Narodno blagostanje

|O јануар 1936.

Ргосепа Osftvareno — ili — %

prema proceni

~ Neposredni porezi 1.520.0 1.439.7 — 54 Posredni porezi 1.703.3 1.600.0 — 6.1 Monopoli 1.033:3 12035 ЕТ 012. рпуг. (убак рић.) 257.2 353.4 913. Razni prihodi 95.6 585 — 44.1

Znatno povećanje prihoda od poreza u novembru izmenilo je·sliku na kraju osmog meseca. Procenat podbacivanja prema predviđenoj sumi znatno je smanjen: kod neposrednih poreza -sa 11.3 na 5.4%, a kod posrednih poreza sa 8 na 6%. Prihod od pošta u novembru bio je manji od predviđene sume (89.0

prema 102.0 mil. din.). LO АЦЕ

\ Kada se uporede prihodi sa rashodima i neisplaćenim oba-

vezama, dobija se razlika od 625.6 mil. din., koja bi trebala da pretstavlja višak prihoda nad rashodima. Međutim, od ove sume treba odbiti neisplaćene obaveze (195.78 mil. din.) i 338.7 mil. din. koliko su privredne ustanove zadržale za podmirenje rashoda u narednim mesecima, što ukupno čini 534.48 mil. din. Prema fome, stvarni višak koncem novembra iznosio je 91.13 mil. din. prema 126 koncem oktobra.

Po budžetu državnih privrednih preduzeća za 8 meseci tekuće budžetske godine izvršeni su rashodi za 1.902.4 mil. din. ili 13% manje od predviđene sume (2.185.8). Prihodi su bili 2.255.9 mil. din. ili 7.2% manje od predviđene sume (2.428.5).

Pristupanjem privrednim sankcijama prema Italiji naša privreda, naročito ona koja zavisi od izvoza, primila |e na sebe veliki teret. Šumska industrija i stočarstvo bili su prvi na udarcu. Posledice se u poslednje vreme sve jače osećaju: šumska preduzeća otpuštaju radnike, a cene stoke i stočarskih proizvoda pale su na najniži nivo.

Donoseći odluku o sankcijama ženevski odbor istovre= meno izglasao je i rezoluciju kojom su se pojedine zemlje obavezale na uzajamno pomaganje za vreme trajanja sankcija. Rezolucija je naročito ciljala na industrijske zemlje od kojih je zahtevano da pokažu više predusre{ilji:vosti prema uvozu iz agrarnih zemalja, koje učestvuju u primeni sankcija. Spadajući u red zemalja oštećenih primenom sankcija, mi smo se obratili Francuskoj i Engleskoj. Ova je, prema izjavi Ministra trgovine i industrije, pokazala »najviše razumevanja za naš položaj posle gubitka talijanskog fržišta«. Pregovori su svršeni brzo i povoljno. Ugovor zaključen sa našom zemljom objavljen je u engleskim parlamentarnim dokumentima i njegove glavne odredbe izgledaju ovako:

Carinske odredbe za zaklanu živinu po carinskoj tarifi od 1932 neće se primenjivati posle 24 decembra 1935 na ko'koši i ćurke koje se uvoze u Englesku iz Jugoslavije. Mesto po “vrednosti naplaćivaće se carina po fežini, i to 1 peni po funti (0,45 kg) i to za 300 vagona ćurki godišnje, odn. 150 vagona do 31 marta 1936, i 100 vagona kokošiju godišnje, odnosno najviše 15 vagona mesečno.

Od carinskih odredaba za jaja (po Otavskom sporazumu i carinskoj tarifi od 1932) oftstupiće se kod uvoza jaja iz Jugo'slavije posle 24 decembra 1935; na 100 vagona godišnje, odn. najviše 15 vagona mesečno uopšte se neće naplaćivati carina.

Učinjen je i izuzetak kod ograničenja uvoza slanine (bekona), koje počiva na zakonu o regulisanju agrarnog tržišta od 1932; Jugoslavija sme u svakom slučaju uvoziti 31,25 tonu nedeljno, što čini godišnje 162: ј2 уавопа.

Efekat ovog sporazuma, pri sadašnjim cenama, ceni se na 80—100 miliona dinara. Dobijene povlastice važe samo za vreme trajanja sankcija.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 58

Друштво народа објавило је у свом месечном извештају за јануар индекс цена на велико за 1935 г. у већини европских земаља и С. А. Д.

Скок цена у земљама стерлиншког блока дошао је у 1934 г. до јаког изражаја, а наславио се нешто спорије у 1935 г. У Енглеској је индекс достигао најнижи ниво у 1932 г.: 74,9 (1929—100); у идућој години остао је непромењен, у 1934 г. је порастао на 71,1, а у 1935 г. на 11,8. Повећани извоз и веће цене сировина проузроковали“ су јачи пораст индекса цена и у северним земљама, и то са 81,4 (1929—100) у 1934 г. на 82,9 у 1935 г. у Шведској, а са 83,2 на 85,2 у Норвешкој. Најнижа тачка била је у 1933 години (76,4 односно 81,9).

У целом свету се затва. рају маказе цена

Депресијација белгијског франка у 1935 г. проузроковала је пораст индекса цена са 55,1 (1929—100) у 1954 г. на 63,1 у 1935 г. тј. за 14,4%. Цене на велико, међутим, нису порасле сразмерно депресијацији валуте, која је износила 28,8%. Од земаља које су већ депресирале своју валуту, забележиле су С. А. Д. највећи скок, са 18,7 на 83,9 (1949 =: 100). Томе је главни узрок побољшање цена сировина и пољопривредних производа. Код европских аграрних земаља такође је порасгао индекс цена. То је између осталих и у нашој земљи. Индекс је скочио са 62,8 у 1934 г. (1929—100) на 65,5 у 1935 г. Код средње-европских аграрних земаља, судећи по подацима у извештају Друштва народа који се односе на 1, а код Румуније на свега 6 месеци, пораст цена је просечно већи него код индустријских земаља, Чехосло-= вачке и Аустрије, Напротив западно-европске земље златнога блока показују и даље опадање цена. У Француској је индекс пао са 60 у 1934 г. на 54 у 1935 г., у Холандији са 63,2 на 617 а у Швајцарској су за последње две године цене остале без промене на 63,6. Из кретања индекса цена у 1935 год. може се закључити да је скок цена у појединим земљама престао ив монетарних разлога. Скок цена сировина и пољопривредних производа проузроковао је пораст у аграрним земљама, док су у индустријским земљама веће цене компензоване снижењем других трошкова, тако да цене готових производа нису порасле, бар не у тој мери као сировине и пољопривредни производи. Земље златног важења показују даљи пад цена због дефлационистичког притиска који је цене смањио у већој мери него што их је могао повећати пораст цена сировина.

Od početka novembra Епојеskoj preti opšti rudarski štrajk; egzekutiva sindikata ovlašćena je glasanjem 13 novembra da ga naredi.

Do opasnosti štrajka došlo je zato što su rudari na osnovu pobolišanja privrednih prilika zatražili povišicu nadnice od 2 šilinga po šihti. Preduzetnici su taj zahtev odbili, a kao razlog su naveli da pri današnjim cenama nije moguće pove= ćati prihode da bi se pokrio višak izdataka koji bi nastao povišenjem nadnica. Iza toga, međutim, stoji formalni razlog da preduzetnici ne žele nikakav sporazum koji bi važio za celu Englesku i u slučaju spora ugrožavao пл zemlju, kao kod štrajka 1926 godine,

Pred sporazum u engleskom rudarstvu

Ali kada je vladinom intervencijom i usled pretnje štrajkom došlo do pregovora, preduzetnici su ipak popustili i pri-

„stali. na izvesne povišice u pojedinim područjima, Ponude va-

riraju, prema privrednim pr:likama između 1 ЈА šilinga u Južnom Uelsu i na Istoku, i 1 šil. u Midlend-području. . Kako su ova obećanja neodređena i neobavezna, radnici i dalje prete štrajkom, samo su ga odgodili do 27 o. m.