Narodno blagostanje

4, јануар 1936.

у њиховом сопственом интересу. Путник би морао да спреми: наронити џеп за рачуне, пошто путовање значи трошење. То је све такво компликовање путовања да оно уместо задовољства постаје непријатност. Уосталом, не добија се лако рачун за сваку куповину и сваку услугу. Замислите грубог шофера, шта ће одговорити кад му се буде тражио рачун, а издаци на такси у великим варошима играју врло велику улогу. Најзад има издатака који се чине само на путовању, јер је путовање лакомисленост, а које човек настоји што пре да заборави у свом сопственом интересу и' у интересу свога дома. Зар се за сваки заборав у винским ресторанима у западном Берлину, за сваки пролазни сусрет после пола ноћи и за сваки депласирани либералитет (којему често подлежу путници, треба да узме рачун Не путују само филозофи и старци, — напротив, они најмање путују!

Од вајкада се сматра по царинским прописима да набавке у иностранству које је путник одмах употребио, не подлеже уопште царини. Тај се пропис мора применити и на туристичку марку. Ако Немци сматрају да је 50 марака дневно много, а то није, нека и смање ту суму, само нека даду путнику потпуно спокојство. То је и у интересу туризма који они тако силно фаворизују, а најзад и у смислу немачког гостопримства. Тешким изразом мора да 'се квалификује поступак по коме се путник свим рекламним сретствима позива у посету, да би се пред напуштање земље рвао са финансијским властима,

Бурни развој у годинама 1938 и: 1934, када је незапосленост смањена са 5,6 мил. незапослених у 1932 на 2,7 мил. у 1934, није се наравно могао наставити у истом темпу. Када опада број незапослених, то има за последицу јако засићење привреде радним снагама, а има, осим тога, још много разлога због којих је све теже запослити и преостале незапослене. Ипак је у 1935 успело да се њихов број још више снизи. Према попоследњем, октобарском извештају има их сада 1,83 мил, док је годину дана раније било 2,27 мил. Уз то треба још нарочито истаћи да су радници који су били запослени само на привременим јавним радовима, скоро сви добили стално намештење у слободној привреди, и да је број прималаца потпора такође знатно: смањен.

Немачка „битка рада" постигла циљ2

Не треба, међутим, заборавити да би опадање незапослености свакако било мање, да. није било ванредних чинилаца, као што су војна и радна обавеза, и да нису пре'дузете извесне организаторске мере. У извесним местима, као у Берлину, Хамбургу, Бремену и Сарском подручју, разним условима отежан је придолазак радне онаге, нарочито са села. Нарочита је пажња обраћена старијим незапосленим са великом породицом. Спроведена је временски ограничена размена запосљења; за раднике испод 25 го-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 9

дина старости постављен је услов да морају имати нарочиту дозволу за запосљење; предузеће које допунски запосли радника преко 40 година старости, добија нарочиту субвенцију,

Не сме се заборавити ни то да је цела битка рада, сада, тако рећи, на мртвој тачки. Запосленост је од 1933 стално расла, тако да се ни сезонски утицаји нису 'осећали. Ове године, међутим, појавио се већ у септембру, а још јаче у октобру, пораст незапослености, и он ће за време хладних зимских месеци свакако бити још већи, мада има још врло много резерви за стварање посла помоћу јавних радова, јер се преко лета штедело.

У таквом тренутку је згодно осврнути се на оно што је до сада урађено, и изводити закључке за будућност; то је и учинио у своме годишњем извештају претседник немачког Државног завода за посредовање рада и обезбеђивање незапослених (Reichsanstalt fir Arbeitsvermittlung und Arbeitslosenversicherung). 'KpajeM ogro6pa 1935 био је број запослених 16,5 милиона, тојест био је за више од 3,5 милиона већи него у години депресије, 1932, када је износио само 12,9 милиона, али ипак још увек за 1,5 мил. испод просечног броја год. 1928 (18 мил.). Према томе запосленост је још увек знатно мања него што је била последње године пре кризе, док је производња већ достигла тадашњу висину. Упоредимо ли, међутим, тадашњи број незапослених са данашњим, уколико их је уопште могуће упоредити, видећемо да се данашње стање не разликујемо много од оног доба високе коњунктуре, јер је и тада било скоро 2 мил. незапослених. Проценат незапослених је, као и тада, и данас 9—10%. То значи да је достипнут нормални ниво; још веће смањење незапослености не може се зато више очекивати од коњунктурних мера у које треба убрајати и „битку рада“. Отуда и долази застој о коме смо говорили; а да је то застој сасвим нарочите врсте, доказује то што постоји оскудица у стручЧИМ. радницима, а незапосленост ипак. не опада. Занимљиво је дакле шта се у извештају каже о овоме остатку (незапослених. Једну трећину чине привремено незапослени. Узрок је чисто техничке природе; ови радници мењају место, а до ступања da нови посао обично прође који дан. Другу трећину чине неспособни за рад; како каже извештај, њих у ствари не би требало ни рачунати у незапослене, јер великим делом спадају у делокруг сиромашких уреда. Према томе, само једна трећина претставља праве незапослене. То су људи у пуној снази, али станују у крајевима где је привредно стање лоше, а врло их је тешко преселити. Да би се и они запослили, треба извршити велик задатак: треба их прешколовати у стручне раднике за којима има тражње; тај посао, међутим, најбоље би се извршио у самим предузећима, а не у нарочитим заводима.

Дело које је извршила немачка држава „битком рада" може се сматрати завршеним.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

— Бугарска чини велике напоре да повећа производњу индустријских биљака. Прошле године било је засађено 242 хиљ. хектара према 187 хиљада засађених у 1934.

— По енглеским вестима у источној Африци, у енгле«ским колонијама Тањаника, Кења и Уганда, има укупно 12 мил: комада стоке што далеко премашује. унутрашњу потребу. Од овог броја белим колонистима припадају једва 750 хиљ., остала стока је у поседу урођеника...

— Децембра месеца у Херцеговини откупљено је 165 вагона дувана. У појединим крајевима плаћане су ове цене: У Широком Бријегу 15—16, Мостару М, Љубушком 13, Требињу 16, Чапљини 12, Стоцу 12 или просечно 13:75 дин. Када се од овога одбије 35% колико износи задржавање од куповне: цене, онда излази да је просечна цена била 9.40 дин, кгр. Квалитет новог дувана је врло добар. За ову годину одобрено је сађење 130,800.000 струкова' односно 20% више него. у прошлој години.