Narodno blagostanje
Страна 42 | HAPO дно
Otprilike u isto vreme kada su počele sankcije, preduzela је Nemačka strožije mere za kontrolu izvoza. Ova kontrola poliče u stvari još iz god. 1919, ali je posle inilacije ostala uglavnom mrtvo slovo. Međutim, ioš 1034 počelo se sa oživljavanjem mera koje se mogu primeniti na osnovu ove stare uredbe, a sredinom novembra 1935 one su se pretvorile u sistematsku kontrolu izvoza mnogih artikala. Političke veze između sankcija i nemačke zabtane izvoza nema. Ova je opšta i vredi za celo inostranstvo, a пе samo za Italiju. Osim toga ni nemački spisak robe čiji je iZvoz zabranjen, nije istovetan sa spiskom koji služi kao osnova za sankcije. Nema u, naprimer, stoke za zapregu koje u sankcionom spisku ima. S druge strane, Nemci zabfahjuju izvoz artikala koje sankcioni spisak ne spominje, kao što su krompir, uljane biljke, masti, tekstilije, gvožđe, nafta i ulje od katrana. Ugali i bakar spisak ne sadrži, jer ova dva proizvoda odavno podleže izvoznoj kontroli.
Ipak nije slučajno što se spiskovi donekle slažu i što se obe mere javljaju u isto vreme, nego će biti da postoji izvesna veza između njih. Kao što smo već nekoliko puta rekli, imao ie politički razvoj prošle godine za posledicu da se'na mnogim svetskim tržištima pojavila oskudica u sirovinama koje su od važnosti za naoružanje; to je opet dovelo do jakog skoka cena. Usled toga pojačale su se i kupovine sirovina, među osfalim i nemačkih; ovde je to tim razumljivije što su
12702 sirovina, ali neće sankcija
Nemačka zabranjuje
:
ба
ОБАВЕШТАЈНА СЛУЗ
POLJOPRIVREDA
— У Министарству пољопривреде израђен је предлог закона 0 слатководном рибарству, који треба убудуће да служи као једини уместо неколико њих у појединим крајевима наше земље. Рибарска права остају нетакнута уколико се не ради о застарелим или феудалним облицима. Тежња танона је да рибарска права постану опште добро. Због лакшег установљавања одговорности, закон садржи одредбе које иду за тим да експлоатисање врши једно одговорно лице или што мањи број њих. Закон уместо заштитних OJ редаба ставља тежиште на позитивне мере као што је помагање приватне иницијативе субвенционисањем, подизање рибњака, рибарских задруга, стручних рибарских институција и т. д. Као оквирни закон он оставља много 'самосталности појединим крајевима, што је с обзиром на специјалне прилике у појединим областима потребно.
— У срезу љубушком свршен је откуп дувана. Откупљено је у кампањи 1935 г. 55 ваг. за просечну цену од 14 дин. по кг.
INDUSTRIJA
— Из извора нафте код Кучове у Албанији утоварен је у лађу први товар петролеума од 4 хиљ, т. Издашност петролеумских извора код Кучове цени се на 10 мил. т.
— Талијанска фабрика вештачке свиле СОпиа Вискоза има намеру да узме учешће у износу од 51% у оснивању фабрике вештачке свиле у Мађаровару. Га фабрика треба да производи 1,7 мил. кг. предива. Мађарски извоз предива изоси годишње 2,4 мил. кг.; према томе преостаје још један део који треба покрити увозом. Убудуће првенствено ће се увозити финије врсте.
| — Производња сировог гвожђа у С. А.Д. била је
у 1985 год. 21,1 мил. тона према 15,9 мил. у 1934. Повећање од 4,2 мил. дошло је највећим делом у "току последња
Ек
БЛАГОСТАЊЕ Bo,
u Nemačkoj, usled državnog regulisanja cena, ove bile mnogo. stabilnije. Ove kupovine u Nemačkoj postale su, međutim, opasne, jer ne samo da su kupovane sirovine nemačkog porekla, nego i one koje tek šfo su bile uvezene u Nemačku. Time je ugroženo snabdevanje nemačke privrede važnim sirovinama, a prouzrokovan je i finansijski gubitak. Stovarišta su ispražnhjena po niskim cenama koje su bile posledica državnih mera, a morala su se posle popunjavati po cenama na svetskom tržištu koje su u međuvremenu bile jako skočile. A svakako bi oskudica u sirovinama i skupo shabdevanje nemačke industrije imali štetnih posledica i za nemački izvOZ.
Da je izvoz sirovina iz Nemačke zaista bio dostigao opasne razmere, lako je videti iz poslednje statistike spoline trgovine. Od jula 1935 nemački izvoz stalno raste; za to vreme on je porastao sa 359 mil. maraka na 397 mil., dakle za 38 mil., i to isključivo blagodareći povećanoj količini izvoza. U tome porastu, međutim, udeo gotovih proizvoda iznosi svega 20 mil.; znači da je izvoz sirovina porastao za skoro isto toliko, naime za 18 mil. To je tim značajnije što je istovremeno uvoz sirovina opao za 10 mil. maraka. Što za to smanjenje ima i sezonskih razloga, ne umanjuje značaj činjenice.
Novim ograničenjima izvoza dodate su i izvesne odredbe u pogledu iseliavania čija je svrha da onemogući izvoz po svaku cenu, oblik transfera imovine koji se upotrebliava u nuždi. Ukoliko. će sve ove mere smanjiti izvoz, ne može se ioš reći. Nemački višak izvoza u 1935 svakako time nije pogođen. |
бе
БА
три месеца. Челика је произведено 33,8 мил. тона, тј за 30% «више него у 1934; и овде пораст од 8 мил. пада у друго полугодиште. Ипак још није достигнута производња 1929 год. (54,9 мил. тона или 62% капацитета).
— Италија је, почевши са буџетом 1936/37, одредила 70 мил. лира за подизање инвестиција за прераду нафте. Надзор над предузећем водиће Ациенда Италиана Петроли Албаниа (А. И. П. А.).
"TRGOVINSKA POLITIKA
—- 31 децембра 1935 г. били смо пасивни у клирингу са Швајцарском за 7,5 мил. дин., Чехословачком 1214 мил. Француском 62,5 мил. Белгијом 7,7 мил, Румунијом 3,3 мил. Наша пасива по клириншким рачунима износи укупно 209 мил. дин. Наш активни клириншки салдо је међутим много већи и износи код појединих држава: Немачке 389,9 мил. дин. Италије 47,4 мил. лира, Турске 329 хиљ. фр. фр: и Бугарске 191 хиљ. дин.
— Из Моравске бановине извезено је у току 1935 г.: 274 ваг. свежих шљива према 150 ваг. у 1934 г., 104 ваг. јабука према 115 ваг., 50 ваг. пекмеза према 16 ваг., 37 ваг. ораја, 2 ваг. сувих шљива према 344 кг. и 1 ваг. крушака. Просечне цене на главним извозним пијацама у Јагодини, Прокупљу, Краљеву и Трстенику биле су у прошлој години: за шљиве 1 дин, јабуке 1,60 дин., ораје 3—3.50 дин. пекмез 3.20—4.75 дин. свеже шљиве 5 дин. и крушке 1 дин,
— Призад је за јануар и фебруар обезбедио за Не- мачку контингент од 360 вагона јабука.
— Између чехословачке и југословенске дуванске режије закључен је на 25 година уговор по коме ће Чехословачка сваке године куповати одређену количину југословенског дувана; појединости ће се уговарати сваке године по-