Narodno blagostanje

30. новембар 1935.

ПОЉОПРИВРЕДА

— Министар саобраћаја одобрио је снижење возари-

| не за превоз сточне хране. То је учињено због тога што је

исхрана стоке у извесним крајевима доведеча у питање услед недостатка хране. 6

__ Монсполска управа одредила је откупне цене дувана за 1936 које су код свих класа и категорија за 20% веће од цена плананих ове године. _

— Према стапистичким подацима овогодишња. берба грожђа у Далмацији дала је 800.000 "хектолитара вина. Квалитапивно, вино знатио је боље него прошлогодишње.

— Рачуна се да ће род маслина ове године дати око 300 naroda уља. То је поколичини знатно горе него прошле годиве. У добрим годинама маслине дају преко 700 вагона уља. -

— Bugarska je a 1935 izvezla 37,1 hilj. tona grožđa u 6534 vagona prema 3688 vagona u 1934 i 2012 u 1933. Najveći deo izvoza išao je u Nemačku. . |

— У Немачкој је смањена површина. засејана. културним житарицама за 11.63 милиона хектара, а то износи 27% према прошлој години. Мање је засејано зоби и кромпира.

__ Стокови пшенице и кукуруза у САД. много су мањи ове године но 1934. Док је смањење код пшенице свега од 24 мил. на 19 мил. квинтала, код кукуруза сток износи =ј, мил квинтала према 13 мил. у прошлој години, |

__ Увоз живине у Немачку опет је дозвољен у свим количинама. Једино је врло строго ограничење с обзиром на заразне болести. Ако се на граници. нађе само један комад заражен колером Или кугом, сва ће живина бити поклана. | о

—_ Ројом пет novembra: u S.- A. D. osnovana je »Federal Surplus Commodities Corporation« čiji je zadatak da radi na unovčavanju viškova polioprivrednih proizvoda. Novoj ustanovi stavlja se na raspoloženje 30% carinskih prihoda za subvencioniranje izvoza viškova agrarnih proizvoda. Опа će se u prvom: redu starati o unovčenju pamuka, duvana i voća.

— Bugarska osniva državnu ljuštionicu oraha koji su namenjeni izvozu: Ovo treba da unapredi izvoz bugarskih oraha koji se dosta traže u inostranstvu.

— Ho:andija će radi regulisavanja tržišta uništiti do 50% svih svojih voćaka. U tu svrhu odobren je kredit od 37,5 Bilj.. hol.: forinti.

— Čehoslovačko Ministarstvo poljoprivrede sprema za-·

kon o prinudnoj organizaciji hmeliara, pošto slobodna udruženja nisu postigla svoj zadatak. Nacrt predviđa i utvrđen nacionalni paritet između čeških i nemačkih hmeljara čiji je odnos u žatečkoj organizaciji sada 40 : 60. : ;

— Prema zvaničnoj proceni prinos austrijske žetve i berbe u 1935 je sledeći: pšenice 4,2 mil. metr. centi (prema 3,6 mil.. u. 934), raži 5,8 mil. prema 5,7 mil.), јеста 2,7 пи. (prema 2,9), zobi 4 mil. (prema: 4,6), kukuruza 1,1 mil. (prema 1,5 mil.), šećerne repe 10,5 mil. (prema 13,8), stočne repe 21,8 mil. (prema 25,4), krompira. 20,4. mil. (prema: 27,4). deteline 10,7 mil. (prema: 11,7), sena: 28,6 mil. (prema. 29,0), i vina: 1,2 mil. hl. (prema 909 hilj. hl.). Prema tome samo: pšenica: i vino pokazuju veći porast, dok je naročito stočna hrana vrlo pod04 — Производња дувана у- Турској дала је ове године 33,256.652 кг. ОИ а

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 777

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА —

— 1J Beča će usled sporazuma između: vlade i mlekara, u decembru mleko pojevtiniti za 4 groša po litru; današnje cene su, prema kvalitetu 21—56 groša, f.|. 1,75—3,5 dinara. ,

— U prv.h deset meseci Rumunija je izvezla 60,3 hili. komada goveda (prema 33,4 hilj. u 1934 i 12,8 hilj. u 1933), 104,6 hilj. svinja (prema 57,6 hilj. i 104,6 hilj.), 71,9 hilj. ovaca (prema 64,38 hili. u 1934) i 3268 konja (prema 677 i 50).

ИНДУСТРИЈА

— Француски картел челика продужен је за 5 година, до 1940. i

— Вардарска бановина броји 153 индустријска предузећа, и то млинова 49, електричних централа 18, керамичких предузећа 15, текстилних 13, хемијских 11, металургијских 9, рударско индустријских 8, стругара 8, пивара и фабрика леда: 6, штампарских 5, фабрика уља 4 и разних индустријских предузећа 9. Трговинских и угоститељских радњи на. територији бановине има 11.246.

— У Италији је основан посебан технички одбор индустријског савеза са задаћом да предузме мере, које би ублажиле последице санкција. Он је већ установио колико треба увести сировина за поједине важкије индустрије као и њихов план рада за првих 12 месеци. _

— Svetska potrošnja kalaja bila ie u prvih devet теseci 1035 za 18% veća nego u istom razdoblju prethodne с0dine, 94,4 hil. tona prema 88,4 hilj. tona. Za poslednju godinu dana, ođ septembra 1934 do septembra 1935 svetska potrošniad ije porasla za 12,4%, sa 119 hilj. na 133,7 ћи. tona. Najveći {e porast potrošnje u Rusiji (preko 35%), zatim u Italiji (30%), Americi (21,5%), Kanadi i Indiji (po 14%), Švajcarskoj (12%) i Nemačkoj (9,5%%). Međutim, u Francuskoj se potrošnja smanjila za 12,7%. Uzrok porastu potrošnje uglavnom je u povećanoj proizvodnji belog lima koja je porasla za 10%.

— Svetska proizvodnja automobila je u prvih devet meseci 1035 god. iznosila 3,82 mil. kola prema 3,15 mil. u istim mesecima 934 god., što pretstavlja porast od 21% .

— U S- A. Đ. prodato je u 1935 za 320 mil. dolara poljoprivrednih mašina prema 200 mil. u 1934 + 114 mil. u 1932. To: znači porast od 59%. |

— Francuska fabrika aviona Blerio obustavila je plaćanja, pa: i isplaćivanje nadnica. Teškoće su se pojavile usled nemogućnosti naplate od države. Fabrika je izjavila da je i pored. toga rad obezbeđen i da će se radnicima. uskoro opet normalno plaćati nadnice.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

—_ На енглеском тржишту почео је да се осећа недостатак бекона, На случај да се увоз не може да повећа из преференцијалних земаља, приступиће се олакшању увозног режима.

— Мађарска општа кредитна банка и Мађарско-талијанска банка преговарају о оснивању једног друштва, које би се звало „Робна размена а. д,/ и служило компензационом промету између Мађарске и Италије. Остале банке нуде мађарским увозницима компензационе лире са примом 5 10%: чиме талијански производи постају знатно јевтинији од осталих. |

· — Пошто је закључила трговински уговор са Совјет= ском- Русијом Румунија је укинула досадање забране о уво“ зу, извозу, провозу и -лагеровању руских производа. |

— Трговински yroBop HaMeby C.A.JL- n Kaaane Bpno je

· noBOmam, IlapmHe wa: yBOo3 канадске робе у САД. снижене || пр за Бе O И И ПО