ тражило је спровођење избора

у установама за социјално осигурање и да ове. спроводе но- :

во именована равнатељства при чијем се одређивању He би смео узети у обзир ни један од чланова садашњих равнатељстава. | — У резолуцији Синдикалног већа констатује се, да се радничко осигурање, због пада радничких надница, налази пред новом акутном кризом. Веће тражи: да се из јавних сретстава да берзама рада 20 мил. дин. за помагање незапослених, да ове повећају дневне потпоре, да градске општине организују помагање незапослених и, најзад, да се спроведу слободни избори за установе радничког осигурања.

НОВЧАРСТВО

— Više no simptomatične za prilike na švajcarskom #1žištu kapitala su činjenice, da su dva komunalna zaima, Bazela i Ciriha (najbogatijih švajcarskih gradova), pretrpela fijasko. |

— Према Уредби о заштити новчаних завода награду ликвидаторима у случају дозвољене ванстечајне ликвидације новчаних завода одређује Министар трговине и индустрије по саслушању веровничког одбора. Међутим, Уредба није ништа решила о томе, да ли се има хонорисати и рад чланова веровничког одбора. Због тога је потребно да се ово питање што пре објасни.

— Улози у 10 лондонских клириншких банака достигли су у септембру рекордни износ од 2 милијарде и 23,5 милиона фунти. Повећање према претходном месецу износи 10,3 милиона, а према септембру прошле године 165,4 милиона фунти.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Belgijska vlada javlja da do 1937 god. ne misli da zaključuje nikakav zajam pošto će iz dobitka na revalorizaciji zlata od 3,7 mililardi franaka moći da pokrije ceo dežicit. Bivši ministar: Sap kritikuje ovu vladinu izjavu i sumnja u ostvarljivost ove namere tvrdeći da je današnji budžet fiktivan usled previsoke ocene prihoda i brisanja izdataka na suzbijanje krize. -

— Grčka vlada sprema jedan novi poreski sistem, koji treba da bude mnogo izdašniji naročito za potrebe naoružanja. Dalje sprema mere protiv odlaska radnika sa sela, za otpuštanje suvišnih činovnika, zaposlenje intelektualaca, finansiranje javnih radova (osobito saobraćajna sreistva) i najzad i ostvarenje jedne socijalne politike koja će „osigurati svima Grcima rad i opstanak”.

— Град Праг узео је нови зајам од осигуравајућих друштава у износу од 6 милиона круна, чија је каматна стопа 53/4%, а рок 26:/, година.

— „Словенец“ у броју од 12 октобра наставља кампању за рефлацију. Износи да досадашња дефлациона политика није имала никаквог утицаја на побољшање привредног стања и да се с њоме мора прекинути. На место политике редукције треба водити политику повећања куповае снаге. На крају уводног чланка пледира за југослвен-

„New deal“. Валутно-политички предлаже средњи пут између дефлације и инфлације. Напомињемо да је наш уредник 'о проблему дефлације говорио опширно на овогодишњем збору Народне банке. .

= Познато је да су миоге општине, нарочито y- Bojводини, увеле плаћање порезе у натури. Вршачка општина отилила. је корак даље примајући и рад својих грађана на неким пословима за отплату дужне порезе.

— У граду и срезу беловарском завршен је разрез течевине, чија је основа ове године смањена за 10%. Укуп-

"но је разрезано 1.1 мил, ДИН.

"— Донета је уредба о таксеним олакшицама инду-

'стријским предузећима. чији је опстанак угрожен. кризом, "које се састоје у ослобођењу таксе на капитал, затим у