Narodno blagostanje

Страна 10 НАРОДНО

= У Турској била је у децембру 1935 год. 661 пољопривредна кредитна задруга према 653 крајем 1933. Задругара било: је 63,9 хиљ. (према 60,5: хиљ.); међу задругама било је 2550 вароши и села (према 2475). Номинални капитал износио је. 7,14 мил. турских лира (према 6,88 у 1934); од тога је било уплаћено 3,39 мил, т, л., тд. 47,5% (према, Зомил., тј. 43,6% у 1934). Улога је било 2,73 мил. т. n. (према 2,14 мил. у 1934). Задруге су у Зиратној банци имале улога 918 хиљ. т. л, (према 720 хиљ. у 1934). Посло=. вање у 1934 завршило (се губитком од 52 хиљ. T. л. (према добитку од 71 хиљ. у 1933). — Знатно је мањи број произвођачких задруга; главни задатак Зиратне банке биће да ПОВОЈЕНИМ кредитима унапреди ову грану задругарства.

— Према програму америчке владе површина засејана памуком износиће у овој години око 44,5 мил. акра. Отштета онима који смање површину, засејану памуком из носиће 5 центи по либри та. око 8,5 долара по акру.

— U Bugarskoj је prodat, već vrlo velik deo berbe duvana 1935. U Dupnici је prodato. 85,7%: (2,4 mil. kg.) celo= kupne berbe,.po 20—30 leva kilogram; u Melniku i Petriču prodato je oko 35%. (600. hilj. kg.), po .30—40 leva u Petriču, a 40—45 u Melniku. U Gornjoj Džumaji prodato je oko 60%x (1,2 mil. kg.) za 28—55 leva. U južnoj Bugarskoj prodato je oko 3 mil. za 22 do 58 leva po kilogramu.

— Овогодишња берба маслина у Далмацији мкого је, слабија од лањске. Укупан принос рачуна се на 400 вагона уља, према 600 вагона. у прошлој. години.

ИНДУСТРИЈА

— Светска производња сирове пафте у 1935 износи 1669 мил. берела. Највише је произведено у С. А.Д. (1020,5 мил. према 946,3 мил. у 1934), Русији (168,8 мил. према 168,5), Венецуели (149,7 мил. према 142,6), Румунији (62,3. мил. према 63), Персији (52,2 мил. према 53,5) и Мексику. (40,5 мил. према 38,5).

||_ U Čehoslovačkoj je. DOCI decembra 1935 produže-. na zabrana podizanja novih šećerana do kraja 1937.

— У Немачкој продајна вредност целокупне производње моторних возила у 1935 износи 1033 мил. марака,“ према 727 мил. у 1934 и 479 мил. у 1933. У погледу вредности достигнут је ниво год. 1929, али тада је то била me; на само 127,7 хиљ. кола, док се сада за 1 милијарду добија: 251 хиљ. кола, тл. једна кола просечно за 4 хиљ. марака (та. око 70 хиљ. динара, не рачунајући извозну премију од: 25%). Удео аутомобилске индустрије у целој Немачкој индустријској производњи био је 1,84% према 1,58% у 1934. Око 710 целокупног промета отпада на 4 највеће твор- | нице: Дајмлер-Бенц (преко .200 мил. према 147 у 1934 и, 100 у 1933), Опел (преко 200 мил, OM 180 y 1934), Ауто-, Унион (180 мил. према 16 у 1934 и 65 у 1933) и Адлер (вероватно око 120 мил, према 64 у 1934), +

— Како јавља „ЕПфепз!", у 1935 порасла је светска; производња вештачке свиле са 836 мил. лбе. у 1934 на 1087 мил. Највише је произведено у С. А. Д. (254 мил. према 212), јапану (220,5 према 1524), Италији (189 према 115), Енглеској (119,5 према 91,7), Немачкој (138 према. 11,2). и Француској (74,4 према 64).

— U Bugarskoj je 1935 proizvedeno 40 mil. kg. покој

soli, kao i u 1934. Od toga 24 mil. otpadaju na firmu Glarust-

(Burgas), a-16 mil. na solarsku zadrugu (Anhijalo). Opao je uvoz kamene soli; za prvih. O meseci 1935 uvezeno је svega ı 14,2 hilj, tona .za .10,83. mil, leva, prema. 16,9 hilj. za 13,13 mil. u istim: mesecima 1934. Skoro sva so (06,5%) uvezena je 125 Rumunije.. - |, PODNO 1

— Чехословачке творнице аутомобила продале су у: години 1935 за 10% више, моторних возила: него у 1934. год. ·

БЛАГОСТАЊЕ.

| Бр.

— Пошто су покушаји са петролејем добивеним 'из угља, који су у последње време вршени у Енглеској, дали врло добре резултате, отворена је у Лондону прва пумпа тога петролеја за аутомобиле. На: тај ће с начин знатно смањити енглески увоз петролеја, који је у 1934 години износио 140 мил. хектолитара.

— Ukupna godišnja proizvodnja u našim majvećim re

nicama gvožđa iznosi oko 150.000 tona. Od toga olpada na Jesenice 72 hili., dakle skoro polovina, na Zenicu 50 hili., na Guštanj 15 hilj. i na Štore isto 15 hilj. tona.

— Produkcija uglja u Turskoj koja je 1930 iznosila svega 800 hilj. tona povećala se u prošloj godini na 2,5 mil. tona.

— Савез енглеских трговаца угљем решио је повећање цене угљу на мало за 2 шил. по тони, да би на тај начин добио средства за повишицу радничких надница и избегао штрајк, |

— У Турској је у Ерегли-Зонгулдак започела рад нова фабрика полукокса (вештачког антрацита). Сада јој је го-

дишњи капцитет 60 хиљ. тона год. али ће се постепено по- | већати до на 120 хиљ. Фабрика коју је градила немачка |

фирма Коперс, Есен, стала је 1,5 мил. турских лира.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Немачки извоз у Италију, који је у последње време-био у сталном порасту показује за месец вовембар смањење. Смањио се је нарочито извоз угља, папин уља, машине за прераду дрва итд.

— Италија је забранила извоз вуне, остатака од вуне, кестеновог дрвета и танин екстракта.

— Између нашег и чехословачког монопола закључен је уговор по којем се чехословачка дуванска режија обавезује да ће у року од 25 година преузимати по 250 вагона херцеговачког дувана годишње.

— Амерички извов минералног уља у Италију, који је у месецу септембру прошле године достигао своту од свега 305 хиљ. долара, повећао се је у октобру на 1,19 мил. долара а у новембру чак на 1,7 мил. долара. Извоз

је у та три месеца изнео дакле 2,9 мил. долара према свега

800 хиљ. долара у 1934 год. — Чехословачки сточни синдикат одобрио је за јануар 1936 године увозне контингенте за 12 хиљ. свиња и

120 вагона масти. У исто време одлучено је да се може _

одобрити и увоз јаја и маслаца уколико то буде потребно.

— Турска спрема закон о ограничењу права обавља- _ ња извозне трговине. Према пројекту, овим ће се моћи ба-

вити само фирме са капиталом од најмање 200 хиљ. тур"ских лира. :

— У Пољској. је основан Савет за спољну трговину при Савезу индустријских и трговинских комора. Његов је задатак да уједначи рад свих институција које су се до сада бавиле спољном трговином, којих има 8.

— „Аустрија је у 1935 дала Бугарској у замену за ~

дуван 187 теретних вагона у вредности 1,92 мил. шилинга, према свега 2 вагона у 1934. — Швајцарски обрачунски уред позвао је сва лица

и фирме чије је место становања у Швајцарској, да до 15 |

јануара пријаве сав овој у Италији инвестиран капитал.

· Иначе се приход овога неће узети у обзир приликом скла- ~

пања новог клириншког споразума.

листу за око 130 мил. кч. Од тога готово половина отпада

на Југославију, 54,7 мил. кч., на Турску 28,6 мил. -на Г раку “

13,95 мил., на Бугарску 10,0 мил. итд. — Ba дан 26 децембра 1935 године салдо грчко-ју-

гословенских бонова у оптицају изнео је 555,16 мил. драхми. | · Салдо 'блокираних потраживања код грчке банке изнео je Ha

исти дан 44,78 мил, динара.

— Чехословачка је у прошлој подини увезла дувана у