Narodno blagostanje
_25. јануар 1936.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 57_
ПОЉОПРИВРЕДА
—- Због топлог времена у Далмацији карфиол је брзо дозревао. Услед велике понуде цене су износиле свега ! до највише 1,75 дин. према 3—3.50 дин. у истом времену прошле године. Извоз је почео за Чехословачку.
— У Мађарској почињу у Хортобађу са огледном културом пиринча,
— Аустријско министарство пољопривреде израдило је план за обавезно товљење планинских говеда од стране шећерана, пивара, пецара и репара. Сваки репар има да прими на товљење по једно одрасло грло на 3 хектара површине, засађене репом. На тај начин сами репари би годишње могли да утове око 16 хиљ. грла, а са наведеним индустријским предузећима заједно око 40 хиљ.
— Млекарско-Ссирарске задруге на острвима Олибу, Силбу, Молату и Пражницама, у Приморској бановиви, производе нарочито добру врсту овчијег сира који извозе у С. А. Д. Задруге сарађују у погледу типизирања сира н расподеле поруџбина.
—- Упркос повољним атмосферским приликама прошле године, турска жетва дувана износи свега 33,3 ммилиона килограма. За турски дуван много се интересује шведски монопол, који за своје сетве обично употребљава мешавину од 70% грчког и 30% турског дувана,
ИНДУСТРИЈА
— Цигла се у Новом Саду плаћа 300 дин. по 1 хиљ. ком. док је до прошле год. у јесен била 245 дин.
—- Министарство финансија одобрило је Друштву за прераду и промет пољопривредних производа производњу квасца. -
— Петровградска фабрика шећера одлучила је да склопи уговоре о садњи шећерне репе само са произвођачима у околини Петровграда и на обали Бегеја, пошто је услед железничких трошкова прескупа репа код осталих произвођача.
— Италија је издала уредбу да се сви отпаци хартије по државним и полудржавним надлештвима имају предавати Црвеном крсту који ће их упутити у фабрике хартије.
— Већина акција аустријске фабрике хартије у Ленцингу прешла је из руку Кредитаншталта и холдингдруштва „Геско“ у посед бечке фирме Бунцл и Биах која сада располаже са 60% акција ове најбоље уређене аустријске фабрике хартије.
— У Италији врше се покушаји са карбидним плином као погонским средством за аутомобиле.
— један конзорциум белгијских текстилних индустријалаца основао је велику трикотажу у Розендалу, У Холандији. У задње време се уопште примећује извесно сељење белгијске текстилне индустрије у иностранство, Холандију и Енглеску.
— Аустријска влада неће да одобри оснивање осме по реду шећеране у земљи, пошто садашња производња и онако премашује домаћу потрошњу шећера. Евентуални вишкови сировог шећера и меласе употребиће се за производњу шпирита, одн. као сточна храна.
— Пиво у лименим кутијама почело се лансирати прво у Америци, а сада и у Немачкој и Енглеској. Тиме се знатно штеди на трошковима паковања и транспорта, јер је лим много лакши, тањи и јевтинији од стакла.
— Немачка продукција цинка попела се за 72,8 хиљада тона у 1934 год. на 124 хиљаде што чини повећање од 70%.
ТАЈНА СЛУЛМ
A
—- Америчке творнице авиона очекују ускоро веће државне поруџбине, али се боје да њихов садашњи капацитет неће бити довољан да свлада то повећање, поготову што су јако запослене услед коњунктуре у трансконтиненталном и иностраном авионском саобраћају.
— Турско министарство привреде одлучило је да производњу и трговину угљем стави под државни надзор и установило максималне цене.
— У Паризу су се 12 ов. м. састали делегати Интернационалне челичне антанте. Измењана су мишљења са јужно-афричким металургистима, да Европа смањи извоз у Јужну Африку. Ако Европа прихвати да буде. контигентирана, доћи ће до споразума о ценама а влада Јужне Африке подузела би мере да повећа своју топионичку производњу.
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
— Централна комисија за воће при Министарству трговине објавила је следеће податке о извозу воћа од 1 јула до 31 децембра 1935 год.: Свежих шљива извезено је 2900 Bar. према 1700 ваг. у истом периоду 1934 год. 3270 Bar. грожђа према 200 ваг., 800 ваг. сувих шљива према 2000 ваг., 74 ваг. ораха према 155 ваг, и 154 ваг. пекмеза према 120.
— На Међународној конференцији извозника дрвета, одржаној крајем прошле године, одобрен је Летонији контингент за извоз од 157 хиљ. стд. Летонски извозници међутим сматрају да овај закључак има само „академски значај“. |
— Аустријски генерални директор државних шума изјавио је да Аустрији ништа не користе француски преференцијални контингенти, јер су возарина и француска увозне таксе превисоке.
— Аустрија је знатно снизила контингенте за увоз јаја у 1936: Мађарској са 23 хиљ. метр. центи (колико је лиферовала у 1935) на 12 хиљ., Пољској са 11 хиљ. на 5,39 хиљ., а Југославији са 4,2 хиљ. на 1,84 хиљ.
— Румунија потражује од Италије 2 милијарде замрзнутих леја. Како је услед санкција увоз из Италије потпуно престао, а Румунија у Италију може да извози само нафту, за сада нема никаква изгледа да ће се потраживања ослободити. |
— Грчка је поручила у Немачкој вагона у вредности 2 мил. марака, а платиће их путем компензације дуваном.
— Ради унапређења извоза свињетине за Немачку, бугарско министарство пољопривреде је наредило да се свиње, чије је месо намењено Немачкој, смеју клати само у модерним кланицама у Софији, Пловдиву или Плевну, и
издало је нарочите строге одредбе у погледу чишћења, смр-
завања, здравствене контроле и утовара.
— Новосадска свињарска задруга закључила је уговор о лиферовању Немачкој 40 хиљ. ком. закланих свиња, Тежина по комаду мора бити најмање 100 кг.
— Француска намерава да Русији одобри трговачки кредит. Ова намера наилази на велике тешкоће због француских потраживања у Русији, која, како је познато, Совјетска Унија неће да призна.
— Румунско Министарство трговине забранило је увоз робе из Аустрије из разлога, што је Аустрија прекорачила уговорени кључ од 100:90 у корист Аустрије, (под којим се вршила измена робе. Забрана ће трајати, док се уговорена размера поново не успостави.
— Аустрија и даље проширује забрану извоза на поједине производе. Забрањен је увоз: оловних боја, цинканог