Narodno blagostanje

Страна 106

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 7

živu posledicu izazvalo i pad cena, ali ne samo kože nego i stoke, pošto koža зата даје око 50% угедпозн celoga govačeta. ~... Oni doduše tvrde da to neće uticati na cenu goveda, ier od skoka cene koži proizvođač ni onako nije imao nikakve koristi, To je najobičnija izmišljotina, jer neće niko Živ VerOvati da prodavac i kupac ne vode računa o ceni kože.

Nećemo. se. upustiti u kvalifikaciju takvog zahteva, ier smatramo „da |e dovoljno da ga iznesemo. Na ovakav zahtev seljaci bi, kad bi Di organizovani kao oni — linčovali naše kožare.

Наша позоришна критика „не води рачуна о нашој публици, о њеној психологији, жељама и потребама. "Она је упркос супротаом схватању публике поставила за оцену једног позоришног комада сувише 8астарело мерило, да свако дело мора безусловно решавати веки психолошки или друштвени проблем. Па тај начин ова се откинула и од аутора и од публике и од позоришне управе, те тако лебди у безваздушном простору.

| Критика је досада негативно оценила све и један наш. домаћи. рад, али то не значи, да га је она скинула са репертоара, као што га на њему не би могла задржати, ове да.га и оцени повољно. Другим речима, позоришна критика, не водећи рачуна о публици, нема никаквог утицаја на њу, јер говори друтим језиком, нити утиче на нашу позоришну управу при одабирању репертоара.

"| овајњи судија је сама публика, без обзира на став критике.

| Констатујући овај стратосферски домицил наше позоришне критике и истичући чињеницу, да се она о свим домаћим позоришним комадима неповољно изразила, нама ни на памет не пада да тврдимо, да је домаћа позоришна продукција добра. Напротив, она је у већини лоша, Међутим, она је заступљена на нашој O позорници Gpoiy који се ниуколико не може да оправда њезиним «квалитетом. То би био само доказ нашег горњег тврђења, да наша позоришна критика, крећући се по вишим регионима, није имала утицаја на позоришне управе.

Али је чудновато, да ни позоришна управа, која је такођер судија о квалитету комада, па чак ви позоришна публика, која је судија у последњој инстанци, нису имали утицаја на наш позоришни репертоар.

Одгонетку ове загонетке дали су нам сами аутори на овогодишњој скупштини своје организације.

Ако је наша критика остала без утицаја на публику и управу те тако постала свет за себе, сами аутори показали су много више смисла за практичност, успевши да изврше притисак и на публику и на позоришну управу.

"| Џосегли су за старим прокушаним средством: картелисали се у Удружењу драмских аутора и колективно иступили према позоришној управи. Тим начином они врше притисак на управу и натурају јој избор комада, намећу публици свој укус.

Из годишње скупштине Удружења) јасно се види, да је јод њега начињен фактор, чија стварпа снага лежи у еснафско-сталешком организовању аутора, који се тако успешно могу да супроставе и критици и позоришној управи.

Тако еснаф ликује и у нашој литерарној продукцији.

· Нашта без OI

Naša glosa »Više smisla za celinu« izazvala je »Trgovski list« da nam u uvodnom članku poslednjega broja odgovori na način koji baš nije uobičajen u polemici.

Pre svega, što se tiče nekog našeg tobožnjeg neraspoloženja prema Sloveniji, mislimo da nam naš dosadanji rad daje pravo da na taj prigovor uopšte ne odgovorimo. To bismo isto mogli učiniti i sa drugim prigovorom, naime da su naši argumenti »piškavić, da nam T. L. nije dao priliku da ga upozorimo da on nije upotrebio nikakve argumente pa čak ni — piškave. Uostalom ako on smara da je potpuna propast i beda jednoga dela naše države »piškavi argumenat«, mi mu ne možemo drugo nego ponovo reći da je to potpuno olfsustvo svakog osećanja za celinu.

»Trgovski list« smatra da nam »ni ravno v čast« tvrdnja da su javni radovi potrebni za spasavanje siromašnih krajeva od krajne bede. U raspravijanje toga šta је časno a šta nije, nećemo se upusliti, al: moramo priznati da nam je dosada bilo potpuno nepoznato da konstatacija činjenica može biti i nečasna. To smo naučili od TT. L.! Lep |e, upravo klasičan primer cinizma rečenica: »Ii možda misli »N. B.« da Slovenija ne sme dobiti javne radove dokle god standard u Sloveniji nije izlednačen sa onim u drugim krajevima, dok svi Slovenci ne budu nosili opanak«. Znači da smo mi imali potpuno pravo kad smo tvrdili da se Slovenila u ekonomskom pogledu ne može uporediti sa Južnom Srbijom. Zar se ne čini »T. L.« da ipak treba pre pomoći onima koji nemaju ni opanke pa tek onda onima koji se opanka libe?

»T. L.« nam poručuje da ne smemo zaboraviti da je Slovenija donela Jugoslaviji najbolje puteve u miraz i da ih je održavala, jer Slovenci ljube »bele ceste«.

Što se tiče »miraza« pojedinih delova naše države, koji se u poslednje vreme sve više spominju, moramo priznati da nismo kompetentni da prosuđuiemo ko je koliko doneo, jer su oni toliko različiti da ie svako upoređenje nemoguće. Uostalom »I. L.« nema prava kada puteve naziva mirazom. To nije nešto šlo može da se prenese, nego ti putevi ostaju njima na upotrebu, a ostali krajevi imaju pravo, da se njima služe isto tako kao što imaju to pravo stranci, pa prema tome isto fako kao da se nalaze s onu stranu granice,

Tvrdnja da Slovenci vole »bele ceste« nije neispravna, samo što, je s nacionalnog gledišta mnogo važnija činjenica da ih i oni imaju, a drugi krajevi ne.

Svakako je najinteresantnija tvtdnja da je Južna Srbija »po prirodi silno bogata dežela& a da Slovenci nisu krivi Što su uza sve to ekonomske prilike tako teške. Sa tom se Копstatacijom potpuno slažemo. i smatramo da je baš to najjači argumenat za sprovođenje javnih radova u tome delu države. Oni će tamo biti vilo rentabilni, pošto |e Кгај »silno bogat« od prirode, a u isto će ga vreme spasti od polpune propasti, jer se nalazi u najtežem položaju.

Što se tiče različite poreske prakse u Oloveniji i u Beogradu, mi ih uveravamo da su Slovenci, bar do ovog poslednjeg zakona u kojem vlast ima veće ingerencije, bili u pogledu poreza bolje zaštićeni no i jedan 2585 deo naše države, jer su okretfniji i složniji.

Gospoda oko »T-. 1..« najodlučnije protestuju protiv naše tvrdnje da nemaju smisla za celinu. Mi ih međutim upozoravamo. na njihov članak »Kompenzacija Sloveniji!e u kojem

“ха kulisa svelske krize

Od M. Semjana, izdanje Islamske dioničke

štamparije, Sarajevo, Isevića. ulica broj 2,

Dobiva se kod боквје štampazije ili kod svih knjižara u državi, Cijena 20.— dim,