Narodno blagostanje

Страна 126 а

ски увоз, међутим, већи је из свих балканских држава, изузев Румунију где је мањи за 443% према 1934 (5,3 мил. према 9,5). Увоз из Југославије већи је за 12% (8 мил. према 6,7).

— Румунија је крајем јануара склопила са Египтом нов трговински споразум, који важи до 31 октобра о. г. Уговор има за базу клаузулу највећег повлашћења, али ова не важи за повластице, дате чланицама Мале антанте. (Ово је први пут да су ове државе изузете.

— Чехословачка ће извести у Швајцарску ражи и зоби, а ова ће то платити испоруком приплодне стоке, и то за сада само бикова, а на јесен и крава.

— Румунија је у 1935 извезла око 1,25 мил. тона

житарица према 1,07 мил. у 1934. Огроман је пораст у извозу пшенице (са свега 271 тоне у 1934 на 242,1 хиљ. тона), затим зоби (са 402 тоне на 13,92 хиљ. тона), ражи (са 0 на 6940 тона) m ланеног семена (са 233 на 5768 тона). Већи је и извов кукуруза (597 хиљ. према 530,5 хиљ. тона). Међутим, преполовљен је извоз јечма (177,3 хиљ. према 3334 хиљ. тона у 1934) и сунцокрета (26,9 према

434). Највише је иввезено у Аустрију (326,2 хиљ. тона);.

затим долаве Италија (179,3 хиљ.), Енглеска (157,1 хиљ.), Швајцарска (144,1 хиљ.) и Немачка (65 хиљ.).

— Пољска ће у марту преговарати са Француском 0 добијању извесних увозних контингената који су у своје време били додељени Италији, али их ова услед санкција није могла искористити.

— Бугарска Народна банка објавила је уредбу по којој се од 15 фебр. само две трећине бугарског извоза у Немачку 'обрачунавају преко клиринга, а остатак путем компензације. Једини изуветак је учињен код дувана и јаја о чијем ће плаћању Народна банка донети накнадну одлуку. |

— У Пољској је државно друштво „Пољски експорт нафтови“ у Лавову уредбом министра трговине добило монопол иввова нафте и њених производа. Овај монопол обухвата и парафин који је до сада код свих уредаба о регулисању извова нафте издвајан.

— Аустрија је у 1935 увезла 64 хиљ. хектолитара вина у вредности 2,74 мил. шил. према 48 хиљ. хл. за 2,41 мил. шил. у 1934. Пораст износи 25%. Највише је увезено из Италије (68,7%) и Мађарске (21,9%).

— У Италији је основано ново потсекретарство за међународну трговину и девизну политику које ће с једне стране имати да реглементује индустрију а с друге стране да врши надзор над увозом. У ту су сврху увозни предмети подељени у 2 групе: 1) чији се увоз дозвољава само у случају ако се ради о општим интересима и 2) који се увове само у замену за извезену робу.

— Пољска је у 1935 извезла петролејских производа 170 хиљ. тона према 203 хиљ. у 1934, тј. за 17%. мање, Нарочито је опао извоз бензина (за 25,3%, са 63 хиљ. на 41 хиљ.) и мазива (за 38,9%, са 36 хиљ. на 22 хиљ.). Извоз је обухватио 35% целокупне производње, док је 65%, продато у земљи. Као разлоге ва опадање извоза лавовска Индустријска комора наводи географски положај пољске индустрије нафте и високе производне трошкове.

— При продуктној берзи у Лођу (Пољска) основаће се засебна берза.за вуну. Гу ће бити премештени тржиште и сајмови вуне који су се досада одржавали у Познању.

— За пет година свога постојања Торгсини су Совјетској Русији донели 250 мил. долара прихода, и то 69% у злату, другим племенитим металима и драгом камењу, 163% у дознакама из (иностранства и 147% у страној валути.

— Министар финансија је дозволио извоз у Албанију до протувредности од 5 хиљ. динара без сведоџбе о осигурању валуте,

НАРОННТО БЛАПОСЛАН НА PP 9

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— У Палестини код Тел-Авива гради се нова радничка колонија од 200 кућа за по једну породицу и 100 станова у великим заједничким кућама.

— Белгијски министар рада изјавио је да ће Белгија у 1936 дати 1810 мил. фр. за јавне радове, тј. за једну милијарду више него иначе. Ово је прва етапа трогодишњег плана чије ће извођење стати укупно 3:/, милијарде франака.

— Министар социјалне политике и народног здравља одобрио је као припомоћ владе народном одбору за помоћ крајевима пострадалим од суше у Загребу 15 упутница за бесплатан превоз хране, коју су они сакупили,

— 700 радника обуставило је већ пре месец дана рад у Сисевачким рудницима код Ћуприје. Од пре недељу дана рудари су напустили и одржавање јама како би власнике присилили да испуне њихове захтеве од којих је најважнији: изједначење надница са онима у државним рудницима. — Према извештају Међународног бироа рада у целом свету осигурано је за случај болести око 90 мил. радника а за случај смрти око 100 милиона. Прво је примењено у 31 а друго у 30 држава.

— У Загребу је одржана «конференција делегата Удружења кирајџија из целе земље на којој су између осталог захтевали: максимирање цена свима становима и промену постојећег односа кућевласника и станара.

КОМУНАЛНЧА ПОЛИТИКА

— Београдска општина је уступила Друштву за приређивање сајма 36 ха земљишта иза савског моста под условом да одмах почне подизати сајмиште, јер иначе одлука губи важност.

НОБЧАРСТВО

— Годишњи извештај Сосиете Женерал де Белжик за 1935 наглашава, да је девалвација белге имала жељене ” повољне последице. Уколико има тешкоћа у спољној трго= вини, криво је тешко стање у главним земљама увозницама белгијских производа, тј. у Холандији, Француској и Немачкој Унутрашње тржиште, међутим, оживело је. Банке су врло ликвидне и у стању су да одговоре живљој тражњи кредита од стране индустрије и трговине. Што се тиче индустрије угља, извештај истиче да је Белгија данас једина земља у којој су унутрашње цене угљу испод светских; уједно је Белгија у 1935 својим угљем успешно продирала «а иностраним тржиштима.

— Пословну годину 1935 завршила је Сосиете Женерал де Белжик као банкарски холдинг са бруто добитком од 78,95 мил. фр.; чисти добитак је 67,35 мил.; а дивиденда 90 франака. |

— Француска је у 1935 исковала златника по 100 фр. у вредности од преко 500 мил. фр. али ови још нису пуштени у промет. Оматра се да је за слободан промет злата у Француској потребно најмање 5 милијарди фр. у златницима, зато је народни посланик де Рамел у Финансијском одбору затражио да се подишње искује најмање за 2 милијарде фр. златника, јер публика има права на сигурност коју претставља слободан посед злата.

— Гувернер Пољске банке, пуковник Коц, преговара у Паризу о проширењу реесконта Пољске банке код Француске банке; о конвервији или редукцији пољског државног дуга Француској који ивноси око 800 мил, зл.; 0 новом зајму од 350 мил. фр., који би на париском новчаном тржишту емитовало француско-пољско друштво за изградњу и експлоатацију железнице Источна Горња Шлеска — Гдињ.

— У Румунији је у 1935 протестовано меница само 40,4 хиљ. у вредности 494 мил. леја према 50,7 хиљ. у