Narodno blagostanje

22. фебруар 1936.

вредности 1108 мил. леја у 1934. Према томе је било по вредности за 50% мање протеста; према 1932 мање их је чак за преко 90%.

— Мталија ће штампати државне новчанице од 10 лира за укупну своту од 500 мил. лира. За тај ће се износ повући до 31 Х11937 из оптицаја ковани новац од 5 лира

— Лондснски „ХК пез" јавља да је Турска добила у Паризу зајам од око 39, мил. фунти.

—- Нова дисконтна стопа од 3% у Чехословачкој је најнижа досадашња стопа у Чехословачкој не само од њеног постанка него и за време Аустро-Угарске. Она је имала веома повољан утицај на новчано тржиште повећавајући новчану ликвидност, |

—- један конзорциј чехословачких банака одобрио je Русији даљи кредит од 25 милиона круна.

— једна од седам највећих швајцарских банака, 3aдружна Швајцерише Фолксбанк у Цириху исказује за 1935 активан салдо од 4,96 мил. фр.; дивиденда износи 2,13% према 2,09% годину дана раније.

— У Афганистану је први пут Народна банка (АТрћап National Bank) издала новчанице од 5 афгана; предвиђена је и емисија већих комада (10, 20, 50 и 100 афг.). Новчанице се могу у неограниченом обиму замењивати коваHMM новцем и покривене су за 100% сребром, кованим афганима и девизама.

— Белгија је у Енглеској и Холандији добила зајам од 8,6 мил. фунти уз 4% и емисиони курс од 98,5 са амортизацијом до 1970 године. Овај зајам ће служити за конверзију енглеске и холандске транше белгијског 7% зајма из 1926 године.

— До 1 новембра биће конвертован одн. исплаћен и остатак белгијског 7% стабиливационог зафма од 100 мил. долара.

— Шпанија је са три холандско-француске банке: Менделзон (Амстердам), Драјфус (Париз) и Вапдџе де Рапз еј дез Рауз-Ваз (Париз) закључила зајам од 10 мил. фунти без залога у злату.

— Министарство финансија С. А. Д. решило је да у Кину пошаље злата у вредности 9,97 мил. долара. Сматра се да је до овога решења дошло услед намере кинеских

банака да због ниског курса долара претворе у злато своја.

потраживања од продаје сребра у С.А. Д.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Издаци преко ванредног буџета за јавне радове износиће 1809 мил. франака или 731 мил. више чего у го-

дини 1935. На тај ће се начин моћи кроз целу годину за- ·

послити 84,4 хиљ. радника и намештеника.

— Швајцарска спрема нов привредни закон по коме све будуће државне привредне мере треба да буду подређене интересима државних финансија и њиховој равнотежи. Нови кредит од 10 мил. фр. за продуктивно сузбијање незапослености (створиће се уштедама, а не новим оптерећењем буџета. Тај кредит намењен је индустрији која ради само за: извоз; у 1935 држава је у ове сврхе дала 4,5 мил. фр., и то 83% (машинској, а 15% текстилној индустрији

— Општински буџет града Загреба за 1936/37 износи 2264 мил. динара. Прошлогодишњи буџет износио је 1287 мил. тако да повећање износи скоро 100 мил. динара. То долази отуда што су ове године први пут ушле у буџет и градска подувећа у износу од 93,8 мил. тако да повећање износи свега 46 мил. динара.

— Предлог буџета дравске бановине за год. 1936/37 садржи расходе опште управе у износу од 97,3 мил. динара, то значи повећање за 13,7 мил. према прошлој години. Исто је тако повећан буџет бановинских предузећа за 5,5 ва 40,8 мил. динара. Највећи део повећања отпада на пољопривреду и техничко одељење банске управе.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 127

— У Грчкој је основана засебна државна институција за изградњу путева која ће од Поштанске штедионице добити зајам од 850 мил. драхми уз 7% са двадесетгодишњом амортизацијом. У случају потребе зајам може под истим условима бити повећан за даљих 150 мил. драхми.

САОБРАЋАЈ

— Дохоци наших државних железница изнели су ва првих девет месеци 1935 год. у свему 1,381.8 милиона динара. На робни промет отпада од те суме 1,016.7 милиона а на промет особа и пртљага 365,1 милиона динара. Према прошлој години робни промет је (по вредности у порасту, а особни у опадању, премда је број путника порастао за 16,25%. Ово је последица снижења путничке тарифе.

— Радови на прузи Никшић— Билеће ужурбано се приводе крају. Ова ће пруга везивати Подгорицу са Београдом, Окопљем и Јадранским морем. Кредити за радове су у целости одобрени,

— Централној пошти у Берлину, како јавља немачко министарство пошта, успело је да постигне до сада најдаљи јасни телевизијски пренос путем кабла, на даљини од 395 км.

— Министар пошта и телеграфа, расписао је лици-

тацију за 20 април за телефонски кабел Београд— Загреб

— Марибор. Рад ће стајати око 189 мил. динара, који ће се, према предвиђањима министра, амортизовати у 10 година.

— На пролеће почеће рад на међународном друму Скопље—Велес—Градско—Демир Капија— Ђевђелија. Како би за израду целога пута било потребно неколико стотина милиона то ће се због недостатка сретстава изградити само поједини делови као: Скопље—Велес, прва деоница Велес—Прадско, оправка пута од Св. Ђорђа до Ђевђелије, за које ће бити утрошено око 60 мил. динара.

— Држава је откупила приватне железничке пруге у Словенији у дужини од 180 км. и то Долењске железнице, вокалну пругу Љубљана—Врхника и локалну пругу КрањТржић. — Приступило се изградњи пута Београд— Панчево у дужини од 14 км., која ће стајати 14,5 мил, динара а биће довршена, према предвиђањима, до краја ове огодине.

— Министарство грађевина одобрило је план за изпрадњу обале Војводе Степе у Сплиту за коју је одобрен и издатак од 2,9 мил. динара.

— Аустрија намерава да изпради неколико нових пристаништа на Дунаву и да прошири пристаниште у Линцу. Између Линца и Беча уредио би се зимовник, а код Беча нарочито пристаниште за нафту.

— Вотиран је кредит од 20 мил, динара за градњу асфалтних путева Београд— Загреб и Загреб—Сомбор. Радови ће почети на пролеће, (ер нису потребни велики земаљски радови и трасирања, а имали би бити готови за 2 године,

— југославија спада у најслабије моторизоване државе. Прошле године било је код нас регистровано укупно 10.945 аутомобила. Код нас долави ! аутомобил на сваких 1270 становника,

— У Сарајеву ће се 29 о.'м. отворити аутоматска телефонска централа. |

ТУРИЗАМ - — Сарајево је прошле године посетило 23.871 путника. Од тог броја отпада на наше држављане 14.645 а на странце 9.226.

— Сплит је прошле године имао 30.412 посетилаца. Од тог броја 18.734 отпада на посетиоце из наше земље, а 11.418 из иностранства. Посетиоци су у Сплиту провели укупно 80.382 ноћи,