Narodno blagostanje
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 3
Страна 40
Naizad treba napomenuti, da je i na formalni —_____________________)
gazdovanja Beogradske opštine obraćena velika pažnja i da _ je srećnim izborom finansijskog direktora snažno zadovoljen taj uslov uspeha.
| _ _ ___I ______ IAN = Pisali smo o nemačkom četve-
Može li Italija emancipovati TOgodišnjem planu, koji ima za svoju tekstilnu inđustriju od cilj emancipaciju nemačke ininostranstva? dustrije od uvoza sirovina iz
__ | · inostranstva (N. B. od 30. Х. нашавши ЕН 036), [] Мај imamo sada sli-
čan slučaj, samo što se on proteže jedino na tekstilnu industriju. Talijanski pokušaj ide, međutim, 'dublie od nemačkog — cilja se na potpuno isključenje stranih sirovina, (dok nemačkoi tekstilnoj industriji za tako dalekosežnu emancipaciju nedostaju uslovi). | Odnos potrošnje i domaće proizvodnje tekstilnih proizvoda u Italiji pokazuje sledeća tablica: . Potrošnja tal. industr. Tal. ukupna proizvodnja
Џ ти. Ке. prosek prosek prosek procena
1926/29 1930/34 1930/34 1936 pamuk 213,4 181,6 — juta 52,9 _ 4259 — vuna | 50,0 55,0 2 8,5 konoplia 22,7 12,9 63,9 100,0 vešt. svila · 10,5 17,8 37,1 90,0 lan 7,2 6,9 2,0 2,0 svila : 0,7 0,7 36,3 17,5 janital — — — : 60
Iz ovoga se vidi da je talijanska tekstilna industrija potpuno lišena domaće proizvodnje pamuka i jute, dok se vuna pojavljuje tek poslednjih godina u relativno neznatnim količinama. Nasuprot tome proizvodnia konoplje i veštačke svile znatno prelazi dosadašnje potrebe tekstilne industrije. Na tu razliku nadovezuje novi program za reorganizaciiu tekstilne industrije. svoje dalje planove.
Dok se do sada višak proizvodnje konoplie izvozio, u buduće će se pretvarati u pamuk postupkom hemičara Zepinija, t. zv. kotonizacijiom. Troškovi kotonizacije nisu mali, iznose 6 lira (pri ceni konoplie od 5—6 lira), prema ceni pamuka od 8 lira zajedno sa svim uvoznim taksama. Zbog važnosti koju konoplia ima u novom planu, talijanska vlada sprema proširenje površine pod konopljinom kulturom do maksimuma. Računa se da će godišnja proizvodnja OVOg aTtikla dostići 120 ти. Ке.
Ostatak potrebe u pamuku popuniće se kratkorezanom veštačkom svilom, nazvanom celuloidnom vunom, prema DTOizvodu iz koga se dobija. Veštačka svila je po važnosti drugi proizvod, koji će u reorganizaciji talilanske tekstilne industrije igrati važnu ulogu. Ona pored pamuka, daljom preradom, ima da zameni i vunu (koja se prirodnim putem u zemlji proizvodi samo u maloi meri). Proizvodnja veštačke svile u Italiji porasla je od 1930 do 1935 god. sa 90,0 na 74,0 miliona kg., a računa se da će 1936. god. dostići 90 do 100 mil. kg. Pored proizvodnje vune iz veštačke svile talijanska tekstilna industrija interesuje se i za druge postupke, naročito 2a ргоizvodnju iz mleka.
Na isti način industrija se trudi da reši i problem zamene drugih tekstilnih sirovina domaćim proizvodima. Interesantno je primetiti, da se ni sirovine za sintetička vlakna ne dobijaju u Italiji, tako da će ona naročito drvo morati da uvozi u većim količinama. Kako je cili reorganizacije tekstilne industrije ušteda na devizama i osiguranje ratne autarјаје и tekstilijama, to ova činjenica ima dvostruko značenje. Ušteda u devizama biće na uvozu investicija smanjena Za vrednost uvoza drugih sirovina. Snabdevanie zemlje tekstilnim
proizvodima u slučaju rata biće, dakle, još uvek zavisno od.
inostranstva. Nl
23 JU SOUL S
Дуготрајна с" борба између природног и синтетичког аз0та свршила се у корист овог другог. Положај азота на светском тржишту зависи данас од милости вештачког, који диктира цене и одређује извозне квоте. Сличан развитак предстоји и код низа других производа, за које се, још до недавна, веровало да су незамењиви, а за које је постојала бојазан исцрпљења. Савремена тежња самодовољности, обележена је све већим сурогирањем природних сировина. Хемијске лабораторије у целом свету раде пуном паром и сваког дана чују се гласови о новим открићима.
Вештачки каучук
U U:
Вештачка текстилна влакна од целулозе равноправно са вуном, памуком, ланом, свилом, кудељом итд. учествују у производњи финалних текстилних производа. Производња целулозног влакна почела је у 1930 у Немачкој, да би се после тога, у току од пет година раширила у це лом свету. Она је развијена данас у Италији, Јапану, Енглеској, а у најновије време и у Сједињеним Америчким Државама, колевци производње памука. Светска производња износи данас око 60 мил. кгр. вештачког влакна, од чега једна четвртина отпада на Немачку. Цена овом новом производу данас се већ равна са ценом памука одбивши од памука 10% на отпатке. У Јапану, шта више, вуна од целулозе јевтинија је од памука. -
Вештачки каучук, који је још пре неколико година био предмет лабораторијског испитивања ин теоријских студија, данас се већ појавио на тржишту и, поред природног, улази постепено у процес производње. Тиме је у снабдевању света каучуком отворено ново поглавље, чију перспективу није тешко сагледати.
Немачка је још 1909 године посветила велику пажњу проучавању производње вештачког каучука, а данас га већ и практично употребљава. Поред Немачке H друге земље баве се питањем замене природног вештачким каучуком. На пољу изналажења вештачких сировина каучук привлачи данас највеће интересовање, свакако највише због своје велике важности у индустрији наоружања. -
Први покушаји у Немачкој ишли су за тим да се каучук добије из ацетона. Светски рат, који је показао прави значај зависности појединих земаља у погледу сировина, знатно је појачао ова настојања н утицао на проширење базе истраживања. У периоду 1913—1918 у Немачкој је пријављено преко 200 патената за вештачки каучук. По свршетку рата, када је понова успостављено међународно · тржиште сировина и кредита, интересовање за сурогирање природних сировина знатно је ослабило. До поновне појаве овога интереса долази, потом, услед политике међународног картела, који је успео да ограничењем понуде подигне цене на врло висок ниво. У 1925 цена каучука била је достигла цифру од 7 немачких мк. за кг. Када су произвођачи природног каучука видели чему води њихова полнтика високих цена, они су је већ наредне године оборили на 4 мк. После тога, под утицајем кризе односно смањења потрошње, до 1982 цена је опала на 0.80 пфенига за кг. тј. на свега 4% према цени у 1925. Али упркос овако великом паду цене, под дејством других момената, интересовање за вештачки каучук у овоме периоду постаје врло јако. Излучењем националних тржишта из светског и стварањем ових независним од утицаја цена на слободном тржишту — створене су могућности за најшире сурогирање. Резултат тих
настојања, поред осталога, јесте н појава вештачког ка-.
учука на немачком тржишту под именом „буна“. Синтетички каучук производи се данас у Немачкој од креча и угља. Ове две сировине У електричним пећђи-
N