Narodno blagostanje

Страна 42

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

PU ОВИНСКА ПОЛИТИКА

_ Turska до 1945 =. oslobađa carine UVOZ 6) 0558 drveta i železničkih pragova iz Rumunije.

— Belgijske luke se zalažu za potpuno slobodan uvoz uglja i ukidanje carine na uvezeni uzgali.

ТРГОВИНА. _

— У Шрагу се воде преговори између Румуније и Чехословачке о чехословачкој испоруци ратног материјала за Румунију. Ради се о банковном кредиту од 500 мил. кр. којим би Чехословачка финансирала румунске наруџбе код Шкоде. | :

— У Анверу се подиже берза за јужно воће..

| — U Sukopljanskoj trgovinskoj i industrijskoj komori došlo je do razilaženja članova trgovaca i industrijalaca. Povod razilaženja je izbor industrijalca za pretsednika komore, koji, po mišlieniu velikog dela trgovaca, neće dovolino braniti njihove interese. Trgovci sada vode akciju za odvajanje i obrazovanje Trgovinske komore. — Za tri poslednja meseca 1936 Čehoslovačka je 12vezla 1,169.799 metričkih centi šećera prema 653.569 za isto vreme prošle kampanje. Za preostalih 9 meseci ove kampanje ostalo je za izvoz 1,850.000 m.c. prema 1,0293.081 m. centi prošle kampanje. U privrednim krugovima Čehoslovačke veruje se da će se čitav višak moći plasirati u inostranstvu, jako cene izostaju iza prošlogodišnjih. |

— Engleska je za prvih 9 meseci 1936 kupila u Madarskoj 2475 metr. centi ovčije vune prema 616 u istom Tazdobliu 1935 god.

— Grčka uvozi iz Argentine 200. 000 tona pšenice. Platiće devizama.

_— 'Furska vlada odobrila je uvoz 40.000 tona cementa. Sumer-banka uvešće 10.000 tona portland-cementa, a Činovnička zadruga za podizanje stanova u Ankari 30.000 tona običnog cementa. Razlog je što se sav domaći cement troši za javne radove, a naročito za građenje železničkih pruga i utvrđivanie Dardanela.

— Švaicarska će u februaru preuzeti 4900. vagona mađarske pšenice.

— U Nemačkoj je zabranjena reklama. za sve vrste masti u detalinoj trgovini, u želji da se izbegne izazivanje Đublike na što veće kupovine.

— Bugarska će ove godine imati za izvoz 136.000 tona sira. Cene su mnogo bolje nego ranijih godina, što se dovodi u vezu sa stvaranjem velikih rezervi sira. u nekim eVropskim državama.

— Prefsednik Saveza trgovačkih udruženia u Ljubljani g. Josip Kuvčić dao je ostavku. Na njegovo mesto izabran je g. Ferdo Pintar, iz. Maribora, a poslove u Па VOdiće potpretsednik g. Franjo Škrbec.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Ministarstvo socijalne politike iztadilo je u spora'zumu sa ministarstvima zdravlia, unutrašnjih poslova i trgovine i industrije projekat zakona o životnim namirnicama.

— Skoro petina svih lekara u našoj: državi radi kod "Suzora i odnos je regulisan kolektivnim ugovorom. Lekari su uspeli da ovih dana Suzor usvoji još jedan njihov zahtev, da za rešavanje sporova, nastalih iz ugovora, lekare zastupaju lekarske komore, što do sada nije bio slučaj

—- Radnički sindikati u Francuskoj traže za sindikate javnih i državnih nameštenika da država odgovori obavezi sadržanoj u Zakonu o devalvaciji Тгапка ро kojoi od 1 januara ima da povisi nadnice i plate, ako cene. životnih namirnica porastu. Sindikati traže sada povećanie plata za 10% jer su životne namirnice za toliko poskupile. Finahsiiški-kru-

govi, međutim, drže se skeptički prema ovom zahtevu jer je država poslednje dve nedelie uzajmila od Narodne banke 6 milijardi franaka, tako da bi povećanje nadnica i plata dovelo do još većeg opterećenja budžeta Перл ИТ izdacima: — Ruzvelt se obraća poduzetnicima da zaposlujiu više nego dosad kvalifikovane radnike i pre svega ljude preko 45 godina. Time bi se postiglo smanjenje državnih socijalnih izdataka.

НОВЧАРСТВО.

— У почетку ове недеље продато је у Лондону на слободном тржишту 50 полуга злата у вредности од 142.000 фунти стерл. по цени од 141 шил. 8 пенса по унци, пр | пени скупље него концем прошле недеље.

—- U decembru je u S. A. D. iznos podeljenih dividendi prešao milijardu dolara, što pretstavlja trostruki iznos decembra 1935. Ukupni iznos dividendi u 1936 dostigao је 3.500 mil. dolara prema 2.415 mil. u 1935.

— Mađarska Narodna banka iskazuje koncem 1936 pobolišano devizno stanje. Od 132,75 mil. penga, koji služe za pokriće (koncem 1935 121,2 mil., 1934 109), otpada 84,06 (78,94) mil. na zlato i 42,86 mil. (33,30, koncem 19934 20,3) па devize koje ulaze u podlogu.

= Poštanska štedionica ispituje mogućnosti otvaranja svoje filijale na Sušaku.

— U Nemačkoj se pavlači iz opticaja stari kovani novac od jedne i pet maraka. Novac prestaje da važi kao platežno sredstvo 1 aprila o. g.; državne i pokrajinske blagajne primaće ga po nominalnoj vrednosti do 30 juna o. g.

— Mađarska Narodna banka obiavila je da će inostrani srebrni novac preuzimati samo uz odbitak 10% od zvaničnog valutnog kursa. Inostrani sitni novac, iskovan iz drugih metala (nikla, bronze i dr.) neće se više primati.

— Čehoslovačka Narodna banka plaća za 1986 god. dividendu od 6% (182,95 č. kr.), kao i za 1935, iako je čisti dobitak veći.

— Grčka dozvoljava putnicima unošenje grčkog novca do 1.000 drahmi. Veći iznosi imaiu se položiti na vezan račun kod Grčke banke.

— Grčka vlada namerava da potpomogne osnivanje domaćih osiguravajućih društava, da bi se sprečio odliv deviza iz zemlie preko stranih društava. Računa se da godišnje na ime premije za osiguranje odlazi u inostranstvo 1,3—1,5 mil. funti sterlinga, dok se u vidu isplata osiguranicima od toga iznosa vraća samo oko 50%

— Turska zamenjuje stare novčanice, na kojima је tekst bio ispisan arapskim slovima, novim, koje su štampane latinicom. Izdaju se novčanice od po 50 i 100 turskih lira.

— Grčka banka snizila je eskontnu stopu sa 7 na 6%.

— Орпсај novčanica Švaicarske Narodne banke smaniio se za 76 mil. na 1406 mil. šv. fr., dok su obaveze po žiro-računima porasli za 58 mil. šv. fr. Otkako postoji banka, ovo je prvi put da ie zbir obaveza po žiro-računima veći nego novčanični opticaj.

· —. Pretsednik banke za međunarodna plaćanja, d-r Trip, namerava da u proleće da ostavku. Smatra se da” "се na njegovo mesto doći dosadašnji potpretsednik, d-r Bajen, ali pošto on nije član uprave, morala bi se u tome slučaju ukinuti odredba statuta, prema kojoj pretsednik mora biti i član uprave. Ko bi (došao mesto d-r Тпра га pretsednika uprave, još se ne zna.

— Krediti i investicije turskih državnih banaka (izuzev

:Carigradsku štedionicu) iznosili su u 1935 g. 187,6 mil. t. lira „prema 161,3 mil. u. 1934-i 143,38. mil. u 1930. ; i NE

= Ljubljap:Ka, ·Mestna ·hranilnica snizila je. kamatu svQ-