Narodno blagostanje

id, Janyap 1936,

reguliše celokupnu privredu, fime što bi neke privredne grane

ортеге а рогедта, da bi tim sredstvima potpomagala druge.

Na osnovu ove presude Ministarstvo finansija je obustavilo sve isplate farmerima, predviđene odredbama A. A. A., i prestalo je da naplaćuje poreze na preradu. Ruzveltovi saradnici sastali su se radi savetovanja, ali za sada bez rezultata. Agrarni referent parlamenta, Džons (Jones) zahtevao je da se premije za već zaključene ugovore isplate iz opštih poreza, ako bude potrebno.

lako je pala jasna presuda i mada se vlada drži za sada rezervisano, ipak.nam se čini da sa američkim pokušajima planske privrede još nije svršeno. Ostali su na snazi zakoni za regulisanje proizvodnje pamuka, krompira i šećera koji ne spadaju u A. A. A. i odgovaraju posebnim zakonima o proizvodnji nafte i uglja. Osim toga izgleda da pojedine države ništa ne sprečava da i dalje vode politiku A. A. A. Ako smo tačno razumeli presudu, ona nije ч чуамп црегепа ргобу роreza na preradu, premije i smanjenje proizvodnje kao takve, nego samo protiv njihove primene od strane Unije. Razume se da Ruzvelt još nije ni pokušao da preduzme nešto preko pojedinih država, jer tu ima isuviše fteškoća. I u izveštaju Ministarstva poljoprivrede stoji da do sada još nije postignuta dovoljna i stalna saradnja između pojedinih država, a to je najvažniji uslov za izvođenje ma kakvog plansko-privrednog programa. Osim toga izgleda da Ruzvelt očekuje jasno odobrenje Unijine plansko-piivredne politike od strane onih koji od nje imaju koristi. Posle pada Nire i A. A, A. nastala je bojazan da će pasti i ostali zakoni Nju Dila, naročito zakon o nadnicama i radnom vremenu i zakoni o socijalnom osiguranju. Da bi ovo sprečila, Američka federacija rada (American federat:on of labour) objavila |e pod vođstvom svoga pretsednika Grina borbu za izmenu ustava Unije kojom bi se prosto otstranili svi formalni razlozi koji smetaiu Ruzveltovoj politici.

На другом ·MecTy говорили смо 0 судском поништењу A.A.A. M. његовом образложењу. Пресуда је не само интересантна са чисто правничког гледишта, него је необично важна и за привредни развој, како у С. А. Д., тако и у целом свету.

Федерализам је срушио Рузвелтогу економску политику

ЛЕНЕ

Рузвелтов планско-привредни покушај имао је два резултата. У С. А. Д. он је побољшао стање фармера, а тиме оживео и целокупну привреду. Индекс аграрних цена попео. се са 50 у марту 1933 на 109 у октобру 1935. Индекс фармерског дохотка повећао се, не рачунајући премије и субвенције, са 445 у 1932 на 63,7 у 1935. Истовремено са овим преокретом на боље С. А. Д. су се повукле са светског тржишта; на тај начин знатно је олакшано и потребно оздрављење светске привреде.

Повољни развој прилика на који су, разуме се, утицали и други догађаји, после ове пресуде свакако је у питању. Пољопривреда је ослобођена свих ограничења, као и пре 1933; фармере ништа више не спречава да прошире производњу, тако да не постоји никаква сметња за хиперпродукцију. За сада су цене још чврсте. Цене прерађевина, (брашна, памучне робе и кукурузних производа) пале су сразмерно висини пореза на прераду кога више нема; цене сировина, напротив, скоро су непромењене, јер су прилике на тржишту повољне. Само код свиња и масти успело је повишење цена за износ изгубљене премије, захваљујућа слабој понуди робе. Али до пораста производње свакако ће доћи, јер ће се фармери трудити да повећањем производње надокнаде губитак премије. Међутим, то не мора до-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 41

вести и до пада цена, треба имати на: уму да је услед оживљења коњунктуре и тражња већа. С те стране посматрана, пресуда није штетна, него чак и корисна. Ако при- · лике буду повољне, пољопривреди неће ни требати више помоћ, јер је у току прошле године иницијатива већ прешла на индустрију, тако да коњунктуре може бити и без учешћа пољопривреде. Изгледа чак да је добро ако се престане са потпомагањем пољопривреде, које повисује цене. Индустријска коњунктура која је тек започела, могла би чак ослабити услед даљег пораста цена намирница, а то би наравно неповољно деловало и на саму пољопривреду.

Међутим, ако пресуда не значи велик поремећај у унутрашњој привреди С. А. Д., то није случај на светском тржишту, нарочито у конкурентним аграрним земљама. Благодарећи слабој жетви и повећаној тражњи оне су ус пеле у последње време да продају своје залихе, па чак и по вишим ценама. Ово видљиво оздрављење светског тржишта свакако је угрожено, ако се опет појави снажна понуда из С. А. Д. Југославија ће врло јако. осетити америчко проширење производње пшенице, кукуруза и свиња, јер ће овај вишак понуде, 'наравно, преплавити европско тржиште. Тиме закључење међународних опоразума постаје још: важнији, али и све тежи проблем за целу светску привреду.

Видећи ту опасност, у иностранству су живо почели да расправљају о могућим излазима из ове ситуације. Највише се указује на то да је овом пресудом осуђена само правна грешка коју је учинила влада Уније, водећи политику на коју по уставу имају право само поједине државе. Зато је пао предлог да се суштина А.А.А. спасе доношењем сличних закона у појединим државама, што је у своје време Рузвелт и покушао, поводом пресуде против Нире. По нашем мишљењу, међутим, овакав покушај неће дати никакав резултат. Федералистички дух устава био је довољан да буде оборена и привредна политика оволике важности; федерализам у политичкој стварности биће још мање вољан да учествује у једној заједничкој акцији која је потребна за извођење оваквог привредног плана. Пре свега, у пољопривреди није заинтересовано свих 48 држава. А и оне које имају интереса за њу, држе се сасвим различито, тако да једнообразности и изједначености уопште нема; међутим, без тога је немогућа смишљена сарадња,

Према мишљењу познавалаца америчког менталитета слаби су изгледи за један предлог који је наоко једноставнији, То је предлог да се из Устава уклоне посебна права појединих држава или да се укину саме ове државе. Ка томе тежи америчко радништво које жели да прилагоди устав модерним потребама и које би једном за свагда хтело да уклони сметње чији је узрок у федерализму. Али ипак треба звати да већина народа данас, изгледа, још није за измену устава, чак ни сељаци, иако би могли имати користи од тога. За то говори опште задовољство пресудом; томе је много допринело и што је мирно примљена од сељака и да ју је Рузвелт признао без приговора.

Ми смо, из привредних и социјалних разлога, увек били за Њу Дил, и зато жалимо што је овај драгоцени рад на обнови тако нагло прекинут; па ипак сматрамо да горња пресуда служи на част С. А. Д. Рузвелтова политика била је начелно здрава, али је прелазила преко права, зајамчених уставом. (С обзиром на данашње доба у коме су повреде закона и устава најобичнија. ствар, чини нам се врло значајно што се нашао један народ да каже: Право мора остати право и устав мора остати устав, ма какве биле привредне и социјалне потребе, јер иначе нестаје смисла и сврхе свакога поретка,