Narodno blagostanje

2. новембар 1935,

V. Bajkić

ONU SG. LA Seo SaDa A S. ВРАВОМЕ. ji БЛАГОСТАЊЕ. МАПА ПЕН Ае ен

| трана 107.

VOLJNI POBAČAJ I LEKARI

i. PRAVA MATERE U PRIRODI

U prirodi plod u uliobi materinoj nije ništa drugo do deo njezinog tela. Zbog toga oma ima neograničenu

i apsolutnu vlast nad svojim plodom. Voljni pobačaj i samoubistvo proizvodi su svesti, 2а10 5е оп1 пајахе зато | kod čoveka. Pritoda ne zna za svesni i voljni pobačaj. . Začeće i rađanje su jedan normalan proćes ŽivOga bića,

tako da ono ne može da oseća potrebu za pobačajem. A kod svesnog bića frudnoća je, ako nč blagosloveno stanje, kako to kaže crkva, a ono u svakom slučaju jedna velika radost. - 1

Prva pomisao na prisilni pobačaj rodila se u glavi trudne žene iz straha za sopstveni život. To je obično bio slučaj kod žene koja je prošla kroz krizu porođaja

ili koja je imala prilike da posmatra kako mati штите |

0 MH INTERES ROĐAKA ZA

1 razvijenim društvenim oblicima pojavljuju se

mnogobroini odnosi među licima u porodici. i Sletstveno Začeće, pa i pobačal, ne tangiraju više samo mater, već mogu da budu od velikog značaja i DO materijalne i moralne interese trećih lica, a ha prvom mestu oca i naibliže rodbine. Time pobačaj dobija socijalan značaj; ali ipak ne van kruga рогофсе. А naiveći deo prošlosti čovečje ispunjen. je ·porodičnim životom, kao jedihim socijalnim oblikom. Za. porodicu nije bilo zakonodavstva, već je volja starešine bila odlučujuća za sve što dodiruje pojedine članove, pa

sletstveno i za pobačaj. Prelaskom iz nomadsko-sto-·

čarskog. privrednog stupnja na zemljorad, porođai dobija ogroman ekonomski značal. Obrađivanje zemlje bilo ie tako primitivno, da nikada nije bilo dovolino radne snage i žbog toga је svako začeće bilo radost u porodici a porođai je slavljen isto tako kao svadba i drugi sličan događai. O

A kad se iz porodice prešlo u pleme i socijalni život počeo da komplikuje, znatno se: pojačava sociialni značai ploda u utrobi matere. Prvi interes prav-

пе 1

pri komplikaciji porođaja. Takvi događaji mogu da

postanu jak depresivhi faktor na žensku dušu, tako da se ona odlučuje za nasilni pobačaj. Ali je ta odluka

vrlo teška, pre svega zbog saznanja da je i pobačaj

skopčan sa opasnostima po život, a uglavnom i zboš toga što je odnos između matere i ploda једпа од пајidealnijih spona koja vezuje dva živa bića — materin-

ska ljubav. ·

Pre pojave socijalnog života, u režimu promiskui-

"ега — ра u primitivnijim socijalnim oblicima, naprimer

matrijarhatu, — mati je imala beskrajnu i apsolutni vlast nad životom svoje rođene i nerodcnc dece. Та је vlast u patrijarhatu prešla na muškarca. i

PLOD U UTROBI MATERE

nog poretka za plod došao |e iz privrednih razloga, ali ne socijalno-ekonomskih već privatno-privrednil. Jedan porođaj je mogao da ima ogroman uticali па prava prilikom smrti jednoga lica. Ukoliko je пазје-

'đe bilo zamašnije, utoliko je bio jači interes, vezan

za ishod jednoga začeća. Naijači interes ie bio kod vladara, gde |e imalo da se nasledi kruna, vlast i bogatstvo; zatim kod bogataša. Obično se u ovakvom slučaju formiraju dve grupe. protivpoloženih interesa. Rođaci su bili ti koji su stavili a pokret pravni poredak, polažući pravo na plod u utrobi materinoi.

TI tako pravni poredak oglašava plod za čovečje biče

i stavlja ga pod svoju zaštitu. Volini pobačaj розтаје krivično delo. Krivični zakon štiti javni interes, ali to ne znači da je kažnjivošću volinog pobačaja zaštićen odista·javni interes. Sociologija zna O tome mnogo da kaže da Krivični zakonici u prošlosti i sadašnjosti, a u sletstvu odnosa političkih snaga, mogu da privatne interese proglašujući il javnim.

Hrišćanska vera je proglasila pobačaj religiozno i moralno nedopuštenim. DD

HI. INTERES RATNIČKE DRŽAVE

Sa razvićem moderne države pojavljuje se једап nov interes, socijalan, ртону рођасаја.. То је: 610 'уојnički. Za танмске podvige apsolutističkih vladalaca bila ie potrebna vojska, Како је пајапимска voiska bila sve skuplia i sve gora, lo je počeo da Se Тахоrizu|e porast stanovništva radi povećanja vojne snage. | _U doba apsolutizma dostigla je zabrana volinog pobačaja, uz najteže sankcije, vrhunac SVOE razvića. Ритодно meograničeno pravo Mmatere nad plodom svoga tela postepeno je Ograničavano, dok nije pot-

„puno ukinuto, uz teške kazne za protivno postupanje. Plod je proglašen za socijalno interešantniji od ma"tere, mati mu je žrtyvovana. Na samo začeće vlast nije „mogla da utiče, (iako se trudila đa povećava porast “stanovništva karitativnim merama), ali je utoliko

oštrije i utoliko energičnije ustala protiv volinog pobačaja. Materinstvo je postalo jedna opšte korisna funkcija, ali bez ikakve protivčinidbe i nagrade za mater od strane zajednice. Na mater ije svaljen зау rizik i sav teret od začeća pa do rađanja. j

800 MV. RACIONALIZAM I POBAČAJ

Dolazi vek prosvećivahja i raciofalizma. Francuske enciklopediste proglašuju princip slobode od pritiska samovolje vlasti i neposrednog pravnog Dpotetka za vrhovni princip državnog. uređenja. Čovek se oslobađa sviju predrasuda i konvencionalnih stega,

na mesto tradicije:i konvencije i njegovoj Bkciji tre-

ba da odlučuje samo njegova ratio. Racionalizam je logički doveo do postulata oslobođenja matere od obaveza u pogledu sudbine ploda. Ali je ostvarenje

toga zahteva išlo vrlo sporo. Žena je bila uopšte pot-