Narodno blagostanje
8. фебруар 1936.
па преради да продаш, и то са профитом, даје нам само један процес, који ни најнестручнијем оку не изгледа друкчији.
Сумња у исцрлност објашњења предузимача, датог од класичне школе, коју је Маркс у строго логичној конзеквенцији довео до пароксизма, дошла је тек последњих пар деценија. Изрекао ју је истина један типични претставник аустријске психолошке школе, 5сћитрезег/) који је посматрањем стварних односа у привредном животу извукао 32 кључке који су прелазили оквир теоретских тековина његових истомишљеника. Сама његова припадност том начину гледања, међутим, сметала му је, да нам да једно исцрпно објашњење улоге предузимача удтиште. Зато су Зотбаг) и уоп боти-ОН епјега У) мада припадници двају различитих праваца у економској теорији, успели да учине велики ко-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 89
рак напред у схватању суштине предузимачке делатности. Они су се бацили у истраживање стварних односа појединих економских фактора у данашњем друштву. Га перспектива им је омогућила, да предузимачку добит виде у једном функционалном односу према читавом привредном апарату, а да предузимачу дају једну садржину, која. у себи крије меого више општепривредних елемената, него што их је могла наћи метода изолираног Пошто есопописиз-а.
Захваљујући истраживањима ове двојице немачких научника, предузимач је у модерној економској литератури добио сасвим друго место, Бројне студије, које су се заснивале ка овим резултатима, дају право на тврђење, да се истраживање тога проблема може да сматра у главним ливијама завршеним.
НО ШУМПЕТЕР ШИРИ НЕДОВОЉНО ПОЈАМ ПРЕДУЗИМАЧА
За одређивање појма предузимача целисходно је олредити и појам предузећа. Под последњим Schumpeter разуме „провођење нових комбинација, кад и њихово остварење у производним јединицама“. Паралелно са његовим разликсвањем између вођења (Ешћгила) и управљања (1ејипо) у привредној делатности, он је предузимачу, као „привредном субјекту, чија је функција провођење ових нових комбинација у живот“, хтео да задржи само онај 'стваралачко-новаторски карактер, који он приписује појму вођства. Схватање функције вођства као неравдвојно везаног са новим комбинацијама води до искључења великог дела предузимача из предузимачке категорије. Тим добијају предузимачи, као Форд, Сименс, Бата и њима равни, достојно место, али се неправедно искључује читав низ оних средњих, којима ми не можемо оспорити предузимачке квалитете, Тачно примећује Сегћагађ-) да се крмарење бродом, који саобраћа на једној линији, не може деградирати на чисто извршну функцију, јер је и ту потребна иницијатива, прилагођавање времену и т. д. Сличан је положај прељузимаua, који ве достиже до места пионира у ма ком погледу, али ипак пробија са својим предузећем, макар и по утабаном путу. Најзад, предузимач, како га 5сћитрејег претставља, не би био могућ у т. зв. статичком систему, иако и овај треба привредне субјекте, који ће ка основу свога располагања продукционим сретствима, ове целисходно комбиновати ради покрића привредних потреба.
Тачније је предувимачу дати крактер лица снабдевеног правом располагања продукционим средствима, која он комбинује ради покрића привредних потреба. За право располагања није потребна својина над продукционим срествима, како би хтео Наизеттапп,) који следствено томе до-
лази до резултата, да је акциснар једног акционарског индустријског подузећа предузимач, јер има право «коначног одлучивања на годишњим скупштинама, док директор подузећа, снабдевен и најширим пуномоћствима, задржава само место извршног органа. МНашзеппапп тако долази до резултата, која би у праву још могли да нађу употребу, али за разјашњење економских проблема нису подобни, Роме циљу најбоље служи Сош-сво схватање (о положају предузимача (Steliung),"*) који садржи у себи водеће функције предузећа, сасвим шчезависно од његовог правног односа према продукционим средствима у конкретном случају. То схватање не води рачуна о броју лица, која испуњавају једно предузимачко место, јер то за објашњење предузимачке фувкција није важно.
(С друге стране треба се прикључити схватању Зећитрегега, који у предузимачу не види само појаву наше епохе, него организатора, овојственог свим привредним системима, па било да се они налазе у феудалном, капиталистичком или «социјалистичком друштвеном поретку. За ово је свакако потребно да предузимач не ради ради покрића својих властитих погреба, непо за тржиште. То је једно од најважнијих обележја предузимачке делатности, насупрот про фиту који многи писци означавају нераздвојним од предузимачке делатности, чим се иде само за тим да се тип капиталистичког предузимача претстави као његов једини могући облик.
Према овоме пољопривреда, трповина и саобраћај могу имети своје предузимаче исто тако. каб индустрија. Поанато је да је на пр. америчка пожопривредна тромаводња потпуно организована на предузимачкој бази. Сличан положај ужива и наша пољопривреда у неким крајевима (специјално Војводини). То ипак не смета, да ичдустрија и даље остаје као типично средиште предузимачке делатности.
Ш АНАЛИЗА ФУНКНИЈЕ ПРЕДУЗИМАЧА
Изолирано посматрање предузимача, без везе са целокупним привредним животом земље, довело је до погрешне претставе о предузимачу, који постоји само ради својих властитих интереса. Уколико се веза с општим интересима није могла оспорити, као што је случај у давању рада пеза-
1) Зећитрејег, чланак »Џиегпећтег« (Мапаубт!, дег Staatswiss. 4 изд. ов. УП).
>) Werner Sombarf, Der kapitalistiscehe Unternehrac (Archiv fir Sozialwissenschaft und Зомајроник, књ. ХХЈХ, св. 3.) Tubingen 1909.
9) yv, Goftl-Oflilienfeld, Wirtschaft und Wissenschart, Kb. „ Jena 1931 и Fordismus, Jena 1926:
о
о
посленим радницима, томе се давао жиг експлоатације (ка. код социјалистичке школе) или обележје нечега, чије се користи не могу негирати, ал што долази као споредно у деделатности предузимачевој али, боље рећи, само уколико се случајно лични интерес његов подудара с општим.
зу Пт. Јоћ. Сетагаћ Шаегпснтет ит шта јУнивоћа fuhvung, Pibingen 1930, ер. 20.
5) И он захтава само диспозицију — располагање, али сматра да ову у крајњој линији може да има само власник. Hausermann Erich, Der, iUnfernehmetr, Stuttgart 1922, сто. 5 исл, |
9) у, GOo?tiOžulenjel:i, \/esen und (rundi
{acuait, Бејрте, “CY. |O0/OJJ,
sy: 1 сло сер