Narodno blagostanje
4. јануар 1936.
jasno da bez obzira na metalno pokriće i pri punom konverfibilitetu i slobodnoj cirkulaciji zlata preko granice, kupovna snaga novca zavisi pre svega od njegovog iznosa u opticaju i brzine cirkulacije, upoređene sa količinom dobara namenjenih prodaji. Nakon toga nije nikakvo čudo da se u njihovoj argumentaciji nalazi i
ovakva tvrdnja: »Izdavanjem državnih novčanica (kojč
po njihovom predlogu treDa sasvim izjednačiti sa nOVčanicama Narodne banke tj. da im se da neograničena platežna moć) ne dira se u osnovicu i pokriće Narodne banke, pak zato nema niti može da bude bojazni da bi vrednost dinara Narodne banke mogla doći u pitanje«.
Mi se na taj argumenat ne bismo osvrtali da on nije dobio u ozbilinosti time što se za tu tezu angažovao i iedan profesor Visoke škole (g. d-r Ivšić u božićnjem broju »Jutarnjeg listaX). Logičan zaključak iz toga bio bi sledeći:
Kad bi naša država izdala i 7 milijardi svojih novčanica potpuno izjednačenih sa novčanicama Narodne banke, vrednost ovih poslednjih ostala bi ista, jer se ne dira u »osnovicu i pokriće!«
Posve |e jasno da se nećemo upustiti u kritiku jedne ovakve tvrdnje, ali verujemo da inflacija ili reflacija ne bi nikad i nigde bila sprovedena kad bi se za njih ovako plediralo!
Bez obzira na to mi ćemo pokušati da objasnimo dejstvo koje bi imalo izdavanje državnih novčanica. Njih može biti dve vrste: sa neograničenom i ograničenom platežnom snagom. U drugom slučaju nijedan ko-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна: 5
mad ne bi se mogao ugurati u opticaj, a u prvom ofie
se identifikuju sa novčanicama Narodne banke. To bi
dakle značilo prosto povećanje platežnih sretstava u Opticaju. Samo se po sebi razume da bi time opala kupovna snaga i jednog i drugog dinara. Da li bi oba diпата pala paralelno, zavisi od mnogobrojnih: okolnosti, na pr. da li se za državne novčanice mogu dobiti devize, da li im je predviđen kraj, odnosno povlačenje iz Opticaja, da li se pruža dovoljna garancija za to itd. Mogućno je dakle da se jedan depresira više a drugi manje. Čak je, šta više, i vrlo verovatno da bi svaki od tih dinara pošao svojim putem i da bismo na taj način dobili dva novca sa neograničenom moći plaćanja. Time bismo se srećno vratili u vreme od pre februara 1920 godine, kada šu se na našoj berzi rvali među sobom dinar, kruna, lev i perper. Novčana reforma od 1920 kojom su ti novci povučeni iz Opticaja, nije bila nikakva valutna reforma, ona nije regulisala našu novčanu jedinicu. Njena korisnost leži u tome što je učinila kraj haosu u zemlji, usled postojanja više novčanih jedinica. Sada opet žele da puste u opticaj dve novčane jedinice Od kojih bi svaka vodila svoj zaseban život i time zagorčavala život našem narodu kao što je to bilo do 1920 godine.
O socijalizaciji gubitaka putem povećanja opticaja novčanica N. B. ne govorimo zbog toga, što to niko i ne sugeriše.
Svi ovi predlozi kao i njihova argumentacija neka posluže za dokaz da se problem olakšanja tereta dugova.ne može rešiti linearnim metodom, nego da se time stvara začarani krug iz kojega nema izlaska.
V ŠTA DA SE RADI?
Po
Intervencija državne vlasti u postojeće kreditne odnose smatra se za najizvanredniju meru i kao takva ona mora imati svoje opravdanje. Danas se ona opravdava poremećajem ekonomske ravnoteže između dužnika i poverioca, odnosno između tereta duga i prihoda. Spoljašnje merilo za to je nivo cena. Kao što je to naš urednik pokazao u člancima »Dellaciia kao uzrok privredne krize kod nas« (br. 13—15 Nar. Blagostanja), mi smo {edno vreme bili zemlja u kojoj je nivo cena najviše pao. Padu cena su uzroci privredna depresija i deflacija, ali je sigurno da se višak pada cena kod nas ima pripisati isključivo našoj deflaciji. Vrlo se često čuje mišljenje po kome se uloga deflacije u privrednim poremećajima smatra malom. Po našem mišljenju to |e meispravno. Ona naime uvek i neminovno dovodi dužnika u bezizlazan položaj. lako to smatramo kao nešto što se ne mora dokazivati, ipak ćemo dati za to jedan primer. Pretpostavimo da opticaj iznosi 100 i nivo cena 100. Nakon toga opticaj padne na 1. To je deflacija. Prirodna posledica toga je i padanje cena na 1 (pri nepromenjenoj brzini optica|a). Onaj koji se zadužio za 100 kod opticaja od 100, duguje još uvek 100, dok njegovo imanje vredi 100 puta manje.
Posve je prirodno da se tu mora olakšati teret duga za 99%.') Taj se cilj može postići na dva načina. Jedan je onaj koji je upotrebljen u Americi i тарадпо-еугорskim državama koje dobro razumeju bit i dinamiku једne socijalne privrede. On se sastoji u tome što se поп!nalni teret dugova ostavlja isti, dok se stvarni teret olak-
1) Polazeći sa toga stanovišta može se teorijski pravdati i zahtev, koji se dosta često čuje, naime da se zaštita dA dužnicima prema datumu zaduženja.
šava dizanjem cena. Drugi je srednjevekovni način sa moratorijem, redukcijom dugova itd., kod kojega se nastoji da se stvarni teret olakša smanjenjem nominalnog tereta. Mi smatramo da je prvi način bolji i efikasniji.
Celo se pitanje svodi na visinu cena. Kod nas su već danas cene (osobito biljnih produkata) u srazmerno velikom skoku.?) Time se teret dugova nesumnjivo smanjio, odnosno poremećaj ravnoteže između dugova i imovine poboljšao se. Pitanje je da li će cene da skaču i dalje i da. li će time moći da bude kompenzirana naša deflacija. Mi smatramo da se to može očekivati. Ukoliko dođe do toga skoka, on će se nesumnjivo pokazati već u početku iduće kampanje; prema tome nas od toga deli ioš svega nekoliko meseci.
Тада сето u svakom slučaju imati situaciju mnogo jasniju, bilo da skok cena bude dovoljan ili ne. Logično iz toga sledi da treba da produžimo postojeći moratorij za tih nekoliko meseci i da onda na baži nivoa cena rešimo to pitanje. |
Prema principima koje smo napred istakli, zaštita se ne sme ograničiti samo na zemljoradnike, a gubici se mi u kom slučaju ne smeju prebaciti na povetioce, |
Znači da bi država, usvajajući linearnu zaštitu, morala socijalizovati nekoliko milijardi dinara. То 51 bio veći poremećaj nego da se izloži javnoj prodaji veliki broj dužničkih imanja. To nije uradila ni jedna država. Sve što se može učiniti linearnom zaštitom, to je smanjenje kamatne stope. Pa i to bi imalo nepravedan uticaj na podelu prihoda, jer se onda oduzima i bednom poveriocu u korist besnogz dužnika. S druge strane pa-
· 2) Vidi članak »Idemo li u susret povraćaju seljačkog blagostanja?« u br. 49 našega lista,