Narodno blagostanje

3 _nOseMOBD 1935.

_HAĐOJIHO DJIATOCTAFĐE

Страна 163

— U Bvajcarskoj | je u olšiobru broj nezaposlenih pora- BaTCKH LOM JLJO y Осијеку", упис чланова управног одбо-

- Stao sa "69,1 1. septembru na 82,3 hilj.; u oktobru 1934 izno"sio je samo 59,1 hilj. Misli se da je ovo u vezi naročito sa opa"danjem građevinske delatnosti; biće da je bio od uticaja i za„vršetak letnje hotelske sezone, žetve i berbe. U isto vreme po-

rastao je indeks iroškova ishrane sa 116 na 117, dok je u ok-

3 _:tobru 1934 bio 114. Indeks trgovine na veliko povećao se za

"2 па 93,3; prema oktobru 1934 porastao je za 4,1% (juli 1934

= 100). Сепе su skočile kod. stočarskih proizvoda, stočne hra-

„ne, tekstila, kože, gume i hemikalija.

= "на плепарној седници љубљанске Коморе за трго“вину, "обрт" и индустрију наведено је, да је за 3 и по године ликвидирало 7000 трговачких и занатских радњи. Затим је ислакнуто, да су трошкови живота у Дравској бановини 20100% виши но у другим бановинама. Број егзекутивних на-

| плата. пореза У прошлој години био је 195.232 од 380.000 _ укупног роја пореских обвезника. На седници је говорено и о аустријском Ддемпингу ротационе хартије, која се продаје на нашем тржишту 40% испод производних трошкова.

| — У Београду поред 30.000 државних чиновника и

– 10.000 приватних намештеника има око 50.000 радника. Од ових 7.000 отпада на занатлиске помоћнике и шегрте, 7.000

"на кућну послугу. Највећи послодавац у Београду је општина, која упослује 2.//0 радника, Постоји 236 индустријских предузећа од којих је у току ове године обуставило рад 26, а било «ово-регистрованих 16. Највише је било обустава у металургијској индустрији (9), затим у хемијској 7. Од укупног ороја радника синдикално је организовано око 9000.

„Ларедузећа има највише текстилних (50), затим металургиј-

ских (54), хемијских (20), цигларско-црепарских (15), за прераду дрвета (15), коже (11), камена (7), шећера (6),

" хартије: (г), млинарских (9) итд.

-— Indeks troškova života u Grčkoj u stalnom ie porastu; od 1931 porastao je sa 1671 na 1945 u avgustu ove godine. Za Atinu samu to povećanje iznosi 290 poena pa indeks

· iznosi 2177 poena.

из ПОСЛОВНОГ СВЕТА Зборови акционарских друштава 24 новембар — Хрватска господарска банка дод., 34 греб (редован).

#9 новембар — „Боснафилм" дд. у Загребу (редован). — Трговинска банка „LJ. у Загребу (ванредан). „југолевант“, извозно-увозно д-д, Загреб (ванредан).

#09 новембар — „Арбор" југословенско д.д. за инду"стрију дрва у ликвидацији, Загрео (ванредан).

; 21 новембар — Брајер, дионичко друштво (редован). — Прво југословенско транспортно дед. Шенкер «6 Ко, Загреб (ванредан).

29 новембар — Трговинска банка дд. у Загребу (редован). — Тонел-Мундус, југославенска творница намештаја из савијеног дрвета дд. у Вараждину (редован).

2 децембар — Пропаганда д.д. прије Југосл. Р. Мосе дд. у Загребу (ванредан). |

6. децембар — Угљеник Ладање Доње, д.д. У Вара„ждину (редован).

16 децембар — Прва српска парна пивара Борђе Вај_ ферт ад. у Београду (редован).

| | 'Грговачки регистар

Бачкопотиска кредитна бавка JUN. у Ст, Бечеју, упис | "чланова управног одбора гљг. д-р Бороте Љубомира, Шпи„ цера, Рудолфа | и Лалина јована. — „Прва Југословенска _ творница вагона, стројева и мостова. "дд. у- Сл. Броду“, упис. члана управног одбора г. инж. Глишића Душана. „„Тавив. удд. за промет производа за стројење коже, 3Загреб“, 7“, упис члана управног одбора г. Реја Пиера. — „Хр-

pa r.r. X-p Бошњаковића Ферда и д-р Хефера Степана. „Електра“ дед, упис члана управног одбора г. Микуличића Винка. — „Гостионичарско-каванарска творница сода воде и складиште минералних вода длд. у Сиску", упис чланова управног одбора гг. Штампфа Ђуре и Милановића Ивана. — Метан дљд. у Загребу, упис чланова управног одбоpa гл. д-р Пливерића Бранка и д-р Бачића Иве. — Војвођанска ливница д.д. у Новом Саду, упис промене чланова 27, 34, 42, 43 и 44 друштвених правила. — Народна Шумска индустрија д,д. у Загребу, упис чланова управног одбора г-г. д-р Цуваја Адолфа и Сушића Владимира — „Дом“ дионичко друштво за дрвене градње, упис чланова управног одбора гл. Стукс-Рибара Гезе, Турковића Златка и Рајтера Људевита. — Ческо-словенска банка д.д. Загреб, упис промене чланова 3, 16, 26, 31 и 32 друштвених правила. — Бергер д.д. за трговину дрва у Загребу, упис про-

мене члана 3 друштвених правила. — „Елема" прва домаћа творница вате и завојног материјала дад. у Загребу, упис промене члана 1 друштвених правила. — Хаг, дионичарско

друштво у Загребу, упис промене члана 7 друштвених правила. — Југословенска удружена банка дд. у Загребу, упис промене члана 38 друштвених правила и упис чланова управног одбора т. г. Терешченка Михајла, д-р Шверљуге Станка, Бранковића Дамјана, Барта Оскара, Коена Стевана, Николајевића Миливоја, Павловића Стевана и д-р Рејнера Јулиуса. — „Пословни завод дд. у Загребу", упис чланова управног одбора гл. Милана Стевана, д-р Константиновића Косте и Илића Николе. — Столарска и коларска индустрија дд. у Загребу, упис промене чланова 1 и 4 друштвених правила.

РАЗНО

— Austrijske državne železnice imaju 352.633 služoenika i 81.497 penzionera. Ministar trgovine izjavio je da je nemoguće smanjiti ovaj broj, ma da bi železnice mogle postati aktivne, da nema toliko ličnih izdataka, a naročito penzija.

— Kazalište u Zagrebu u prošloj sezoni imao je prihoda 5,073.349 din. Državna subvencija iznosila je 4,236,514 ain., a grada Zagreba jedan milion.

— 53 miliona dimara koštaće izrada bamovimskih puteva u okolini Zagreba. Planovi su odobreni od nadležnih vlasti i radovi se delom već izvode, a delom će otpočeti na proleće.

— Међународни задружни савез у Лондону има у свом чланству 141 хиљаду задруга са 100 мил. задругара из 40 држава. Најбројније су конзумне задруге, 57 хиљ. са 86.5 мил. чланова, затим, 37 хиљ. сељачких задруга са 3 мил. задругара и свега 1322 радничке задруге са 147.5 хиљада чланова.

— На последњем састанку Индустријског клуба у Бечу било је говора о проблему подунавских земаља. Чехословачки бив. министар др. Шустер изјавио је, да треба тежити уједињењу двеју подунавских група, али решење дунавског питања није економско, већ политичко питање. По њему подунавске земље претстављају супротан пол индустријализованој и куповно јакој средњој Европи.

— Министар финансија прописао је правилник о раду у монополским установама. Радници морају бити југословенски држављани. Првенство код примања имају сиромашни становници #3 седишта монополске управе или ближе околине.

— Ма седници управног одбора Међународне трговачке коморе у Паризу изабран је за потпретседника г. Ото Кристиан Фишер, претседник земаљске организације банака у Немачкој.