Narodno blagostanje

8. фебруар 1936.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 95

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Engleska je u 1935 god. izvezla 380,7 hilj. tona mašina prema 335 hili. u 1934, što znači povećanje od 14%. Najviše je izvezeno u kolonije i dominione: Indiju (70,5 hilj. tona), Južnu Afriku (62 hili.) i Australiju (20,2), a zatim u Južnu Afriku, Japan, Kinu i Skandinavske zemlje.

— Engisska je u 1935 izvezla 72,4 hilj. automobila (sa karoserijom ili bez nje). To znači povećanje od 18% prema 1934. Izvoz bicikla bio je veći za 95 hili. komada (34%)

— Japan |e 1935 izvezao 2,66 milijarde Куадг. јагда (2,22 milijarde kvadr. metara) pamučnih prediva u vrednosti 489,9 mil. jena. Izvoz je za 4,5% veći nego u 1934, ali po vrednosti manji za 0,4%. Po količini izvoz 1935 pretstavlja. dosadašnji rekord. U predionicama bilo je 100,29 mil. vretena, prema 99,30 u 1934, 98,54 u 1933, 97,85 u 1932, 97,38 u 1931 i 96,98 u 1930 god.

— U Perzijt uveden je monopol izvoza ćilima.

— Половином овога месеца отпочеће трговински преговори са Грчком, а крајем месеца са Шпанијом. Преговори ће се водити у Београду.

— Призад је упозорио произвођаче и извознике пекмеза да на квалитет и паковање обрате већу пажњу како се не би дешавало да нам конкурише бугарски пекмез, Наш делегат у Бечу утврдио је да је бугарски пекмез квалитативно бољи од нашег. Сем тога, паковање нашег пекмеза уопште се не може упоређивати са бугарским.

— Са Немачком понова је успостављен упутнички промет. Тражбине и дугови из ове службе ликвидираће се повремено према споразуму нашег и немачког министарства пошта у духу уговора о платном промету.

— На дан 30 јануара немачки клириншки дуг повећао се на 468 мил. дин. Стање осталих активних клиринга изгледа овако: Италија 175, Бугарска 0.2, Турска 1.28 мил. динара.

— Између Совјетске уније и Јапана закључен је споразум о роби коју ће С. С. С. Р. купити у Јапану на име откупне цене за Северо-манџурске железнице. Споразум се протеже на 92 мил. јена робе, у коју на првом месту долазе разни бродови, затим мотори, каблови, зелени чај, текстилни производи и т.д.

— Бугарска је обуставила извоз жита, Забрана још није формално донесена.

— Аустријско-југословенска спољна трговина у прошлој години показује смањење волумена са 151 на 137 мил. шил. Увоз из Југославије пао је са 97.8 на 824, а извоз у Југославију повећао се са 53.2 на 54.2. Изгледа да ће Аустрија, у тежњи за изравнањем трговинског биланса, тражити ревизију трговинског уговора.

— Мађарска је прошле године, у поређењу са 1934, повећала свој извоз у Немачку за 21%. (са 89.9 на 109.1 мил. пенга), а увоз из ове за 43% (са 63 на 89.9 мил. пенга). Државе Мале Антанте учествовале су у мађарском извозу са 124%, а у увозу са 24.5% (услед великог повећања увоза сточне хране из Румуније и Југославије).

— Румунија је прошле године извезла 139.589 ком. свиња према 75.559 у претходној, а говеда 70.017 према 46.889. Свежег меса извезено је 1.680 тона према 205, а бекона 1.000 према 1.121.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— U Italiji je obavezno osiguranje protegnuto i na poljoprivredne radnike koji su do sada bili van socijalnog osiguranja. Ovo proširenje obuhvata 587 hilj. porodica sa 4 mil. duša, t.j. jedanaestinu talijanskog stanovništva. S

= Министарство финансија одобрило: је оснивање Пензионог фонда монополских радника, Основну главницу овог

· фонда уложиће држава у износу од 20 милиона динара.

НОВЧАРСТВО

— U Austriji šu se u 1935 ulozi na štednju povećali za 51 mil. šil. na 2272 mil.; od Nove godine do polovine januara porasli su još za 28 mil. na 2300 mil.

— U Švajcarskoj je u 1935 dato novih zajmova samo 159 mil. fr., prema približno 300 mil. u 1934: oko 100 mil. dali su hipotekarni zavodi, a ostatak kantoni. Znatno više bilo je konverzija (353 mil. fr.).

— 0 Novoj godini 1936 bilo je u Rusiji 1957 mil. ава а štednih uloga; od toga je 1801 mil. uloženo u državne zajmove, a 4,5 mil. u zajmove grada Moskve.

— Рок за подношење пријава за дизање златних депозита наших суграђана код грчких банака, продужен је за три месеца нжочев од 9 јануара.

— Концем прошле године код регулативне штедионице у Дравској бановини било је 10.70 мил. дин., улога на

штедњу према 1.105 у 1934 односно 1.269 у 1930.

— Задруга железничког особља подиже у Београду свој дом. Ова је задруга за последњих десет година дала члановима 35 мил. дин. зајмова а посмртне помоћи 5 мил.

— У Лондону је емитован нов зајам Бравилије у износу од 4 милиона фунти стерлинга са процентом од 4%.

—- Злато је поново почело да се враћа из Америке у Европу. Током прошле недеље упућено је из Америке за Холандију 344 хиљада долара злата, а за Француску 5,6 милиона.

— Американска акцијска предузећа исплатила су у 1935 год. 2684,7 милиона долара на име дивиденде, док је 1934 исплаћено 2385,6 милиона долара.

— На Паневропском конгресу у Бечу проф. др. Хантош одржао је предавање о новој економској организацији Дунавског базена. Непосредни програм био би: регулисање спољних дугова подунавских земаља, ублажење девизног режима, слободно образовање девизних курсева и спуштање царина на ниво пре пада валута. Хантош не сматра преференцијале спасоносним сретством. Подунавске земље треба да створе монетарну заједницу и специфично своју клаузулу највећег повлашћења. У овој ужој царинској заједници сарадњом емисионих банака отклонила би се свака опасност колебања вредности новца. Аграрне државе Дунавског базена према индустријским земљама претстављале би картел, који би имао за циљ: одржавање цена, постигнуће мањих подвозних ставова и јединствено иступање у преговорима. — На конгресу холандске римско-католичке партије Стенберг тражио је девалвацију гулдена.

— Холандска банка снизила је каматну стопу са 3 на 27),%.

— Замена државних благајничких записа у Чехословачкој у суми од 1260 мил. кр., и са каматом 4:Ј. односно 5% за нове 33/ 4% једногодишње и двогодишње записе преуписана је са 500 мил. круна,

— Мађарска народна банка показује за 1935 добит од 2.88 мил. пенга на основу чега ће дати дивиденду 7% према 8% у 1934 години,

— Стање улога у Поштанској штедионици било је на дан 31 [ 0. г. 1.153,9 мил. динара, што значи смањење од око 36 мил. према последњем дану у прошлој години. Насупрот томе порастао је (број чековних рачуна за 31 на 25.410. Укупан износ чековног промета изнео је у јануару 5:410,1 мил. динара; од тога 2.0445 или 54,34%. Број штедних књижица повећао се за око 5 хиљ. на 365,3 хиљ. а салдо по њима за око 18 мил, на 868,5 мил. динара.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Од 1922 до 1935 град Вировитица уплатила je 22.0 мил. дин. државне непосредне порезе и 16.6 мил, дин, на име

' градског приреза. Ових 38.6 мил. дин. овако су распоређени