Narodno blagostanje

Страна 708 НАРОДНО činjena u braku i pred zakonom. Pa ipak sporo ali dostižno, kao i sve ideje koje potiču iz pravnog osećanja naroda, napredovala |e ta ideja. Raskidani su postepeto okovi matere prema njezinom plodu, i to na prvom mestu u oblasti u kojoj je to bilo najhitnije. Besmisleno je i nepravedno da se jedno odraslo stvorenje žrtvuje jednom delu njegovog tela. To je saznanje postepeno probilo u pozitivno zakonodavstvo, koje je statuiralo izuzetak od zabrane volinog

БЛАГОСТАЊЕ | Бр. 45

pobačaja u slučaju opasnosti po život i zdravlje matere. .

Kod trudnoće postoje dva moguća uzroka životne opasnosti po mater: lziološki i moralni. Prvi je u stvari višestruk i u medecini tačno utvrđen. Drugi je moguć samo kod vanbračnog začeća. Današnji roditelji drugojače gledaju na vanbračno začeće svog deteta, ali je pre sto godina to bila gotova tragedija nesrećne matere.

V. „RASNO-BIOLOŠKP I „SOCIJALNO-EKONOMSKI” MOMENTI

Ima zemalja u kojima ie uspostavljena potpuna sioboda matere u odnosu na sudbinu njezinop ploda. A u svim zemljama postoji pokret u korist te ideje. I kod nas је to slučaj. Obično su zemaljski kongresi lekara preuzimali inicijativu. Tako je bilo i na poslednjem kongresu, na kome je donesena rezolucija u kojoi se između ostalog traži, da se naš krivični zakon Dodvrgne reviziji i da se pored čisto medecinske indikacije priznadu i rasno-biološki, duševnohigijenski i socijalno-ekonomski momenti kao motiv za slobodu pobačaja. Kao što se to u rezoluciji kaže, zakon danas već dopušta jedno izuzeće od ugrožavaпја рођасаја kaznom. O tome govori S 173 Krivično zakona, koji oslobađa od kazne lekara koji frudnoj ženi, uz prethodnu prijavu vlasti, a na osnovu lekarsko-komisijskogz mišljenja, pravilno izazove prekidanje trudnoće ili pobačaj da bi joj spasao život i otklonio neizbežnu opasnost po njeno zdravlje, kad to nikakvim drugim načinom nije mogućno.

Ali je utoliko kritičniji argument, zvani rasnobiološki (duševno-higijensku indikaciju ne razumemo ке пе тоХето о пјој da govorimo). Lekarski kongres le stao na gledište da: ne treba dopustiti da se množe fizički i duševni degenerici, jer to. vodi naciju u propast, a održavanje čiste rase blagostanju unutra i dizanju prestiža na strani. Mi se nećemo upuštati u апаlizu rasno-biološkog argumenta kao takvog, već samo utoliko, ukoliko je on u vezi sa pitanjem pobačaja.

Po našem mišljenju voljni pobačai je jedno od naibeznačainijih i najnepouzdanijih sretstava za rasno-biološku politiku. Nainepouzdaniji, jer zakon nasleđivanja nije tako prost kako ga mnogi zamišljaju. Notorna je stvar, da od roditelja degenerika može da se rodi genije i Od roditelja genija. glupak. Nikad se po spolinim znacima sa sigurnošću ne može da zna, kakve će osobine imati plod u utrobi materinoj. Biologija ne pruža za to pozitivan kriterijum.

Мази робасај је ! пајбегпасајшје srefstvo 2а rasno-biološku politiku. Biološki važi za čoveka isto što i za ostala živa bića: baš po teoriji nasleđivanja bitan je uslov za poboljšanje fele selekcija semena, odnosno kod čoveka selekcija roditelia. Ostvarenje (оса zahteva zahteva dalekosežnu reglementaciju braka, pri čemu је, tako reći, bitno zabrana braka licima rasno lošeg kvaliteta. Apsurdno je dopustiti neograničenu slobodu zaključivanja braka, pa tek na plodu

početi čišćenje raše. To bi kod nas bio slučaj. Kod nas je zaključenje braka potpuno slobodno sa rasnobiološke tačke gledišta. |

Ali ni selekcija nije sve! Naprotiv, ona je samo jedno od mnogobroinih sretstava, i to manje važno. Fizičko stanje živoga bića i duševno čoveka zavise pre svega od uslova njegovog života, među kojima su najvažniji riačin zadovoljenja životnih potreba, kao hrane, stana, odela, i napor pri radu. Kvalitet se dobija samo pod povolinim fiziološkim uslovima. Bez njih se život degeneriše. Pod rđavim uslovima i najfinija biljka propada; švajcarska krava za nekoliko godina postaje kod nas karikatura iz »Fliegende BIlžtter«. Pre kratkog vremena izašla je jedna studija o narodnom zdravlju u Velikoj Britaniji*), u kojoj se tvrdi da je dohodak velikog broja porodica u Vel Britaniji nedovoljan za obezbeđenje fiziološkoge minimuma ishrane, da |e zbog toga narodno zdravlje veoma loše, i da se sletstveno rasa degeneriše.

Ko dakle hoće da poboliša rasu, treba prvo da postavi pitanje, kako naš narod živi, i da se postara, kao što je to naglašeno u gornjoj lekarskoj rezoluciji, da se ti uslovi pobolišaju. Ne može se prisilnim pobačajem u masi, jednom vrstom »Vartolomejske noći« za plodove u utrobi matera, da podigne rasa.

Socijalno-ekonomski razlog, kako ga nazivaju lekari i za koji traže takođe oslobođenie od zabrane уоЦпог рођасаја, јазап је ! ргоз!. Рођасај treba da se odobri, kadgod roditelji nisu u stanju da pruže detetu minimum nege i odgoja do trenutka kad |e samo sposobno da zarađuje. Argument, protiv koga se hi usta ne mogu otvoriti. Jedino što bismo imali da primetimo, to |e terminologija. Taj argument nije socijalno-ekonomski, kako vele lekari, već. ekonomski. Socijalno-ekonomski argument |e onaj koji se zasniva na društvenom interesu. Naprimer socijalno-ekonomski razloF za pobačaj bio bi onaj, koji bi poticao iz saznanja da narod ne može da ishrani dalie povećaniče stanovništva. Međutim, ovde se radi o jednom individualno-ekonomskom гадоги, Кој росе 12 ekonomske situacije dotičnih roditelja. Kako je ı suviše jasno na koga se to odnosi, to nije т роtrebno reći individualno-ekonomski, već prosto ekonomski. VI. PROTIV. ZABRANE VOLJNOG POBAČAJA

Kao što iz gornje analize vidimo, lekarski kongres ne traži slobodu matere za odlučivanje sudbine njezinog ploda, već samo da se razlog za izuzeće od opšte zabrane pobačaja proširi: od muedecinskog i moralnog, (u slučaju vanbračnog začeća), koji se na-

laze u krivičnom zakonu, još na rasno-biološki i ekonomski... ___») Ме маћу С. Е. Рибнс Ш Health. Londres, Victor Gollancz, 1935. 224 pp. :