Narodno blagostanje

28. децембар 1935.

alne. U ovome periodu na nadnicu i radno vreme-ima odlučan uticaj sve veći broj nezaposlenih, naročito seoskih radnika, koje poljoprivredna kriza tera iz sela u grad na nuzgrednu zaradu. Mi smo ı više mahova izneli gledište da su nadnice u našoj zemlji bile niske i pre perioda depresije, a kamoli sada. Pored privredne depresije nesumnjivo da je ovako niske nadnice pro-

uzrokovalo i oisustvo radničke koalicije i kolektivnih ugovora.

Otsustvo koalicije izmenilo je iz osnova položaj radnika na tržištu rada.

Ove godine u tom pogledu nastupila je izvesna promena. Kao posledica slobodnijeg političkog kursa radnici su počeli u većoj meri da iskorišćuju sretstva borbe za povećanje nadnica i pobolišanje uslova rada. Do konca oktobra meseca vođeno je više od stotinu štrajkova, od kojih je većina završena s UsDehom. U maju, junu, julu i avgustu samo u Savskoj banovini, prema izveštajima Inspekcije rada, vođeno je 25 štrajkova. Dok je prosečna obezbeđena nadnica kod Suzora i dalje padala, radnici u izvesnim preduzećima, putem iskorišćavanja koalicije, uspevali su da izdejstvu|u povećanje nadnica i poboljšanje uslova rada. U vezi s tim osetio se i veći priliv radnika u sind:kalne organizacije. Prema izveštaju Glavnog radničkog saveza u Beogradu broj članova njegovih sindikalnih organizacija više se nego udvostručio. Porast članstva u radničkim organizacija ma konstatuje se i u izveštajima ostalih radničkih ustanova.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 841

Ovaj primer, koji potvrđuje i bogato iskustvo drugih zemalja, najbolje pokazuje da se samo putem prava koalicije mogu da obezbede maksimalne nadnice. Bez toga radničke nadnice ostaju trajno na najnižem nivou, uslovi rada pokazu|u tendenciju pogoršavanja, a socijalno-političke zaštitne mere ostaju mrtvo slovo na hartiji. Ako pogledamo sinoptičku tablicu Međunarodnog biroa rada na kojoj je označeno koje su dosada donete međunarodne konvencije i koje su od ovih usvojile pojedine države, videćemo da naša zemlja stoji među prvima. Helativno prema nivou i stanju privredne i kulturne razvijenosti mi imamo najbolje radničko zakonodavstvo. Počev od radnog vremena, zaštite žene i dece pa do higijenskog uređaja radionica i radničkih stanova — o svemu postoje vrlo strogi pozitivni zakoni. Nažalost, većina njihovih odredaba se ne izvrišuje. Mi smo nebrojeno puta pisali o gerilskom ratu organa vlasti sa pekaтипа oko zabrane noćnog rada, higijenskog uređaja pekarnica, zaštite pekarskih radnika itd. Godišnji izveštaji Inspekcije rada puni su primera otsustva primene radničkog zakonodavstva. S obzirom na sve te okolnosti mi ne vidimo mogućnosti ni za primenu minimaln:h nadnica. Primena ovih kao i ostalih propisa radničkog zakonodavstva zavisi pre svega od brojne jačine radničkih sindikalnih organizacija. Otuda poslednjih dana iz krugova radničkih preistavnika sve više se ističe zahtev prava koalicije. Obezbeđenjem toga prava pitanje minimalne nadnice postalo bi bespredmetno.

a mm

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

шиши У месецу септембру ове гоИндустријска скоњунктура дине код Сувора било је оу септембру и снажно по- сигурало 594.340 _ радника већање упослености у тек- према“ 586.088 у _ августу,

стилној индустрији 576.513. yi јулу и 562.202 У На ан септембру прошле године. Према августу месецу број упослевих у септембру повећао се за 1.3%, а према истом месецу у прошлој години за 5.71%. Од укупног броја упослених отпадало је на мушке 435.180 или 71.6%, а на женске 158.560 или 284%. У септембру према августу број упослеких мушких опао је за нешто мање од 5000, док се онај женских повећао за 2.854.

У подели радника по надничним разредима, услед опадања радничних надница, примеђује се и у септембру месецу померање од виших разреда ка нижим. Радника (са надницом до 8 дин. дневно било је 78.133 или 13.15% укупHor броја осигураних према 76.665 у августу и 70.118 у септембру 1934. У двама највишим разредима било је осигураних 93.893 према 91.147 у августу. Просечна обезбебена надница у септембру била је 21.72 дин. тј. иста као и у августу месецу, док је према септембру прошле године (22.28 дин.) пала за 2.6%.

Подаци о броју упослених у појединим привредним пранама односно о њиховој коњунктури у септембру месецу изгледају овако:

1934. 1935. + или— % јавни саобраћај 12.309 13.641 +10.8 Приватни саобраћај 8.214 8.527 ~ 3.8 Инд. камена и земље 24.571 28.989 +17.9 Машинска и метална. 32.266 36.549 =13.3% Хемијска 10.184 10.384 5 2,0 Текстилна 41.663 49.218 == 100:3 Хартије 4.366 4.102 — 6.0 Коже и гуме 3.993 4.306 = 1.8 Инд. прераде коже 19.090. 20.157 == 2.6 Шумско-пиланска 42.202 45.260 + 74 Дрводељска 15.134 16.725 +10.5

35.578

Хране и пића 37.815 s 6.3 Дувана 5.470 5.675 “= 839 Гостисне и каваше 21.418 22.881 + 6.8 Одеће и чишћења 25.443 27.094 + 64 Грађења испод земље 28.142 25.298 —10.2 Грађења над земљом 26.516 28.865 + 8.9 Графичка 8.246 8.359 1 13 Хигијена 15.346 15.990 ог 4.1 Општински послови 24.779 26.434 Sl 27 Трговина 52.882 55.224 + 45 Новч. заводи и осиг. друштва 59.597 57.945 += 24 Кућна послуга 56.597 57.945 = 24

Према августу месецу десет привредних грана показују пораст броја упослених и то: приватни саобраћај, метална и машинска, хемијска, текстилна, графичка индустрија, индустрија прераде коже, хране и пића, намештаја, конфекција и чишћење и трговина. Код пет група (јавни саобраћај, индустрија коже им гуме, грађење над земљом, отнитински послови, новчани заводи) број запослених остао је нетромењен. Остале сезонске привредне гране, као што су индустрија камена ми земље, шумско-пиланска, гра- . ђевинска и т. д. већ у септембру показују смањење броја упослених.

Према септембру прошле године, изувев три привредне гране (индустрије хартије, грађења испод земље и новчаних завода и осигуравајућих друштава) све остале повећале су број упослевих. Највеће повећање показује индустрија камена и земље што је делимично последица 'пораста производње бауксита. Затим долази повећање у текстилној индустрији, у јавном саобраћају и код индустрије намештаја. Код осталих привредних грана процентуални пораст повећања креће се до 83%.

Према броју упослених текстилна индустрија претставља најразвијенију индустријску грану и уједно прану код које је у периоду депресије забележен највећи напредак, Број упослених на дан 30 јуна за последње четири године кретао се овако: 1932 г. 31.000, 1933 г. 33.000, 1934