Narodno blagostanje

__16, јануар 1937,

jim dužnicima po meničnim zajmovima за 9% na 7%, opštiпата за 8% па 7% i naizad Ljublianskoji opštini sa 6% na 5,5%.

— 341 decembra 1936 g. kod Poštanske štedionice broj čekovnih računa bio je 26,28 prema 96,191 1 26,11 па Кгајџ prethodnih meseci. Čekovni promet u decembru opao je prema prethodnom na 6,8 milijardi prema 7,1 milijardi od čega je bez gotovine obavljeno 3,6 milijarde (58,97%) prema 3,8 milijarde u novembru. Ulozi po čekovnim računima opali su sa 1,48 miliiarde 30 novembra na 1,47 milijardu 31 decembra, ali prema oktobru, kada su iznosili 1,2 milijardu, pokazuju još uvek znatan porast. Saldo štednog prometa pokazuje porast sa 929,5 mil. na dan 91 oktobra, preko 940,5 mil. 30 novembra na 9892,1 mil. 31 decembra 1936 g. Zbir uloga po čekovnim računima i po štednim ulozima i u decembru kao i u novembru premašio je 2,5 milijarde.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ 5

—_ Талијански редовни државни буџет за 1935/36 завршио се, према изјави Министра финансија, дефицитом од 1550 мил. лира тј. за 107 мил. мање него што се предвиђало. О изванредним издацима, који су били врло велики, не даје се никакво саопштење.

__ Наплата патријаршијског приреза од обвезника службеничког пореза вршиће се на тај начин, што ће им се одбијати 10% на име патријаршијског приреза и то у готовом. Послодавци који плаћају службенички порез за своје особље по списку у готовом, дужни су да уплате и овај прирез на исти начин.

i — Projekt američkog Finansiiskog zakona za 1937/38 predviđa 6,16 milijardi dolara rashoda (prema 8,48 u 1936/37), i 7,299 miliiardi dolara prihoda (prema 5,83 u 1936/37).

_ — Ruzvelt je od kongresa zatražio dopunski kredit od 650 mil. dolara za dalje izvođenje javnih radova do kraja tekuće budžetske godine.

| Ruzvelt je izjavio da je ukidaniem A. A. A. i Gefejevog zakona o uglju Federalna vlada pretrpela gubitak od 457 mil. dolara.

| __ Pređiog budžeta Primorske banovine za 1937/38 iznosi 59,6 mil. din., za 22,2 mil. više nego u prethodnoj godini. Prirezi, trošarine i takse su povećani, a uvedene su i nove dažbine:

— Допринос за картелни фонд износи према Dpeleњу Министра трговине и индустрије годишње: 1) кад су уговорне странке акционарска друштва дин. 3—— на 10.000 на цео износ акцијског капитала, за остала подузећа дин. 9—— на дин. 100— од укупног непосредног пореза; 2). ако допринос по Tau. 1 не изнесе дин. 2.000— он ће се одредити за акционарска друштва дин. 2— на дин. 1.000, а за остала подузећа дин. 8— на дин. 100— од укупног непосредног пореза; 3) допринос картела трговаца, који имају за предмет извоз робе из Југославије, одређује се са дин. 2— од · 10.000 _акц. кап. одн. дин. 1.— на дин. 100.— укупног непосредног пореза; 4) доприноси домаћих картела, створених ради заједничког учествовања у некој одређеној лиферацији или набавци за државу и самоуправне власти као под 3); 5) кад је картелски споразум на предлог или уз сарадњу Министарства "трговине одредиће се паушални допринос; 6) чланови картела са седиштем у иностранству плаћају допринос само кад је седиште картела у Југославији; 7) ако нека уговорна страна суделује у више картела, плаћа годишњи допринос "једноструко тј. као да учествује само у једном картелу.

"САОБРАЋАЈ

· = Транспорт кукуруза. из Аустралије 'нанлази на.

велике тешкоће услед-помањкања бродова. У Ла Плати су "већ-сва стоваришта препуна кукуруза, који чека на тран-

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 43

спорт, тако да су велике количине остале под ведрим не бом. За промпт бродове плаћају се велике цене, 21 пута више него пре 3 месеца.

— Ministarstvo saobraćaja vodi pregovore sa Dunavskom banovinom za preuzimanje požarevačke železnice.

— Nemačka je produžila do kraja 1937 važnost sniženoi tarifi za prevoz bauksita iz Mađarske.

— Jadranska plovidba poručila ie dva parobroda kod Jadranskih brodogradilišta u Splitu.

КОЊУНКТУРА

— Pretfsednik Američkog petroleumskog instituta ceni da je proizvodnja sirovog petroleuma u S.A.D: u 1936 dostigla 1092 mil. barila, tj. 8% više nego 1935. Rafinerije su od toga apsorbovale 1063 mil. ti. 100 mil. više nego 1985.

— Švedska fabrika automobila »Volvo« računa и 1987 2. sa povećanjiem prodaje za 80%. Velike nade polažu se u izVOZ u Južnu Ameriku.

— U Francuskoj je krajem 1936 bilo 410.800 nezaposlenih, tj. za 30.000 manje nego godinu dana ranije.

— U decembru 1936 g. bilo je u našoj državi 14 stečajeva i 11 poravnanja.

— Prema izjavi turskog ministra privrede izneo je turski nacionalni dohodak u poljoprivrednoj godini 1985-36 1330 mil. turskih lira prema 1250 odn. 1150 mil. u prethodna dva žetvena perioda. U procentima povećanje iznosi 15,7%, prema 3,4% odn. 8,7%. Ма glavu stanovnika otpadalo je 82,56 #.1. ргета 78,56 одп. 78,56 t.l.

— Broj trgovačkih radnji u Šibeniku bio je krajem 1936 g. 393 prema 378 krajem prethodne godine.

— Kod ljubljanskog Okružnog ureda bio jie u decembru 1936 god. 87.081 osiguran radnik i nameštenik, više za 8.386 nego u istom mesecu 1935. Prosečna osigurana nadnica je iznosila 22,56 din., više za 0,20 d., a ukupna dnevna zarada 1,94 mil. d., više za 0,2 mil. d. Porast prosečne osigurane nadnice je manji nego u tri prethodna meseca.

ШТРАЈКОВИ

— Posle tromesečnog štraika šumsko-pilanski radnici kod preduzeća Milana Držića u Kosinju, kod Gospića, ponovo su stupili na posao. Zaključen je kolektivni ugovor.

— Prestao je štrajk radnika kod »Šumskog d. 4« и Popovači. Sklopljen je kolektivni ugovor i povećane su nadnice. — Između poduzeća »Drah« industrija drveta d. 411 njegovih radnika, koji su poslednjih dana štraikovali radi pobolišanja svojih radnih uslova, sklopljen je kolektivni ugovor, kojim se povisuju dosadanje vremenske i akordne nadnice za oko 30%. Regulisano je i pitanje prekovremenog rada, na koji će poduzeće plaćati 50% više.

ТУРИЗАМ

— Od Nove godine proradio je novi čehoslovački turistički biro »Čedok«, sa akcijskim kapitalom od 2.000.000 č. kr. Glavnicu je za sada svu uplatila Direkcija državnih železnica, ali će 49% prepustiti privatnom kapitalu. Novo društvo preuzelo je sav inventar i osoblje starog, istoimenog preduzeća.

PA3HO

— Pretsednik Privredne centrale Male Antante g. inž. Hugo Vavrečka održao je 14 ov. m. u prostorijama Čehoslovačke trgovinske komore u Beču predavanje o »Srednjeevropskim privrednim pitanjima«.

— Према израчунавањима пољских стручњака килограм топа стаје 80—100 злотих (700—870 дин.), килограм