Narodno blagostanje
9, Мили "1935.
његова вредност већа за 16%. Док се потрошња. цигара. а
ко смањила, знатно се појачала продаја цигарета и дувана за цигарете, нарочито бољих врста.
— Francuski radikal-socijalisti su se na Svom poslednjem
kongresu. izjasnili za sniženje poreskih tereta, sniženje kamal-
njaka i “tražili liberalniju kreditnu politiku. _ — Švajcarski budžet za 1936 g koji je podnesen Federalnom Savetu 77 mil. fr. deficita. = Čehoslovački
predviđeni primici 8,032 mil.
— Vršac dobija od D. H. B. zajam od 10 mil. dinara za izgradnju moderne klanice i jedne deonice puta na drumu Bukurešt—Temišvar—bBeograd, koji će prolaziti kroz Vršac.
— Požeška općina je zadužena kod banovinske štedionice u Zagrebu za preko 7 mil. dinara. Kako ne može da plati dospeli anuitet od 200 Ћи. din., predložila je da banovina za potraživanje ban. štedionice preduzme jedno gradsko imanje, koje bi se upotrebilo za poljoprivrednu školu. -
— Švajcarska povlači iz opticaja novčanice od 20 iranaka, tipa | (sa ženskom glavom), kojih ima u opticaju još u vrednosti oko 10 mil. for. One će važiti još do 30 juna 1936.
— Holandski ministar poljoprivrede Dekers izjavio je da se radi snižavanja cena neće sniziti dažbine koje terete trgovinu, pošto vlada ne može da se odrekne {ih prihoda Кој su joj potrebni za suzbijanje krize.
СВЕТСКА ПРИВРЕДА
„Економист“ донео је статистичке податке о значају колонијалних сила за светско тржиште. Од свих је Енглеска империја најбогатија. Она производи: 234% пшенице, 20,6% биљних уља, 55% какао, 50,9% вуне, 25% копре, 62,9% земљаних ораха, 244% памука, 99,5% јуте, 58% гуме, 25,4% каменог угља, 29,89% бакра, 94,3% никла, 43,1% калајне руде, 44,5% олова, 34,8% цинка, 33,5% хрома, 30:4% мангана и 647% злата. Француска са колонијама производи: 29% сировог гвожђа, 46,5% бауксита и 19,8% поташа; Холандија са колонијама: 34,2% копре, 37,2% гуме, 16,4% калаја. С. А. Д. дају 55% кукуруза, 34,6% копре, 49,2% памука, 344% угља, 19,8% нафте, 22,1% гвоздене руде, 21,2% олова и 29,8% цинка. Русија производи: 21,2% пшенице, 21,7% ланеног семена, 18,8% гвоздене руде, 27,9% хромне руде и 59,3% манганске руде. 'Осталим земљама остаје довољно могућности да утичу на производњу остале робе, нарочито ону која се призводи у малом броју земаma, као соја у Манџурији (76,6%), кафа у Бразилији (721%), ланено семе у Аргентини (544%), мрки угаљ у Немачкој (77,9%) и поташ у Немачкој (63,8%).
САОБРАЋАЈ
— Ministar pošta snizio je seoskim opštinama pretplatne takse za telefone sa 540 na 300 din. godišnje, a one koje, iz budžetskih razloga, nisu mogle da plate pretplatu na vreme oslobodio plaćanja takse od 200 din. za ponovno ukopčavanje.
· — Ма хђоти Jadranske plovidbe, između ostaloga, istaknuto je da država duguje društvu na ime subvencije 40 miliona dinara.
— U nedelju, 10 novenibra, biće predat saobraćaju pamn- |
čevački most i puštena u saobraćaj pruga Beograd DunavОуба—Рапсеуо predgrađe. ·. — Dubrovačka plovidba urediće za iduću turističku se-
zonu jedan specijalni brod za kružna putovanja po Jadranu.
| Početkom oktobra. 1935 bilo je u Engleskoj trgovačkoj moririci van upotrebe 215 brodova (4176,2, hilj. netotona) prema 327 (811,26 hilj. n. -L),u oktobru 1934, 1,5 mil. tona u 1933.i preko 2 пи, tona u 10932 god.
-— Na 'konferencili privrednika u · Sarajevu istaknuta је |
potreba. motorizacije vozova na pruzi Užice—SarajeVo.
· НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.
"Сушака. Пренос.
о. imaće prema predlogu ~
Ministarski Savet prihvatio је predlog budžeta za 1936 g. Predviđeni izdaci iznose 8,033 По Ко a.
— Резултати ника је превезено 2601, од тога на Сушак 1360, а 1241 са
већином писама, 221 кгр.
| — Dužina
Страна 731
авионског саобраћаја преко Сушака: били су ове године врло повољни. Летова је било 845, пут- ·
urana | износио је 26. 595 POD а "поште, elektnificirane pruge u Rusiji iznosiće e
službenoj proceni · koncem ove godine 994 km. Time će u 3 "БН па 8 mestu. |
— Naša rečna Коса Нонја raspolaže за: 112 remor-.
kera, 46 putničkih i 10 mešovitih brodova, 4 parne i motorne 1 skele, 237 motornih čamaca, 638: суогдетћ Зјероуа, 274 агуа= rica i O76 dereglija i čamaca. Ukupna tonaža iznosi 249,99.
hilj. tona.
— Poljska vlada je obrazovala komisiju za ı motorizaciju“ -
zemlje, u kojoj se pored pretstavnika · * ministarstva industrije,
trgovine i finansija naročito ističu vojna lica, kao i
zemaljske odbrane i saobraćaja.
— Američki ministar trgovine” Džonson, izjavio je Фа се'
se u vezi sa programom javnih radova izgraditi oko 750 aero-
droma u svima državama Unije. Ukupni troškovi iznosiće oko = 100 mil. dolara. Sa građenjem 250 aerodroma počeće se odmah.”
ПЛАНСКА ПРИВРЕДА
— Генерал Џонсон продужује своју кампању против садашњих метода Њу Дила. Као што се зна, он се проти- .
ви програму великих радова и прати DOB Ha стару
Ниру.
— U Nemačkoj su u mesecu avgustu O. 5. Гоген тад па: novoj auto cesti koja се biti duga 62 km. Time je dužina cesta: u izgradnji porasla na 1,643 km. Broj uposlenih radnika iznoši ~
110.000.
— Turska vlada rešila je, da bi sprečila prevelik porast cena žitarica i predupredila nove nemire pred” рекагшсата, да | baci na tržište veće oličine žita iz zaliha državne Ziraat- |
banke.
-— Turska će uskoro dobiti nov zakon o šumama, po
kome će sve šume postati državnom svojinom. Eksploatacija
moći će se vršiti samo u državnoj režiji.
КРИЗА И КОЊУНКТУРА.
— U trećem tromesečju kod Komore za trgovinu, Ob. i industriju u Ljubljani prijavljeno“ је. 173 поме (тооуаске гадnje, a odjavljeno 327 (u istom periodu 1934 god. 587). Za pr--
vih O meseci prijavljeno je 471, a odjavljeno 1.141. radnja pre~
ma 1.018 u istom vremenu prošle: godine. Prema tome, u ovoj: godini na području komore broj trgovačkih radnja smanjio sc: za 670 prema 1.187 u 1934. Zanatskih radnja prijavljeno je u · - trećem tromesečju 212, a Oodjavljeno 274. Za 9 meseci prijavljeno je (brojevi u zagradi odnose se na isti period 1934) ·
632 (751), a odjavljeno 1.054 (1.832), te je nastalo smanjenje..
— U Austriji je 1034 potrošeno. 4658 mil. cigareta, pre-
ma 1944 mil. u 1913 na istoj teritoriji; prema. tome porast izno8i 139%. Za isto vreme opala je potrošnja cigara sa 462 na: 106
mil. komada, tj. za 77%.
__— Prema zvaničnoj statistici porastao je u Nemačkoj u bilansnoj godini 1933/34 zbir dobitaka akcionarskih društava
prema 1932/33 za 23%, a zbir dividende za 9%. "Udeo 'divi*
dende u čistom dobitku smanjio se sa 83%" na 74%, i to u korist režervi i otpisivanja gubitaka iz prošle godine. Prosečna:
diviđenda porasla je u odnosu na ukupni akcijski kapital ва . 2,8% па 3,1%, а u odnosu na kapital preduzeća · Која. su PR
ćala dividendu, smanjila sesa 6,2%. na 0%.
— U Sarajevu je registrovano 1489 trgovačkih аса и
to: 204 bakalnica, 186 prodavnica životnih namirnica, 132 pa--"
lanteriske, 93 тапштак те radnje i't. d. Prema verskoj“ pri-
padnosti najveći broj trgovaca” su muslimani (684), zafim 40 laze Jevreji (442), Potom: pravoslavni :(231), katolići: (132), “-