Narodno blagostanje
И МАР одНно. БЛАГО ЗАЊЕ | tasa
7
o, новембар 1935.
i to. dd 75,1 u septembru 1934 na 70,9 u istom meseci. OVC godine, БЕГ
. Broj osiguranih radnika pokazuje znatno, poboljšanje |
zaposlenosti i premiašio je za 3,7 poena indeks od 1928 (—100), a za 4,0 poena indeks meseca septembra 1934. Тај fakat kao i porast пазе rudarske proizvodnje pokazuje da i u industriji postoji stanovito poboljšanje.
>
mil.. dinara prema 906 mil. u istom mesecu prošle godine. Ovo .
iako malo pobolišanje dosta je značajno jer je nastalo povećanjem prihoda od monopola za 11 mil. (od 163 na 174) i pri
hoda od državnih poduzeća za 20 mil. (od 256 na 276). Na-
protiv imamo prilično smanjenie kod prihoda od poreza, što je razumljivo ako se uzme u obzir da je prošle godine naročito forsirano ubiranje. |
~ Рок је kod posrednih poreza uprkos tome smanjenje gvega 5. mil. (od 202 na 197), kod neposrednih ono iznosi 22 mil. (od 274 na 292). ————e======== _Pzgeistavnici Zagrebačke trgovinsko-industrijske komore, zainteresovanih udruženja i Oorganizacija održali su anketu na kojoj su jednoglasno zaključili da se od merodavnin zatraži zatvaranje sviju tržišta u ne-. delju. |
___Vrlo je interesantno, mogli: bismo reći čak i pohvalnc, što ovoga puta inicijat:va dolazi od onih koji su uvek dosada pretstavljiali naiveću zapreku svakoj ovakvoj metri.
Čini nam se samo da su ofišli malo predaleko ne VO-
deći ni najmanje računa o najvažn:;jem faktoru — potrošaču.
Nedeljni poč:nak i zagrebački trgovci
Nedelini počinak je socijalni imperaliv, ali mi smatramo
da je ispravno stanovište našega zakona, da se moraju dozvoliti stanoviti izuzeci kako ta mera ne bi išla previše na Štettl potrošača. Zagrebački trgovci međiitim traže ukidanje i tih
izuzetaka, navodeći kao primer ncke zapadne zemlie koje su ,
to sprovele. Zaboravili su kod toga da su to pretežno industrijske države u kojima je organizacija. snabdevanja tržišta DOTpuno drukčija no kod nas, gde je još uvek seljak“ glavni liferant životnih namirnica. Zna se da kod seljaka imade sezona u kojima on pored svoga posla ne dospe u radne dane na tržište nego za to iskoristi nedelju. Bojimo se da bi on mogu od jedne takve mere trpeti štete.
Još je mnogo važnije pitanje potrošača. Koliko smo videli, traži se da:čak i mesarske radnje prestanu da rade subotom uveče. Nažalost to kod nas ne bi bilo moguće, Irižidera. gotovo i nema, a i led se tek izuzetno upotrebljava u naš:m kućama, pa ne verujemo da bi meso, naročito leti, pod takvim uslovima moglo da se održi nepokvareno. Isto tako moramo da. posumnjamo da je tačan podatak koji nam oni daju kao argumenat fj. da svega 5--10% domaćina kupuje meso u nedelju. | |
= Kao što poteškoće postoje sa mesarima, isto je to slu-
čaj sa. mlekarima i sa pekarima. Kod ovih posledniih nam je potpuno neshvatljiv zahtev da bilei i mickare ne prodaju um nedeliu hleb. To bar ne pretstavlja nikakvu konkurenciju jer. oni nisu proizvođači Već samo prodavci. Još |e zagonetniji. zahtev da se ta mera protegne na okrug od 15 km od Zagreba. Ne znamo kakvog interesa imaju zagrebački trgovci u fome da mesar ili pekar u Sesvetama. i Podsusedu пе otvara u nedeliu svoju radnju? |
'Želeli bismo samo o jednom. da razuverimo gospodu predlagače. Oni se naime boje da se Zagreb ne pokazuje dovolirio. kulturan grad ne poštujući potpuno nedeljni počinak. Taj je strah sasvim neopravdan. Parizu naprimer niko neće
osporiti kulturu, iako {trećina pariskih dućandžija ne zna za
А На а Pi у ~
Ukupni državni prihodi iznosili su u mesecu. avgustu 904
· педе ут одтог, а jedan znatan deo ne zatvara ni na prvi dab
Božića. . IMO | O IN о | |
I suviše radikalni zahtevi „bez ikakvih obzira prema ostalim privrednim redovima, koji se. sve češće pojavljuju iz . sredine tzv. srednje-staleških organizacija, sjajan su dokaz za našu tezu da su te organizacije štetne po našu narodnu . privredu. | o |
Укупан број осигураних рад- . ника порастао је у септембру ове године за 197 особа. "према истом месецу прошле. ИЕ _ године и износио је 83.192, |
од чега 51.840 мушких и 31.352 женске. То већ показује | извесно побољшање према јуну, јулу и августу у којима je број запослених био стално мањи од броја забележеног у истим месецима прошле године. | | | Интересантно је међутим да је повећан само број рад- |
Запосленост у Дравској · бановини - |
'ница и то за 492, док је, напротив, број радника опао за_
205 особа, То повећање броја осигураних радника долази | углавном због пораста запослености у индустрији дувана _ (60 особа односно 6,63%), у гостионама и каванама (112. односно 3,42%), у кућној послузи (235 особа, 2,87%) итд. за које се обично узима женска радна снага. : |
Смањење броја осигураних радника има се приписати назадовању броја осигураних радника код градње железница и- путева (728 или 23%), у индустрији за прераду дрвета (179 или 5%),у саобраћају, пољопривреди итд. | |
Каб што видимо, највећи пад броја осигураних радника забележен је код градње железница и путева; међутим, · он је само фиктиван. Произлази из тога што је један ВЕЛИКИ. део тих радника стављен на терет сиротињског фонда. и. ослобођен обавезног осигурања. |. |
Иако не можемо утврдити колико износи Gpoj TaKBHX радника, готово је сигурно да је он већи од 295 особа и да (се према томе и запосленост код мушких поправила према септембру прошле године.
Што се тиче осталих индустријских грана, имамо смањење запослености у текстилној индустрији за 198 особа или 1,50% према септембру 1934, а: повећање од 151 односно 141% према месецу августу. У сепгембру је први пут број запослених премашио 13 хиљ. о ·
__ Доста јако смањење имамо још у индустрији папира, 158 односно 8,20% према септембру прошле године и 199 али 9,65% према месецу августу, преради коже итд, -.
Повећање запослености имамо у индустрији камења, 213 особа или 5,07% према септембру 1934, металургијској, . индустрији 154 или 2,57%, индустрији коже и гуме 109 или | 6,37%, индустрији хране 137 или 4,74% ИТД. |
Највећи број осигураних има у текстилној индустрији, а најмањи у рударској, свега 27. То је због тога што су рударски радници осигурани код братинских благајни.
Просечна надница, иако је била чешто већа но у про шлим месецима ове године, још је увек за 0,19 дин. мања од просечне наднице у септембру 1934 г. Износила је свега | 22,51 динара. 0 | | Пи
Просечна надвица мушких пала је за 0,16" на. 25,21." Код просечне женске наднице пад је кешто мањи (0,15) тако да она износи 18,06 динара.
LA a e a grca 5)
5 Govori koje je držao Ruzvelt Ba svome putovanju na Zapad, imaju potpuno predizborno oboнанета СУ: Oni pretstavljaju odbranu
; | 1: вјесоме dosadašnje politike i prikaz njegovih uspeha. Ruzvelt ističe зуе povoline okolnosti, a. kritične momente uopšte i ne spominje, samo da bi svojim pro-
Вигуви uoči izDOra