Narodno blagostanje

Страна 108: А НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ БРИ

Može biti da smo mnogo bliži ostvarenju nego što bi mnogi mogli verovati. Naoružanje Nemačke imalo je već |edan | Biguran rezultat: buđenje solidarnosti kod zapadnih naroda. To je po našem mišljenju glavni razlog nadama i glavna činjenica novijeg vremena.

Međutim, ovai je put potpuno u suprotnosti sa shvatanjem u gornjem članku »Vremena«.

Средином октобра прошле године истекли су уговори између балканских земаља и њихових поверилаца, тако да је настала потреба за новим преговорима о даљем уређењу службе дугова. |

Румунија је у 1934 год. закључила уговор ua три године, по коме се за предратне зајмове имало плаћати у 1934 год. 25% номиналне камате, у 1935 год. 35%, а у 1936 год. 42%. Код монополских зајмова из 1929 и 1931 била је предвиђена чак и исплата 50, 53 и 52%. Амортизација била је обустављена. Али услед оскудице у девизама Румунија у августу 1935 није више могла да испуњава одредбе овога уговора. Да би повећала прилив девиза, она је успела да уговори с Енглеском допунски извоз пшенице и ражи. Занимљиво решење нађено је са Француском. Ако смо тачно разумели нови трговински и платни уговор, неће се уопште више плаћати девизама него робом. Румунска држава уступила је свој удео у нафти који јој припада по регалу, у вредности око 107 мил. франака, једном приватном франпуском предузећу; ово је обвезано да 84%, од тога употреби за обезбеђење службе дугова која ће, изгледа, остати: непромењена.

И преговори које су водили Југославија и Бугарска, изгледа да су донекле завршени. Споразум између Југославије и француских портера који је склопљен у марту 1933, истекао је 13 октобра 1935. Дотле је амортизација била обустављена; камате су 10% плаћене девизама, а 90% фундинг облигацијама са 5% укамаћењем и роком од 25 година.

Између претставника југословенске владе и француских портера дошло је сада до новог споразума. Он ће важити две године и обухватаће и осам предратних (српских зајмова и Стабилизациони зајам од 1931; не улазе дакле у његов оквир Блеров зајам из 1921 и доларски зајам из 1927, о којима се још увек воде преговори. Са дејством од октобра плаћаће се 15% у девизама, а 55% у фундингоблигацијама. Остатак у висини од 30% уносиће се у једна-

Балкански дугови

ким годишњим оброцима у амортизациони фонд ових зајмова. Према томе плаћаће се само 5% више у девизама. Уколико ће ово повишење бити компензирано побољшањем платног биланса, још се не може тачно видети. Вероватно је да ће тако и бити, када узмемо у обзир да је Народна банка у прошлој години повећала своју златну подлогу са 1251 мил, динара на 1432 мил. Главни успех Југославије лежи у одвајању ових 30% за амортизацију; то је исто као да је камата смањена за 30%. 'Греба претпоставити да се ограничена плаћања камата сматрају као пуна отплата. Код дефинитивног регулисња амортизације амортизациони фонд се неће рачунати само као такав, него ће се и каматне стопе које су још остављене на старој висини, снизити и номинално за 30%. Ha raj начин је опет започета и амортизација које до сада није било, а да Југославија не мора да учини никакав нов напор.

Нешто брже постигла је свој циљ Бугарска. И њени споразуми о предратним зајмовима и зајмовима Друштва народа, закљученим у пролеће 1935, истекли су 15 октобра 1935. Бугари су предлагали да се продужи досадашњи споразум, пошто није наступило никакво битно побољшање. Бугарска: би према томе и даље плаћала 15% девизама, 171| % би депоновала у левима код Народне банке на име поузданика Друштва народа, а остатак од G71/ % камата и амортизациони "оброци би се уручивали такође њему У облику благајничких записа. О извесним изменама у овоме уређењу преговараће се почетком марта ове године. С обзиром на то да су се Бугари досада држали уговора и да се не може очекивати неко побољшање стања, удружења поверилаца, истина, ову понуду нису формално примила, али су препоручила појединим портерима да је приме.

У вези с овим споменућемо: укратко и турске зајмове чији су курсеви ових дана много пали. Постоје за то два узрока који нам не изгледају сасвим оправдани. Почетком ове године Турска се обратила Француској да повећањем свога извоза у ову земљу олакша свој трансфер; то је било повод ода се посумња у сигурност наредних трансфера. Али како су се залихе злата и девиза у прошлој години чак и повећале, трансфер је прилично сигуран, иако: се још не може видети како ће се развијати платни биланс. Осим тога могли би настати губици и од- претстојеће девалвације француског франка на који гласе консолидационе обвезнице из 1932 године. Али оне, поред франка, гласе и на једну другу валуту која се сваких шест месеци одређује изнова. У сваком случају губитка на валути може бити само код једног плаћања.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

Због пренагомиланости материјала морали су из овога броја изостати чланци 8. Бајкића: „Валутни хаос у години 1935“ и А. Кадрагића: „Да ли је законита одлука Сузбра о давању кредита Општинама7“

POLJOPRIVREDA

— Бугарско Министарство пољопривреде одредило је за 1936 год. 52 хиљ. хектара за сађење памука, што значи повећање од 45% према 1935. Последице ове мере биће још веће опадање увоза памука и памучних прерађевина који је и у 1935 опао, иако је целокупни увоз Бугарске те године знатно већи него 1934.

— Министарство пољопривреде основаће државни институт за вуну чији ће задатак бити да се стара о повећању производње и побољшању квалитета вук“.

— У северно-талијанским равницама започело се са увећаним сађењем дуда. Bo je у вези са проширењем свиларске индустрије и настојањем Италије, да у тој грани привреде постане независна од иностранства.

— Мексиканско министарство пољопривреде послало је свим савезним државама предлог уредбе, која предвиђа нарочит порез за све пољопривреднике и сточаре. Сточари и пољопривредници жоји су зачлањени у задругама добиваће у ту сврху државну помоћ. Овом уредбом жели се присилити пољопривреднике, да приступе задругама.

— У Бугарској се подижу две велике радионинце за опремање воћа за извоз, и то у воћарским средиштима. Ћустендилу и Ловечу. Опровешће се пре свега типизација 'воћа, намењеног извозу; суве шљиве, а и друго, свеже и сушено воће, ту ће се сортирати, стерилизовати, полирати и паковати. Радионице ће имати капацитет од 2000 килограма дневно,