Narodno blagostanje

9. новембар 1935.

— 0 5пији је озпоуапо Џдтитепје уобата, а isko će se takvo udruženje osnovati i u Karlovcu. To je početak rada kojemu je svrha da u Kordunu proširi voćarstvo jer je taj teren zato vrlo pogodan.

— Otkup duvana и Рптогзкој banovini izvršiće se od 20—30 novembra. Ove godine je kvalitet zbog suše bio nagočito dobar.

· — Austrija je za poslednjih deset godina povisila znafilo svoju agrarnu produkciju. Višak uvoza |e smanjila na taj način od 000 mil. kvintala na 200 mil. kvirnitala.

— U Bugarsko} je osnovan odbor та ргорасапаи 1 ипаpređivanje kulture soje. Prirediće se izložba soje i njenih proizvoda. 1935 bilo je 15 hili|. hektara zasađeno sojom; predviđa se da će se ova površina kroz nekoliko godina povećati na 200 hili. hektara. 1935 ubrano je oko 18 mil. kg u vrednosti od 40 mil. leva.

ИНЛУСТРИЈА — Tekstilna (уопшса а. 4. ц Косеуји одиста је да 51121 glavnicu sa 6 na 1 i odmah poveća na 4 mil. din.

— Ка шезкот državnom brodogradilištu u Gelčiku do--

vršen je prvi tank-brod, sagrađen u Turskoj. On ima kapacitet od 250 tona.

— U Kričkama kod Drniša ofkriveno je novo nalazište uglja.

— U Holandskoj Indiji koja, kako je poznato, drži 97:% svetske proizvodnje kore kina-drveta, postoje 75 preduzeća za dobijanje kina-kore, u koja |e uloženo oko 25 mil. hol. for. (750 mil. din.). Holandska Indija može godišnje da proizvede oko 1,2 mil. kg kinin-sultata, dok godišnja svetska poireba iznosi svega oko 550 hilj. kz. U celom svetu postoje samo 18 fabrika Rkinina, od toga 4 (22,3 -%) u Holandiji i njenim kolonijama. — U Mađarskoj je osnovana nova fabrika veštačke svile uz učešće talijanske firme Snia Viscosa i jedne austrijske hemi|ske grupe.

— U Carigradu sagradiće se nov most preko Малог Roga koji će nositi ime pretsednika Kemala Ataturka. Most će graditi nemački »Konzorcii za gradnju mostova« (Krupp, M. A. N., Gutehoffnungshutte i Dortmunder Union).

— Dhjeprosiroj proizveo je, kako javlja sovjetska štampa, do sada 3 milijarde kilovatčasova. Mreža visokog napora duga je 711 km. Proizvodni troškovi iznose 0,516 kopejki po kvč, a cena struje 1,62 kop. (otprilike 2,5, odn. 8 para, ako se uzme 1 červonec 5 din.).

—U dalji opaža se poslednjih meseci dosta jaka delatnost u osnivanju novih industrijskih preduzeća. U julu, avgustu. i. septembru 1935 prijavljena su 203 nova preduzeća, prema 155 istih meseci 1934.

— Btigarska proizvodnja šećera u 1935 ceni se na približno 16 hilj. tona. Od toga otpada 47% na fabriku u Ruščuku (talijanski i belgijski kapital), 22% na onu u Gornjoj Orja-

hovici (engleski i čehoslovački kapital), a 31% na Zadružnu še-:

ćeranu u Dolnoj Metropoliji kod Plevna. Kako Bugarska ima [05 око 19 hilj. tona starih zaliha, računa se da će preostali višak od 14 hilj. tona, jer domaća godišnja potrošnja |e око 20 hili. tona.

— Čehoslovačka vlada.je odobrila 'da. se izvrši abisinska porudžbina 100.000 pušaka sa bajonetima i 120 mil. šaržera. Njena vrednost iznosi 22,5 mil. francuskih franaka.

· — U Beogradu se osnivaju dva nova akcionarska društva:. Uliarica d. d. za сајепје шјашћ рака i prodaju agrarnih proizvoda sa glavnicom od 1 mil. din.; Građevinsko i industrijsko, d. d. za .sve vrste građevina.

s. —— Organ:zacija britanskih rudara vodi borbu za povišenje nadnica za 2 šilinga. U tome potpomaže i organiza-

cija škotskih rudara.

HAPOJIHO

БЛАГОСТАЊЕ Страна 729.

— U Azerbejdžanu (U.S.S.R.) nađena su ležišta kopala koji se do sada nalazio samo u Africi i Južnoj Americi.

— Švajcarska je stavila na raspoloženje 250 hilj. franaka za ispitivanje nalazišta gvožđa u Friktalu.

— Produkcija čelika u S. A. D. će ove godine premašiti 32 mil. tona, dok je 1934 iznosila svega.25 mil. tona. Napominjemo da je poprečna produkcija u godinama 1919—1929 iznosila 41.5 mil. tona, a da je godišnji kapacitet američke industrije 68.850 hilj. tona.

— U Turskoj je osnovana banka sa zadatkom da poipomogne eksploataciju rudnika i da što bolje plasira već izvađenu rudu.

— Čisti dobici američke automobilske industrije iznosiće za ovu godinu prema proceni 160 mil. dolara prema 86,85 mil. u 1934. Godine 1932 imali su čak gubitak od 131,66 mil. dolara, dok ·dobitak od god. 1929 iznosi 420 mil. dolara.

— Poljska namerava da izvrši redukciju državnih industrijskih preduzeća i da u državnoj režiji zadrži samo ona koja su važna za odbranu zemlje. Ostala preduzeća prevela bi se opet u privatnu svojinu.

— Austrija crpe dnevno 45 tona nafte, tj. oko 7,7%. celokupne potrebe (1,6 mil. mtc.). Najviše nafte daju polja u Cistersdort-Gestingu; ima nade da će je biti mnogo i u Gamingu (Štajerska).

— U Zenici je počela da radi velika moderna tvornica eksera i Žice koja je sastavni deo postrojenja zeničkih fabrika gvožđa. Niena proizvodnja moći će potpuno snabdeti domaće tržište. |

— Savez proizvođača gvožđa u Srednjoj Engleskoj povisio je cenu sirovome gvožđu za 4 šil. (144 din.) po toni.

eca.

— Hanada je za prvih 8 meseci 1935 izvezla za 6 mil. dolara aluminijuma, prema 8 mil. u celoj 1934 god. Kako se očekuje da će do kraja 1935 izvoz naglo porasti, firma Aluminium Co. of Canada, Ltd, žurno izgrađuje nove topionice i rafinerije u Arvidi koje će stati oko 1 mil. dolara. Glavni kupac kanadskog aluminiuma je Engleska, ali i domaća potrošnja znatno raste.

— U S.A.D. ceni se da je u 1935 god. prodato za 320 mil. dolara poljoprivrednih mašina, prema 200 mil. u 1934 i 117 mil. u 1932. Najbolje prolazi jedan novi tip traktora, mali »jednoplužni traktor« koji je za 35% jevtiniji od običnog traktora.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Pretsednik čehoslovačkog žitarskog društva priznao je prilikom prve godišnjice vezanog prometa žita da je .bilo pogrešno regulisati samo trgovinu. Rezultat je nesrazmera između zaliha i potrošnje, naročito kod pšenice. Sada će se površina zasejana pšenicom umanjiti za 8%, i regulisaće: se mlinske ı pekarske cene.

— Капа је zaključila sa Argentinom ugovor po kome се јој] ома лзрогцан 11 1. tona mesa.

— Сећозјоуаска Шегоуасе Мани и оуот тезеси 20—25 hilj. tona ostfravskog uglja. Talijanska vlada garaniuje kupovne sume u efektivnim čehoslovačkim krunama, ako se račun ne izravna u roku od 90 dana putem kliringa.

— Светска трговина пшенице била је за време кампање 1934—35 најслабија која је забележена од рата до сада. Изнела је свега 138 мил. КЕ, што значи смањење од 85,3 мил. кв. према кампањи године 1930—31.

— BhngiPski privredni političar Solter zahteva da se po= stojeće kolonijalne teritorije velikih kolonijalnih imperija stave pod upravu Društva naroda i da budu pristupačne svima državama bez razlike. Danas međutim postoje tri jako naseljene države koje su ili sasvim ili skoro bez kolonija i koje su prisiljene da nabavljaju sirovine devizama. To su: Italija, Ne-