Narodno blagostanje

Страна 730

mačka i Japan. Prva kolonijalna sila koja će otvoriti svoje kolonije, treba da bude Engleska, jer ona je i mače u svojim kolonijama uvek zastupala „open-door” načelo.

о Риуан зе ove godine vrlo dobro prodaje. Naročito о.

znatna prodaja hercegovačkog duvana u Nemačku, osim toga kupuju naš duvan u većim količinama Poljska, Egipat, Čehoslovačka,. Francuska itd. To daje nade da će se isprazniti stova-

rišta duvana i da će se opet moći odobriti veća sadnja no pre..

·- — Austrija je zaključila sa Rusijom sporazum o kupovini 50 hilj.. metc. pšenice; 50% cene. platiće se devizama, a druga polovina austnijskom robom. Vođe: se DM DO liferovanju ruske traži. | | О

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА |. |

_ Џ Кгабијеуси. 52 Ек nova: radnička kolonija. Za

sliižbenike Vojno-tehničkog zavoda. Kolonija će imati 280 modernih | higijenskih zgrada, koje će radnici otplatiti najduže za 20 godina. Zgrade podiže Fond radnika У. t. zavoda.

-— Radnici su odbili novi pravilnik o radu ·monopolskih radnika, pošto smatraju da je za njih postojeći pravilnik povoliniji. 15%. Istovremeno je ukinuta zaštita kirajdžija za sve stanove u starim zgrađama. koji. imaju više od tri sobe.

НОВЧАРСТВО .

— U čekovnom prometu Poštanske štedionice imamo u mesecu. oktobru ove promene: broj čekovnih računa povećao se .prema mesecu septembru za 70 pa iznosi 25.271. Stanje čekovih uloga iznosi 1.157,9 mil. što iznosi povećanje od 35,6 m. prema prošlom mesecu. Ukupan iznos čekovnog prometa: u oktobru popeo se na 6.423,4 mil. dinara. Saldo štednih uložaka opao je naprotiv za 8,6 mil. na 815,5 mil. dinara. Kako se je broj štednih knjižica povećao za 3 hiljade to je prosečna suma jednog uloga pala od 2.348,77 na 2.303, 91 dinara.

— Holandskom parlamenuu predložen je nacrt zakoma o Osnivanju Industrijske banke. Ona treba, pre svega, da služi reorganizaciji finansiranja stvaranja posla i da olakša zapošlenje u privatnoj privredi. To bi vršila s jedne strane davanjem dugoročnih kredita novim preduzećima, neposredno ili preko regionalnih industrijskih banaka, a s druge učestvovanjem. 'Kratkoročni krediti su zabranjeni. Kapital će iznositi 50 hilj. hol. for.;. država mora učestvovati sa 9/10.

— Pošto je 4% francuska renta od 1925 koja je oslobođena poreza, pretvorena od hartije .na donosioca u hartiju na

ime, kurs joj je pao sa 91,5 na 80. To odgovara kursu renta.

od 1917 i 1918 koje podleže porezu. Uzrok je tome padu što je otežana ne samo upotreba ove rente kao kreditne родове, nego i njena privremena zloupotreba o rokovima za podnošenje poreske prijave.

— S. A. D. uvezle su u prvih 9. meseci 1935 isto toliko plemenitih metala (1204 mil. dolara zlata i 181 mil. dolara srebra) koliko i robe (1503 mil. dolata). U septembru je uvoz plemenitih metala bio čak i veći nego uvoz robe (200 mil. prema 162 mil. dolara). Ovaj uvoz zlata mora da potiče od priliva kapitala otprilike iste vrednosti, dok je robni uvoz pokriven. izvozom robe.

— U Holandiji jie ponovo snižena eskontna alba za' 1|olg6, na 4%. Već 16 oktobra ona je kako je poznato, prvi put snižena za 1%, a pet dana docnije opet za 1/4%.

— Jugoslovenska banka d. d. u Zagrebu, pored neograničenog isplaćivanja starih dugovanja iz prometnih kontokorentnih računa, isplaćuje od 11 novembra: 1) sva stara dugovanja koja 7.II 1935 nisu bila veća: od 1000 din.; 2) kamate na sva ostala dugovanja za prvo polgođe 1935.

— Banovinska štedionica Dunavske banovine u N. Sadu“

namerava. da otvori podružnicu u. Kragujevcu,

- НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

— Poljska vlada je uredbom snizila kirije za stanove za

— Krediti engleskih banaka talijanskoj privredi ne iznose danas više od 50 hilj. funti. | |

— Пољске банке дуговале су o jyma 1035 HHOocCTpa= ~

ним банкама 227,9 мил. злота, за 134 мил. злота (11,7%) више него годину дана раније. Међу повериоцима на првом су месту Француска (67,6 мил. злота или 29,/%), Немачка | (46,8 мил. злота или 20,5%) и Енглеска (29,9 мил. . или 13,6%). За исто време порасла су и потраживања пољ-

ских банака од банака, у иностранству са 88,5 мил. злота Е

на 91,6 мил. или за 3,5%. Највише их има у Немачкој (16,7 мил.), Енглеској (15,6 мил.), Русији (12,7 миле 1 САД. (10,9 мил.). ·

— Javljaju iz Rusije da tok sinanih deviza i valuta. iznosi } milijardu zlatnih rubalja. Ukoliko je to tačno, znači da Rusija u Фот рошеди dolazi odmah iza Prancuške, Engieske 1 S: A. BD.

— Nominalni kapital švajcarskih akcionarskih društava

· iznosio je u trećem tromesečju ove godine 8,16 milijardi franaka

prema 9 milijardi krajem 1931 godine.

— U vezi sa talijansko-abisinskim ratom izbila je u septembru u Palestini bankarska kriza koja se maniftestovala u na= vali na filijale Banco di Roma. Ali Barclay's Bank, AngloPalestine Bank i Ministarstvo finansija odmah su pritekli u pomoć, vlada i banke umirile su izjavama publiku, i već početkom oktobra kriza je bila prebrođena. |

· JABHE ФИНАНСИЈЕ

— Bečki tramvaji imali su 1934 deficit od 2,9 mil. šil...

dok je električna centrala zaključila sa viškom od 10,14 mil.,

a plinska sa viškom od 8,2 mil. šil. Prihoda je bilo ukupno . 360,4 ти. 51, а izdato je 360,3 mil. šil. Od toga otpada na · plate i penzije 39,6%. (142,8 mil.), na socijalno staranje 29,2%. (105 mil.), na škole 16,7% (60 mil.), na doprinos državnom. budžetu 10% (36 mil.), a samo 1,9%. na građenje opštinskih stanova. ; — KMineska vlada zabranila je svako plaćanje srebrnim. – dolarima; otsada su samo novčanice zakonito sredstvo za plaćanje. Uzrok ovih mera je nedavni veliki pad kursa srebrnog dolara. :

— Аустрија је у 1934 дала око 13 мил. шилинга по- моћи планинским сељацима, а 1935 око 6 мил. У редовном буџету за 1936 није предвиђена никаква сума у ту сврху; уосталом и 1934 и 1935 је помоћ дата из изванредних кредита. Влада намерава да целу акцију изведе у виду конвер-. зије краткорочаих хипотекарних дугова са високом каматном стопом, и то издавањем заложница са роком и каматом, | и преузимањем вишка камата од стране државе, у случаје-. вима где камате гласе на злато. За извођење ових мера | требаће око 10 мил. шилинга. | |

— Poljski pretsednik vlade g. Košćalkovski izneo je pred parlamenat program koji će biti proveden vladinim dekretima. Prva mera koju predviđa, jeste uravnoteženje budžeta putem smanjenja činovničkih plata i putem povećanja poreza na до-: hodak. Druga se mera saštoji u sniženju cena industrijskih a povećanju agrarnih proizvoda. U isto vreme predviđa se sniženje monopolskih i transporinih tarifa i tereta socijalnog .OSi+ | guranja. 54

-— U Americi se pomišlja na smanjenje državnog duga. U tu svrhu će kratkoročne državne obligacije u iznosu od 200 ·

_ m:l. dolara biti isplaćene 16 marta 1936. S druge strane se

ističe da novi dobici industrije dozvoljavaju povećanje DOTEZa što. će omogućiti dalje smanjenje državnog duga.

— Аустријска режија дувана има данас 10 фабрика са 5.900 радника који годишње зарађују 12,71 мил. шило Продавница има 15.854. Чисти приход порастао је 1934 први | пут после 1929, за 9%, тј. са 167,6 мил, шил. У 1933 на 182,8 мил. шил. Дувана Је утрошено за 2,8% мање, али 1 i

злота —