Narodno blagostanje

Страна 842 | __

г. 42.500, 1935 г. 46.000. У периоду 1932—34 број упослевих повећао се за 48.4%. Према 1933 пораст у појединим бановинама износи: Дравској 31.95%, Савској 21.34%, Моравској 27.08%, Вардарској 46.26%, у Београду 64.46%. Па 1000 осигураних радника свију прана долави на упослене у текстилној индустрији: у Дравској бановини 150, Савској 93, Моравској 77, Вардарској 72, Дунавској 63, Београду 50. У овој категорији радништва претежно је учешће женске радне онкаге (око 58%). Интересантно је, међутим, да је жена релативно мање од мушкарца упослена у Моравској и Вардарској бановини (у првој је на 100 мушкараца било 564 жена, а у другој 66.7), Ово је свакако последица врло јевтине мушке радне снаге, У текстилној индустрији у осталим бановинама далеко је веће учешће жене (у Дравској н. пр. на 100 мушкараца било је упослено 1785 жена). Претежан број радника чине неквалификовани (68.3%), затим долазе квалификовани (22.9%), потом шегрти 5,8% и намештеници 2.95%. Неквалификовано радништво сачињавају углавном жене (6.1%). По старости претежан број радника је између 23 и 27 год. (257%). На раднике до 23 год. старости отпада 76.56%. У погледу надница 53.5% свих радника зарађује до 24 дин. дневно, а остали преко тога, док 8.8% има надницу већу од 48 дин.

Према подацима Сузора У месецу октобру код његових органа било је осигурано 601.622 радника, Према септембру месецу, у коме кретање броја упослених по привредним пранама приказујемо детаљније, упосленост (се повећала за 7.282 или 1.2%, пре-

Број осигураних радника расте — номинална наднипа престала да опада.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 53 |

ма октобру 1934 г. за 36.161 односно за 6.4%. Према октобру

1933 пораст износи 52.161 или непуних 10%. По броју оситураних октобар месец ближи се најбољим месецима уочи привредне кризе. Према октобру 1929 и 1930 садањи број упослених мањи је само за нешто више од 5%. Судећи по овај чињеници може се закључити да је ове године наступило знатно побољшање и у индустрији. Пораст броја упо-

слених морао је да буде последица повећања производње,“

која је углавном била намењена унутрашњем тржишту заме-

њујући постепено иностране увозне производе. Када се ово.

доведе у везу са порастом цена пољопривредних производа, 0 чему смо писали у бр. 49, онда се може говорити о ефективном побољшању у нашој привреди ове године.

Октобарски подаци, сем тога, показују да номинална надница после петогодишњег систематског опадања, почиње да стагнира. Опадање просечне обезбеђене наднице последњих месеци све је незнатније; у октобру ове године износила је 21.72 дин. или 0.38% мање од оне у истом месецу прошле године. Због заустављања даљег падања номиналне наднице показује пораст и укупна обезбеђена зарада осигураних радника: у октобру она је износила 326.6 мил, дин. према 3235 у септембру и 3124 у октобру 1934. Док је заустављање падања номиналне наднице важно са гледишта куповне снаге радничке класе, дотле је пораст суме обезбеђене зараде повољна околност за социјално осигурање. До сада услед падања номиналне наднице, бројном порасту осигураних није одговарао и сразмеран пораст обезбеђене зараде, те је то био један од важнијих разлога кризе социјалног осигурања. Ако би се овакав развој наставио и у будуће, садашње тешко стање социјалног осигурања знатно би се поправило. |

вавава

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— U Francuskoj bilo je u 1935 god. 1,5 mil. hektara vinograda (prema 1,47 mil. u 1934); vina je proizvedeno 73 mil. hektolitara (prema 75,1 mil. u 1934). Kako je lane preostalo 8,5 mil., to ove godine Francuska raspolaže sa 81,5 mil. hektolitara vina. Uz to dolaze još i 20,6 mil. alžirskog vina, što zajedno čini 102,1 mil. hektolitara. Stručnjaci tvrde da od toga 20 mil. prestavljaju višak koji treba ukloniti. Da bi sanirala “vinogradarstvo, vlada je izdala nekoliko dekreta. Od сеlokupne ovogodišnje proizvodnje vina moraju 15—47% ostati u podrumu proizvođača; uvedena je obavezna destilacija vina; ograničeno je pravo proizvođača da neposredno prodaje vino; on može isporučivati samo “Јао slobodnog vina, kako ovogodišnjeg tako i iz ranijih godina.

— И садиоци дувана у Банату жале се на веома ниске откупне цене. За шесту класу дувана н. пр. плаћа се 1.50 дин. за кг. од чега треба одбити таксе и подвозне трошкове, Услед овако ниских цена велики број произвођача изјављује, да ће одустати од сађења дувана,

— Мађарска влада донела је уредбу о уређењу земљорадничких дугова. Ако је дуг већи од четрдесетоструког катастралног приноса, вишак ће преузети држава, а земљорадници ће јој плаћати 3%-ни ануитет кров 40 година. Што се тиче дужника чија су имања већа од 600 хектара, на њих је примењена индивидуална заштита,

— У САД. цени се доходак фармера у 1935 на 8,1 милијарди долара, т. ј. за 12% више (него 1934,

— У Данској данас има 3,3 мил. свиња, а може се очекивати да ће им број ускоро још порасти, За крај децембра рачуна се са дотеривањем на тржиште 70—80 хиљ. комада недељно, а у фебруару 1936 биће их вероватно и 90

хиљ. Ово повећање пољопривредницима задаје бриге, јер

према стању на међународном тржишту мора се рачунати са:

врло ниским ценама; у самој земљи не може се недељно продати више од 10 хиљ. комада.

INDUSTRIJA

— На конгресу америчких хемичара саопштено је о новом проналаску поступка дестилације, који се врши у цилиндрима изграђеним на центрифугалном принципу. Досадањи поступак вршио се у колонама на гравитационом принципу. Помоћу центрифугалне снаге новим поступком врши се одвајање тешке и лаке течности, као и процес концентра-= ције на знатно мањем простору, него што је било потребно по старом поступку.

— Ма скупштини акционара бродоградилишта. „Сплит“ и „Јаров“, која ће бити одржана у јануару, извршиће, се фузија оба друштва. Том приликом друштво „Сплит“ повећаће главницу са 6 на 8 мил. дин.

— Због високе железничке тарифе петровградска фабрика шећера одустаће од сејања шећерне „репе у крајевима удаљеним преко 30—40 км.

— У Бесграду је основано акционарско друштво „Уља-“

рица“ са капиталом од милион динара, које ће се бавити производњом уљаних биљака, нарочито соје, — путем контрахирања површина и извозом. Друштво је основано ОД стране немачких интересената. M

— Фабрика свиле „Југославија“ у Марибору изградиће у пролеће поред предионица (још и апретуру и фарбарницу. : А |

— Рудник угља у Пернику rme ije mpeko 60% memokyinне бугарске производње угља, и ове године показује сма-