Narodno blagostanje

28. децембар 1935.

њење како производње, тако и продаје. За првих 10 месеци 1935 произведено је 945,2 хиљ. т., а продато 853,8 хиљ., према 1266,5 хиљ. (одн. продатих 1057, хиљ.) тона у целој 1934, 1230,5 хиљ. (одн. 1104,7 хиљ. у 1933 и 1424,1 хиљ. (одн. 12449 хиљ.) тона у 1932.

— У Пољској је у Старгарду подигнута фабрика аспирина и других лекова. Штампа изражава наду да ће то довести до снижења цена аспирина који се до сада морао увозити из иностранства.

– —- Две немачке фабрике ципела, Херц А. Г. у Офенбаху на Мајни и Хасала А. Г., Г. Енгелхарт и комп. у Каслу први пут су у пословној години 1934/35 исплатиле дивиденду, и то 4%.

— Аустријске фабрике шећера чија кампања траје од октобра до краја године, рачунају са производњом 17,1 хиљ. вагона белог шећера (према 19,7 хиљ. у 1934). Вишак за извоз биће од тога 2,2 хиљ. вагона; са 4 хиљ. вагона лањских залиха то чини 6,2 хиљ. вагона у вредности 43 мил. шилинга. Да би се ликвидирало с овим валихама, шећерна индустрија тражи од репара да у следећој кампањи и даље смање површину под репом која је већ 1935 смањена са 86 хиљ. јутара на 75 хиљ.

TRGOVINSKA POLITIKA

— Грчка је за првих 10 месеци 1935 год. увезла робе ва 8,69 милијарди драхми према 7,18 милијарди у истоме раздобљу 1934, Истовремени извоз имао је вредност од 5,24 милијарди драхми према 4,15 милијарди у 1934. Највише је увезено из Немачке (за 1,57 милијарду драхми), а затим из Енглеске (1,36 милијарда), Аргентине (986 мил.), Румуније (685 мил.) и С. А. Д. (530,9 мил.). И код извоза Немачка је на првоме месту (1,56 милијарда); после ње долазе (Е: А. Д. (746 мил.) и Енглеска (686 мил.).

— Аустрија и Италија закључиле су уговор о клирингу 17 о. м. Према овоме ће талијански увозници дугове за добављену робу из Аустрије плаћати трећег месеца након доспелости потраживања, Курс за: потраживања у шилинзима утврђиваће сваке недеље аустријска Народна банка и Иституто национале пер и гамби.

— Аустријски министар без портфеља и бивши министар финансија д-р Буреш одржао је говор о актуелним питањима аустријске привреде и финансија. Осврнуо се је на стање трговинских преговора са разним државама. Са Француском је Аустрија већ склопила нов трговински уговор; са Пољском и Чекословачком воде се преговори за закључивање преферевцијалних уговора, и има изгледа да ће успети. Са Мађарском је склопљен нов платни уговор који ће унети живота у клиринг; према Немачкој се стање поправило, нарочито услед појачаног извоза аустријских пољопривредних производа и предива. Немачке девизне одредбе од штете су за Аустрију, али д-р Буреш признаје да Немачка не може да стави на расположење више девиза него што добија од Аустрије. За захтев да се увоз из Немачке контиагентује, д-р Буреш није много загрејан. Што се тиче Италије, изјавио је да Аустрија не мисли да искористи своје неучествовање у санкцијама да се користи на рачун других земаља или да неку од њих сасвим потисне са талијанског тржишта; њој је само стало до тога да се не умањи њен извоз у Италију која је увек била један од главних аустријских купаца.

— Između Španije i Francuske zaključen je nov trgovinski ugovor. Kao i do sada, glavni deo se odnosi na španski izvoz poljoprivrednih proizvoda u Francusku. Španiji je dodeljeno. 05% francuskog uvoznog kontingenta pomorandži i mandarina. Za ostalo voće i povrće određeni su isti kontingenti kao 1934, a za paradajz je čak i povišen za 4000 tona. Za banane ie odobrena količina manja, ali je carina snižena sa 75 ira-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 843

naka na 20 do 25, prema tome da li su pakovane u francuskim sandučićima ili drukčije. Slične odredbe postoje i za trgovinu svežom ili konzervisanom ribom. Uglavnom je ostala na snazi carinska tarifa iz 1934; kod najviše traženih proizvoda predviđeno je uzajamno najveće povlašćenje. Što se tiče platnoga prometa, rešeno je da se zaostali španski dugovi regulišu u roku dva meseca od stupanja na snagu ugovora; tekuća dugovanja treba da se isplate za 8—10 dana. Ako bi nasfupili valutni poremećaji, nijedna ugovorna strana nije obavezana da se i dalje pridržava ugovora. Španija se obavezala da će godišuje kupovati od Francuske 2500 tona sirovog alžirskog duvana i vojnih potreba za 20 mil. franaka; osim toga snižena je za 50% carina na francuski šampanjac, vino i konjak, i olakšan je uvoz francuskih automobila.

— Бугарска се труди да прошири свој извоз свиња који је до сада био сасвим незнатан и ограничен на извоз живих свиња на Левант. У Софији су почели са производњом бекона за Енглеску, а са Немачком се преговара о извозу веће партије закланих свиња, што је изазвало пораст

гена за око 10%. Цене се сала крећу између 11—13,5 лева

за кг, живе ваге, а 15,5—16,5 за кг. свињетине. Ту треба додати још кланичну таксу од 2,5 лева по кг. Бугарска давас може да извезе укупно једва 10.000 свиња годишње.

— После примене санкција према Италији текстилна издустрија у погледу набавке памучног предива морала се преоријентисати на увоз из Чехословачке где наилази на тешкоће плаћања — јавља Обзор.

— Словеначке новине, у последње време, објавиле су већи број написа у којима траже да се обезбеди извоз дрва у Шпанију. Само не знамо чиме би нам Шпанија могла платити извоз и како бисмо могли да повећамо увоз из ове земље.

—- Отсек дрвне индустрије Савеза индустријалаца у Љубљани тражио је од Народне банке да што пре изврши исплату клириншких потраживања из Италије уплаћених до 18 новембра и по курсу, који је важио у то време. Од Министарства трговине и индустрије тражили су контингентирање и контролу увоза, који су једино сретство за успешније трговинске преговоре убудуће. Већина индустријалаца изјавила је, да ће 15 јануара обуставити погон и отпустити радништво. Најзад, траже одлагање пореских плаћања све док им не буду исплаћена замрзвута потраживања у Италији.

— Извоз закланих ћурана и ћурки у Енглеску може се вршити само на основу одобрења издатих од стране Уреда за контролу извоза стоке.

_—_ због све већег увоза јапанске робе у нашу земљу

' Удружење индустријалаца Савске бановине тражило (је од

Министарства трговине и индустрије да се према Јапану уведе клиринг.

—- Генерална дирекција државних железница одбила је молбу сплитске Трговачко-индустријске коморе за снижење тарифе за превоз морске рибе са мотивацијом, да то ке би могло допринети повећању потрошње у унутрашњости, јер је цена рибе превисока за широке потрошачке слојеве. У своме одговору дирекција наводи да се у Београду сарделе продају по 20 дин. кг. док у Сплиту стају 2.50 дин. Садања тарифа од око 2 дин. по килограму, и кад би се онизила за 50%, не би допринела повећању потрошње.

— Аустријски извоз дрва у Француску смањио се са 185 вагона у октобру на 163 у новембру; док је целокупни аустријски извоз дрва, међутим, порастао са 43 хиљ. вагона на 5,6 хиљада. Аустријанци за овај неуспех криве скандинавску, финску и руску конкуренцију, а истичу и немање института који би финансирао извоз аустријског дрвета у Француску.

—- Талијански Иституто ди Скамби Естеро наредио је расписом (надлежним уредима да у молбама за дозволу при-