Narodno blagostanje
||
Страна 96 | у aa поједине групе становништва: 12.3 мил. дин. на земљораднике, 12,5 мил. на трговце и занатлије, 7,5 на кућевласнике, 0,46 на рентијере, 3,1 на акционарска друштва, 2,5 на приватне намештенике. |
— Прорачун загребачке општине за 1936/37 износи на: страни расхода 227.79 мил. дин. или 6.8 више од текућег буџета. У прорачуну предвиђене су инвестиције за 11 мил. динара. i
— Општински буџети за 1934/35 год. у 3781 општини износе 710.9 мил. дин. У 1933 год. сума расхода 3856 општива износила је 693,6 милиона динара. Расходи општина у 1934/35 повећани су дакле за 2,9%.
— У Мталији је повишена трошарина на електричну струју за кућанство 30—40 чент., за индустрију 1,5 чент. Уведен је порез на расветни плин, на произвовдњу вештачких тканина и вештачке свиле, а повећана је увозна царина за памук, вуну, угљен и кокс. | :
— Matija uvodi monopol cigar-papira od 1 marta o. 8.
РАЈЕ:
СЛОБРАЋАЈ
— Austrija je snizila tarifu za tranzit jugoslovenskog drvela (železničkih pragova, raznog drveta, trupaca i telegrafskih stubova) za Holandiju i Belgiju.
— Na gradnji pruge Bileće—Nikšić uposleno je 3000 radnika. Pruga je dugačka 71 km., a stajaće 68 mil. dinara.
— U mesecu decembru 1935 god. broj пафоуатетћ уаgona iznosio je 110.400 ili za 300 vagona manje nego u istom mesecu 1934 god.
— Austrija namerava da pored starog: druma Beč-—-KSalc– burg i „Nibelunškog druma” (dolinom Dunava) izgradi i treći drum koji bi spajao zapadne i istočne krajeve države. Drum treba da ide od Bregenca u Foraribergu preko Ariberga, Cilertala, Gerlos-prevoja, Pincgaua, doline Ensa i Marijacela za Beč.
— Prema izveštaju direkcije rumunskih železnica u Numuniji je 1935 god. putnički promet porastao za 14,9%, a robni za 56% prema onome u 1934.
· — Од 10 фебруара укидају се повлашћене празничне карте за путовање железницом. Убудуће оне ће се моћи користити само недељом.
— Кроз Суецки канал је у 1935 год. прошло у свему 5992 брода са укупном. тонажом од 32,8 милиона тона. У поређењу са 1934 год. број бродова се увећао за 329 или 5,8%, а укупна тонажа за 1,05 милиона тона или 3,3%.
— Бугарска је на Дунаву изградила две зимске луке и то код Рушчука и Лома. Луке ће још током овог месеца бити отворене, али ће се на њима накнадно радити још две године.
ПЛАНСКА ПРИВРЕДА
— Претседник Рузвелт је изјавио да ће Конгресу бити поднесен предлог нових пореза, који би донели 500 милиока долара. Овим би се новцем наставио рад нове пољопривредне организације, која би заменила стари АЈА.А. једнако се испитује могућност нових врста прихода, којим би се ветеранима исплатио изгласани бонус.
ТУРИЗАМ
— Holandija uvodi pofez na putovanja u inostranstvo. Za prvih 5 dana bavljenja van zemlje naplaćivaće se 50 hol. centi dnevno, za dalja 4 dana po 75 centa, a za svaki sledeći dan po 1 forintu, do najvišeg iznosa od 25 Тог. Ako putnik plati odjednom 25 forinti, ima za jednu godinu pravo ha neOgraničen boravak na strani. Porez će se naplaćivati po povratku u zemlju. Vlada se nada da će na ovaj način doći do iznosa od 3 mil. forinti godišnje. КРИЗА 8 КОЉУНКТУРА
— U Nemačkoj ie 1935 prodato ukupno za preko 222 mil, maraka poljoprivrednih mašina, prema 160 u 1934, 135 u
HAPOJIHO БЛАГОСТАЊЕ
__Бр. 6
1933 i 103 u 1932. Prodaja u zemlji dostigla je dosadašnju najveću visinu iz god. 1928; ukupna prodaja, međutim, manja je za 20%, jer je izvoz mašina slabiji.
— Švedske potrošačke zadruge postigle su u 1035 god. rekordan obrt od 177,7 mil. švedskih kruna prema 165,2 mil. u 1034, tj. za 7,5% veći. Najveći je obrt bio kod namirnica (69,8 mil. prema 63,9 u 1934), zatim kod fabričke robe (44,8 mil. prema 41,9), kolonijalne robe (23,5 mil. prema 22).
___'Proškovi živola u S.A.D. bili su u decembru 1935 za 5% veći nego 1934, a za 18,6% nego u doba najjače depresije u aprilu 1933. Prema decembru 1934 cene namirnica porasle su za 11,2%; kirije su veće za 9,9%, odn. za 17,1% prema januaru 1934 kada su bile najniže. Troškovi za одеси, паprofiv, opali su za 3,5%.
— Број регистрованих трговачких путника у Дравској бановини у периоду 1929—35 пао је са 841 на 430.
— На подручју Трговачко-индустријске коморе у Пе- · тровпралу прошле године било је 6155 радњи што према 1934 претставља пораст за 180. -
— У Сплиту су прошле годике подигнуте 42 зграде и то: 32 за становање са 72 стана, а IO за остале потребе. У нове грађевине инвестирано је 10:68 мил. динара или милион дивара више него у 1934.
— Прошле подине у Дравској бановини било је 72.405 егзекуција према 70.551 у 1934. На главне градове отпада (цифре у загради односе се на 1934): Љубљана 11.658 (11.810), Марибор 9.689 (10.287), Цеље 4.131 (4.276), Ново Место 2.048 (2.074). За судске таксе у маркама и у готову излато је 15 мил. дин. Поводом овога словеначки листови примећују, да би с овом сумом Словенија врло лако сама издржавала своје судство и не би било потребно брисати из предлога буџета повећање кредита за личне расходе суд“ ства у Словенији као што је учињено прошле године. Ми питамо Словенце: ко ће да покрије расходе за све остале
добре и рђаве ствари, које морају бити заједничке»
_ У Сједињеним Америчким Државама 20 милисна људи прима федералну помоћ. Од тог броја 12,5 мил. су чланови породице, 3,5 мил. беспослени, који ће бити упослени на јавним радовима за које пе се у 1935/36 год. утрошити 2,400 мил. долара. 4 милиона осталих радника неће се моћи упослити. -
_ Укупан индекс цена на велико износио је у децем= бру 1935 71,6 (нов.: 71,2, дец. 1934: 62,3), индекс биљних производа 83,7 (нов.: 62,5 дец. 1934: 57,9), сточних производа 59,4 (нов.: 58,9, дец. 1934: 55,8), минералпих производа 81,1 (нов: 91,1 дец. 1934: 78,6), индустријских производа 65,5 (вов.: 694 дец. 1932: 640); индекс цена на мало у Београду 73,1 (нов.: 71,6, дец. 1934: 69,4).
из пословног СВЕТА
Зборови акционарских друштава.
11 фебруар. — Босанска пољопривредна индустрија ад. Брчко (ванредан). — Дунавско трговачко друштво ад, Београд (редован). |
12 фебруар. — Безимено друштво рудника угља У Алексинцу (Југославија) — (ванредан). — Краљевска привредна банка у Краљеву (редован).
13 фебруар. — Хвосновска банка за пољску привреду, индустрију и трповину, Пећ, (редован).
14 фебруар. — Банка Метропол за међународну трговину, Београд (редован).
15 фебруар. — Шабачка трговачка банка у Шапцу (редован).
15 фебруар — Краљевска акционарска штедионица У Краљеву (редован). — Крушевачка банка ад. Крушевац (редован). — Грађанска штедионица у Вел. Прадишту (ре-
дован). — Општа трговинска банка, Београд (редован), —