Narodno blagostanje

Страна 58 ЕН

лима и плоча, половних текстилних машина, електромотора, ораховог дрвета, док је за увоз пиринча потребна нарочита дозвола.

— За првих осам месеци 1935 год. Италија стоји на првом месту у румунском извозу петролеја са 1,21 милиона тона. На другом је месту Енглеска са 600 хиљ. тона,

— Немачки извоз у 1935 год. износио је 4,270 милиона марака, док је увоз достигао своту од 4,169 милиона марака. Немачки трговински биланс за 1935 год. је дакле активан за 111 милиона марака, док се 1934 год. завршио са дефицитом од 284 милиона.

— За првих десет месеци 1935 год, увезла је Бугарска 4.397 радиоапарата, што значи за 3.021 комад више него за исти период времена у 1934 год. када је увезено свега 1.376 комада. По броју увезених апарата долазе на прво место Сједињене Државе са 1.833 ком. а по вредности Немачка чијих 1.405 комада имају вредност од 5 милиона лева.

СОБИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Завод за социјалну заштиту одојчади и мајки у Загребу вршио је 46 хиљ. прегледа у 1935 г., поделио 135 хиљ. лит. млека и 290 хиљ. оброка стерилизованог млека.

НОВЧАРСТВО '

— Рузвелт је продужио важност закону о златној резерви од 1934 до краја јануара 1937. По овоме закону претседник има право да одреди у извесним границама златну садржину долара, и да добитак од досадашње депресијације у износу од 2 милијарде долара употреби као стабилизациони фонд за одржање курса валуте. Према Рузвелтовој изјави, закон је продужен само зато што је одржање стабилизационог фонда неопходно потребно због несигурности ситуације у међународној трговини и на новчаном тржишту. Претседник је демантовао вести да се ради о поновној девалвацији долара.

— Познати заступник америчке политике сребра, сенатор Томас, назвао је недавне преговоре о сребру између С. А. Д. и Мексика вероватним прелудијем једне 'светске сребрне конференције: (Он се нада блоку против стерлинг блока у који би ушле С. А. Д., Мексико и Канада, јужноамеричке сребрне земље и државе Источне Азије. При томе би С. А. Д. овим вемљама позајмиле сребра или злата и уговориле узајамну стабилизацију што би Енглеску приморало да капитулира.

— Удружење улагача новчаних завода у Загребу и Љубљани предало је влади меморандум са следећим главним тачкама: Раздужење обвезницама значи конфискацију од 85% залеђених улога; већина улога на штедњу припада малим штедишама; раздужење треба да се спроведе на терет свију грађана према њиховој економској снази а не само на терет малих штедиша; под контролом Народне банке треба основати завод, који би имао да спроведе раздужење; на приватне новчане заводе, који су углавном радили са примљеним улозима на штедњу, треба применити олакшице, које уживају државни новчани заводи и раздужење дужника код новчаних завода треба вршити готовином. ~

— Швајцарска Народна банка повлачи новчанице од 20 франака типа I, са женским ликом у вињети предње стране, и то серије 1 А до 10 М. Јавне благајне примаће ове новчанице још до 30 јуна о. г., а Народна банка замењиваће их по номиналној вредности до 31 децембра 1955

— У Тел-Авиву основаће се ефектна берза.

— У Турској је ступио на снагу нови закон о вакуфима. Вакуфи остају као такви, само су укинуте многе застареле материјалне одредбе. Закон обухвата и хришћанске задужбине, |

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ А Ep.

— Земљораднички дугови у Чехословачкој износили су 1 јануара 1935 укупно 19,25 милијарди круна.

— Француском парламенту предложен је закон о раздужењу виноградара. |

— Берлинска општинска штедионица дала је 1935 г. 931 хипотекарни зајам у укупном износу од 7 мил. марака за грађење кућа за једну породицу, и финансирала изградњу 1700 малих станова. У 1936 г. предвиђено је финансирање изградње око 2500 малих станова. |

— Према годишњим извештајима њујоршких великих банака врло се повећао износ улога; уложено је највише у државне обвезнице. Велик је и пораст готовине. Добици су нешто већи него годину дана раније, али су несразмерно малени према износу укупних средстава.

— С. А. Д. преговарају са кинеском владом, да увезу 500 милиона унци сребра. С. А. Д. нуде 65 центи по унци.

— Белгијска влада је од почетка сматрала девалвацију франка (концем марта 1935) само као дело низа потребних финансијских реформи. Истовремено, као једна тачка програма, извршено је снижавање каматне стопе; томе је послужила конверзија унутрашњих белгијских држ. зајмова на 4%. Сада је, као даља етапа на путу каматне редукције, дошла конверзија 4:/, и више постотних облигација Credir Сопитипај-а (белгијског финансијског инстигута за комунални кредит), провинцијама, општинама, општинским савезима и јавним предузећима. Конверзија није присилна као својевремено код државних зајмова. Сопственици могу искупити своје облигације од конверзије и депоновати их у везаном рачуну, али им је засада одузето слободно располагање обвезницама, тако да ће до изузетака од конверзије на нижу каматну стопу доби само у незнатном обиму. Каматна стопа одређена законом о конверзији, који је ступио на снагу 1l јануара ове године износи 4%. Сопственицима досадашњих више укамагљивих облигација ипак ће се одобрити један бонус, на тај начин, што ће се старе облигације примати по вишем курсу од последњег берзанског нотирања, док ће се нови уписи зајма издавати по курсу који је нижи од курса 4% државног зајма. Тако настало одобрење сопственицима (које ће се доделити у облигацијама зајма) износи код 6%, зајмова 10%, код 5/,% 8% а код 5% 6%.

Конверзија обухвата у свему око 8,767 милијарди франака зајмова и донеће годишњу уштеду на каматима више од 70 милиона франака.

Ту се налази отприлике 5 милијарди зајмова Стедн Соттипа!-у. Закон предвиђа да ће уштеде на каматама овог института у пуном опсегу добро доћи провинцијама и општинама које су примиле зајмове од Credit Communal-a.

ЧИТАЈТЕ НАШЕ АНАЛИЗЕ БИЛАНСА

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Као и сваке године, тако је и ове почетком заседања конгреса С. А. Д. предложен закон о исплати у готовом ратничких пензија. Ради се о 3,5 мил. ратника који имају права на 3,7 милијарде долара, док влада располаже само 1,6 милијардом. Парламент је већ изгласао потпуну исплату, али није означио начин набавке потребних средстава. Сенат, напротив, предложио је издавање 3% облигација у висини износа ратничких потраживања, са 10-годишњим роком; ове се не би исплаћивале пре доспећа, али би могле послужити као покриће за зајмове код банака, Са Рузвелтовим ветом који је лане осујетио ову инфлационистичку меру, не рачуна се више,