Narodno blagostanje

25, јануар 1936.

kratkoročnom kreditu. U stvari svaka je kamatna stopa dovoljno visoka za besplodne kapitale; ali francuski primer pokazuje da niska kamaina stopa nema draži za onoga ko tezaurira.

Ovom prilikom da kažemo nekoliko reči o emisionom kursu, o kome je bilo govora u svima člancima koji su objavljeni ovih dana po tom pitanju. Mi smo u prošlom broju rekli, da o emisionom kursu ne može biti ni govora. Kod kratkoročnih papira ne postoji emisioni kurs. Oni se eskontuju. Eskontna suma se odbija od glavnice, ali to nema nikakve veze s emisionim kursom. Istina, postoji mogućnost da se pri promenama kamatne stope pojavi diferencija između nje i one utvrđene u samom zapisu. Ali se radi o kamatnoj stopi koja može da bude dugo vremena nepromenjena. Promenljivost kamatne stope dolazi od promena ponude i tražnje na tržištu; međutim, ovde se ne radi o novčanom fržištu, kao što smo. kazali, već o jednoj specijalnoj kategoriji kapitala. Prema tome ovde je potpuno isključena promena kamatne stope. I naizad, uzgred budi rečeno, kod nas je kamatna stopa stabilna i kod Narodne banke. Prema tome o emisionom kursu ne može biti ni govora. Kamatna stopa od 5% je dovoljno visoka za sve kapitale koji neće da idu u eskont privatnih menica. Ako nije dovoljna od 5%, neće biti dovoljna ni od 7%, jer onda znači da postoje neekonomski razlozi uzdržavanja od upisa tih papira.

IV TRANŠE I NAČIN EMISIJE UOPŠTE

U uredbi se kaže da će se ovaj papir emitovati u nekoliko tranši. Kad se čovek udubi u ovaj problem, onđa mu sistem tranša ne izgleda najbolji. Da bismo bolje razumeli, treba da budemo načisto s tim da se ovde apeluje uglavnom na kapifale kod banaka i pojedinih poduzeća i najzad kod privatnika. Ali u svakom slučaju emisija bi se vršila putem sporazuma između Ministarstva finansija i jednog Копхогашта banaka. Banke bi u tom slučaju — naročito ako bi se od njih tražilo da uzmu jednu sumu ferm — gledale da ta suma, na koju se oni vezuju, bude što manja. Nov je posao i ne zna se kako će se razvijati, pa bi se želelo da se sačeka iskustvo te da se eventualno kod idućih tranša uđe u većem obimu. Bila bi tendenc:ja kod banaka dakle da tranša bude što manja. A ako bi ona ipak bila nešto veća, postojala bi opasnost da ne bude cela upisana.

Ne može se dovolino naglasiti da operacija pretstavlja jedan eksperiment; ona je kod nas bez prošlosti. Zbog toga se mora oprezno postupati. Iz tih razloga mi smo mišljenja da treba podeliti ceo iznos u dve do tri tranše, ali s t:m da prva tranša ne bude određenog iznosa, niti da se određuje rok kad bi se imao završiti upis. Treba otvoriti up:s jedne veće sume na duže vreme. Na taj bi način kapitalisti ušli čedno u posao u početku. Vremenom bi se oni familijarizirali i sigurno da bi sve veći kapitali ušli u zapise. Rešavajuće će biti za njihovu sudbinu pitanje, kako će oni biti plaćeni. Čim se prvi zapisi budu tačno platili, nastaće neograničen interes za njih. Treba pokazati da su ovi blagajnički zapisi sasvim drugo nešto nego raniji blagajinički bonovi i da se na njih primenjuje krajnja menična strogost.

Da bi se ovaj eksperiment iz početka uspešno razvijao potrebno je da rokovi kod prvih zapisa budu što kraći. Pre svega ovde se apeluje na blagajničke gotovine koje su, istina, uzele veliki volumen, ali koje još imaju karakter blagajničkih gotovina. Jedan veliki deo naših većih banaka iz bankarsko-poli-

Главни заводи: БЕОГРАД — ЗАГРЕБ.

Филијале: ЉУБЉАНА — НОВИ САД

Телефон интерурбан Београд; 21-801, 21-807, 21-903, 21-804.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ОПШТЕ ЈУГОСЛОВЕНСКО БАНКАРСКО ДРУШТВО АД,

телеграми БАНКФЕРАЈН Страна 53

tičkih razloga neće da se angažuje duže од iri meseca. Prema tome mi mislimo da bi prvi bonovi trebali da budu tromesečni i da docnije mogu biti dužega roka, ukoliko se bude pokazao interes za njih. Sa isplatom prve serije tromesečnih botova potpuno bi uspeo eksperiment. |

Toga radi bi dobro bilo da se kamata plaća unapređ i da se prodaja vrši u vidu eskonta, To bi imalo vrlo velike draži za kapitaliste. Istina, tu bi se faktički platilo nešto više na ime kamate i u početku primilo nešto manje na ime glayvnice, ali bi to bili sve bitni uslovi za uspeh.

V PITANJE LiKVIDITETA (REESKONTA)

U uredbi se kaže da će se ovi bonovi o roku isplaćivaji iz protivrednosti emisije novih bonova ili iz obrtnog kapitala državne blagajne. Kako se ovim bonovima sad tek stvara obrtni kapital, to će se i tu opaziti izvesna rezervisanost kod kapitalista. Za ove bonove je bitno da o roku budu isplaćeni. Samo se tako mogu privući kapitali, na koje se cilja. Poverilac pak neće da vidi dovoljnu garanciju u gornjem zakonskom propisu, on traži mogućnost, da putem reeskonta unovči bon bez ikakvih teškoća i formalnosti sa 100% sigurnošću,

Ovo je pitanje dodirivano u svim člancima koji su ovih dana objavljeni po tom pitanju. »Privredni Pregled« tvrdi, naprimer, da te papire mora bezuslovno eskontovati Narodna banka. Ovo je rđavo tumačenje izjave Ministra finansija koji je izrično postavio španski zid između Narodne banke i ovih bonova. Na tom gledištu stoji i »Vreme« u svom članku. U »Politici« pak u pomenutom članku govori se, da će imaoci tih bonova moći da ih daju i u reeskont državnim novčanim zavodima. Mi mislimo da je ovo najprirodnije. Ako bi pitanje reeskonta ostalo nerešeno, smanjio bi se odziv.pri ofvaranju upisa; a ako bi se ono regulisalo na taj način, da se imaocima obezbedi, u slučaju potrebe i na prost zahtev, reeskontovanje kod državnih kreditnih ustanova, onda. se od tog reeskonta neće uopšte učiniti upotreba. Naravno, ukoliko se bonovi budu upisali u cilju plasmana gotovine. Zbog toga je naše skromno mišljenje, da se pitanje reeskonta ima dopunski da reguliše na jedan način obavezan za sve.

VI DA LI TREBA ZAPISE PUSTITI NA BERZU

U »Privrednom Pregledu« se tvrdi, da ovi zapisi moraju doći na berzu. Mi smo potpuno protivnog gledišta. Na berzi se trguje artiklima, čija se cena menja. Na efektnom tržištu naše berze trguje se dugoročnim i srenjeročnim hartijama od. vrednosti. Kako se na našoj berzi ne trguje efektima sa novčanog tržišta, to ne mogu ni ovi papiri doći na berzu. Uostalom, šta će oni na berzi? Postojaće mesta za javan upis, postojaće тоgućnost reeskonta, prema tome je potpuno bespredmetno trgovanje njima na berzi. Može svaki čovek da ih kupi na šalteru svake banke, bez ikakvog plaćanja kurtaže i provizije i sviju drugih formalnosti, koje su neizbežne na jednom tako strogo formalnom tržištu kao što je berza. Mi čak nalazimo da je opasno da ti papiri dođu na berzu. Jer ako bi se kod njih pojavila i najmanja depresijacija prema nominalnom iznosu, onda bi to rđavo dejstvovalo na docnije emisije. Ono što je glavno za svakog kapitalistu, koji se interesuje za ove papire, to je da on u određenom roku može da dobije natrag kapital zajedno sa kamatom, i da. ih pre roka može oluđiti.

V. Bajkić

Глеавинитке им резерве 7. 2.000.000 динеајраеа

Телефон интерурбан Загреб, 5142, 5443. 5444, 5445, 5446, 5447.