Narodno blagostanje
_Страна 762 __
сва своја потраживања у Ил __уплаћена! ва збирни клир: ти. начин. у || o закључно 18 "новембра 1935: Наши _ИЗВОЗНИЦИ. морају исто тако при| | "сва своја дуговања за робу. У езену Ha. Италије „до ; 1 ЛО 968 ПА на. „порекло, O мо-
и
“zemlji. · govora 'sa "Mađarskom u “pogledu fegulisanja platnog. prometa. RO ве 'Palijanski hofeli' ne smeju više „da primaju | Vize; Strani gosti moraju обаба devize. menjati u bankama.
| — Švajcarska Vlada uvodi prinudni kliting: u prometu | irgovačkih i i putničkih brodova; predviđa se cena od 10 mil. turskih lira koja. Će se isplatiti u nekoliko godišnjih obroka.
о
"ва па Sve obaveze iz тобпог prometa ŠV carskih d iŽnika. |
“prema poveriocima u Italiji i njenim kolonijama. mogu se рја'"ćati samo putem uplata u Švajčarsku narodnu banku. To vredi “iza onu robu koja dolaži iz Italije u Švajcarsku. preko. neke *reće zemlje. Izuzimaju se obave ze koje se sa dozvolom, Narodne 'banke · обгасипауаји privatno, i plaćanja u "lokalnom pograničnom promefu. Uplaćene izi6se · Narodna banka će upotrebiti "isključivo za isplate švajcarskim poverioćima talijanskih duž· nika: Ministarstvo privrede preduzeće, OSim toga, mere da. promet sa Italijom ne pređe dosadašnje razmere. Uredba o pri· nudnom Ра obavezna | i za 1 knežčvinu Lihtenštajn.
JABHE: ФИНАНСИ ЈЕ
— Сепочоуаска шта najveći porez. na promet u Evilopi;-
on: iznosi 6,7%. Zatim dolaže: Етанспзка (5,9%), (3,8%), Jugoslavija (3,2%), Nemačka (3%),. (2,39%), Danska (1,7%), Italija (1,3%), Švajcarska (0,6%) i Engleska (0,4%).
Poljska
|. — Budžet petrovaradinske amovinske. opštine, čije je se- | rashodi 7,860. 994 din. (re
"фазе и ' Sremskoj Mitrovici, iznosi: _dovni 6,573.401 din, i vanredni 1,287.000 din.), a prihodi 7.176. 131 din. (redovni 10 122. 925 din. i vanredni 53. 206 dinara). | |— Хувер је у свом последњем говору оптужио Руз| велта. да „се игра судбином варода“ и изложио. следећи про" грам: Треба престати са расипањем новца за јавне радове. Бригу о незапосленима имају да предузму локалне власти. "Обуставу свих експеримената; · Поштовање устава који за"брањује да издаци буду већи него одобрени кредити. Уравнотежење буџета, смањењем 'издатака. Престанак куповања „ сребра. у, иностранству. Успоставу златног: стандарда и обу„ставу сваке манипулације новца. Свој говор. завршио је: - На: ција. је. неморална, ако: не извршава своје обавезе, "ако “се служи „инфлацијом , да олакша, платаба. или се: У без „обзира на будућност“. : — Ministarstvo Pinansija je но ИЕ «иџегепја 0. ођегђедепји, valute, zavedena 5 . decembra 10933. „Prema tome „саппатсе preko kojih, se VIŠI 12702 тође, . .imaće kontrolisati
da li. je. cena. u uverenju 'fačno0, postavljena prema. „дајити, iZ +
1 дапја uverenja, 1 prema odnosnom. селоутки, | CS обдтол па. okolnost da St novembra (О; 6. zakupne сепе 1 zakupna \ vrednost . stanova. i.lokala u. mnogo slučajeva „promenile, to Рогезке uprave. mogu prilikom razreza kućarine za godinu 1936 uzimati u ocenu nove : ugovore“ i utvrđivati- osnovice 'prema” “stanju žakupnih cena i j Zakupnć. vrednosti stanova + fokala»na dan! "поустбга 0.
LL Udruženje“banaka iz Beograda zatražilo“ је да ве Бе у
орнак и угтеднов и Које је -пазгао изјед орзјер рада сепа пеkretnina. podložnih zemljarini ili kućarini, smatra kao odbitna „stavka u smislu. tačke 7. člana 89-.zakona-. neposrednim po· rezima. Tim, povodom. je. Udruženie. dobilo»sledeće obaveštenje: : Pri-iznalaženju.. poreske.:osnovice-društvenog. ·Đereza:' mogui. se priznati samo oni troškovi i gubici кој! зе одпозе пагретоде ји
Holandija ~
(од 16 oktobra, 0 1.
„усепа.:
је delove. imovine čiji prihodi OGležc dru. Поле porezu. · Pošto зе prihodi od nepokretnosti isključuju iz poreske osnovice дги_Šivenog poreza jasno je da se mi gubici na njima ne OBU, та_сипаћ Као. одбипа зтаука.
А Огаквапје "зепшјаппе po Uredbi od 2 рт а 1935
_ вофле produžuje se, i za poresku 1936 godinu, izmenjena. je | зато u tome što se katastarski čisti prihod po čl. 1 iste Џтгед_Бе та oranice, а. i za. vinograde na krševitom terenu, ako. ie
l _ glavni izvor prihoda zemljoradnika, smanjuje za jednu trećinu. j Or da пи dostave podaike o "svojim potraživanjima u toj O
Ta su obaveštaenja potrebna Narodnoj banci radi pre--
_ = Mimfarski savet izvršće, kako se samaje, reviziju
| specijalnih dodataka, honorara i prihoda činovnika. Ova prima„nja neće „smeti da budu veća od. 50% redovnih prihoda.
· САОБРАЋАЈ
S "Farska namerava da poruči u отели 12: novih
— Ha скупш хтини. сар ај евског Савеза трговинских
_ удружења Министар пошта изјавио је, да се од њега тра-
жи да у овој години повећа активни допринос пошта, који сада износи око 13 мил. дин. месечно. Међутим, сасвим ис-
_ правно, он сматра, да би свако повећање такса неминовно
погодило привреду. Он стоји на гледишту да свако повећање телефонских такса не повлачи за собом повећање прихода, него смањење броја телефонских разговора. Исто тако повећање такса на препоручена писма не повлачи за собом повећање прихода, већ опадање промета.
—. Jugos:ovemske državne železnice imale ви, ргета
' zvaničnoj statistici, u 1934 god.71.822 službenika prema 70.960
u 1933. Vozni park obuhvatao je 2510 lokomotiva (prema 2501 u 1933), 3569 putničkih 0 3592) i 60053 treretnih kola (Prema 60215).
Hi ЛАНС ОКА ПРИВРЕДА
— Како piše „Ekonomičeskaja ZdZ režijski troškovi su u Rusiji još uvek previsoki. God. 1934 iznosili su kod potrošačkih zadruga 2,5 milijarde rubalja, odn. 11,5% prometa. ! režiiski troškovi trgovine hleba suviše su veliki; u Moskvi su u oktobru čak i porasli, tako da iznose do 90,28 rubalja po toni. -Samo transport iz fabrike u prodavnice staje | TuDalja: ХРИЗА И КОЊУ НКТУРА
| == „Amer:čki 'kožarski savez do sada se protivio ma Каkvoj prodaji iz. državnih zaliha gde se nalaze 2 mil. komada” goveđih koža od lanjskih. prinudnih klanja. Međutim, sada se zalaže da se proda. 10% zaliha u roku sledećih šest godina. Ra-
„zlog: je veliko :skakanje cena koža. Domaće lake kravlje kože
stajale su u oktobru 1935 god. 12 senti po funti (tj. 14,25 din.
po: kg.) prema 7:senti godinu dana ranije (8,25'din. po kg.).
Porast se smatra posledicom povećanja vojnih potreba u svetu. l.na domaćem tržištu tražnja je veća; proizvodnja cipela u S.A.D. bila .je. u. septembru 1935. za 17,6% veća nego u istom mesecu 1934. Ali ni kožari ni prerađivači nisu zadovoljni sma-
· .njenjem cena, jer Smatraju :da je ono neprirodno i preterano.
Prodaje iz državnih zaliha treba sada da doprinesu stabilizaciji
— Veliki Батак Па ima su prošle poslovno godine, ı pored krize, neočekivano dobar uspeh. Kuća »Au Bon Marchć« imala je 31 jula 1935 god. čist dobitak od 14,61 mil.
'for. prema. 9,14 mil. godinu dana ranije. Predložena je isplata :dopunske "dividende od 2,5 fr., »rašti na”14,92+fr., prema 12,89 fr. lane. Kuća »Au Printemps« imala je čist dobitak· od 2,48 mil. fr. prema” 2) 12 ц prethodnoj godini; "upotrebila ga je za otpise. »Galeries Lafayette« iska-
čime će ukupna dividenda _pO-
Zuju-za -1934/35 čist пон O 5, 14 mil. fr. O će зе Pe
·neti na novi račun.