Narodno blagostanje
22. фебругр 1936.
Ро budžetu državnih privrednih preduzeća za 9 meseci efektivno izvršeni rashodi iznose 2.180.4 mil. din. ili 88.8% budžetom predviđenih (2.455.27), a prihod je bio 2.565.2 ти. din. ili 03.8% od predviđene sume (2.732.09). Više od budžetom predviđene sume dali su prihodi železnice (1.542.6 prema 1.445.0 mil. din.), fabrike šećera na Čukarici (30.7 prema 36.2 mil. din.) i Poštanske štedionice (57.3 prema 55.5 TInil. 4п.). Najviše je podbacio prihod Direkcije rečne plovidbe (ostvareno je 45.3 prema 69.6 mil. din. budžetom predviđenih)' što je svakako posledica manjeg izvoza žitarica. Prema predviđanju podbacio je i prihod od pošta, telegrafa i telefona. Ostvareno ie 316.76 mil. din. prema 362.02. Smanjuje se takođe i prihod Državne klasne lutiije (ostvareno je 25.6 prema 28.4 mil. din. predviđen:h). Prihod rudnika bio je 157.1 mil. din. ili 21.4% manje od predviđene sume (199.9), dok se predviđanje kod šuma potipuno ostvarilo usled povoline konjunkture drvarske privrede u drugoj polovini prošle godine (70.7 prema 70.6 mil. din.). Prihod od socijalnih i zdravstvenih ustanova bio je 31.4 mil. din. prema 39.8 budžetom predviđenih.
PE:
Povodom jedne intetrpelacije u agrarno-poli- Narodnoj skupštini o potrebi semena za srez kačerski razvila se diskusija o selekcioniranom semenu kao važnom našem agrarno-političkom problemu. U foku diskusije od strane poiedinih govornika učinjeno je nekoliko interesantnih tvrđenja. Prvo je, da putem selekcije semena treba podići kvalitet proizvodnje žitarica i, na taj način, obezbediti prođu na inostraшт кб та. Ро tome gledištu osnovni zadatak Ministarstva poljoprivrede bio bi, da poljioprivrednicima pruži dobro seme, koje će omogućiti što boliu žetvu. U krajnjoj svojoj konzekvenci ono je ovako izraženo: »Od semena zavisi kakva će biti žetva, od ove kakav će biti nacionalni prihod, a od ovoga zavisi kakvo će biti blagostanje haše zemlje«. Drugo |e T1vIđenje, da naš osnovni zadatak treba da bude povećanje kapaciteta agrarne proizvodnje da bi mogao ishraniti znatni priraštaj stanovništva. :
Čak i pri najpovršnijoj analizi oba ova tvrđenja teško bi mogla izdržati kritiku. Pre svega, seme ni iz daleka ne pretstavlja agrarno-politički problem onakvog značaja kakav mu је pridat od strane naših parlamentaraca. Postoje druga, mnogo važnija agrarno-politička pitanja od kojih mnoga nisu još ni pokrenuta. Svakako, mi ne mislimo sporiti važnost selekcioniranog semena za kvalitet proizvodnje. Ali seme nije jedini faktor, koji doprinosi poboljšanju kvaliteta. Pored njega postoje i drugi faktori, kao što su: način obrade, đubrivo, mere protivu bolesti j štetočina biliki itd. Ako otsustvuju svi ovi faktori, onda ni najbolje selekcionirano seme ne može ništa da učini. Za nas se pre selekcije semena postavlja pitanje: kako sprečiti njegovu degeneraciju. Pri sadašnjem stanju kulture proizvođača i načina obrade zemljišta degeneracija semena vrši se posle najkraćeg vremena. Isticanje činjenice da {e tome uzrok, pored ostaloga, i rasparčanost velikih poseda nije na mestu utoliko što se u ovom pogledu više ništa ne može učiniti. Kada se ovi i ubuduće budu stvorili, oni će opet biti podeljeni.
Ена 1 угла јћ iičkih pitanje od semena
Što se {iče drugog tvrđenja, mogli bismo se složiti sa odgovorom Ministra poljoprivrede, da za nas ne postoji problem kvanfitativnog povećanja proizvodnje pošto nam i sadašnji višak zadaje velike teškoće. Naša prosečna proizvodnja žitarica je još uvek tolika, da pored pokrića unutrašnje potrebe, odbacuje i priličan višak. Povećavati ovaj višak kada se cene na svetskom tržištu razvijaju prema srazmerno niskim produkcionim froškovima u prerijama prekookeanskih zemalja, bilo bi više nego nerazumno,
НАВОДНО БЛАГОСТАЊЕ
(АНА 1237.
У разговору сарадника „Политике“ са власницима биоскопа (бр. од 16 о. м.) ови су изјавили да уметнички филмови не пролазе добро ни у Загребу ни у Београду. „Чим чујемо — или прочитамо“ — да је неки филм уметнички првокласан — нећемо 0 њему ни да чујемо!“
Уметност или публика
Ми смо већ неколико пута имали прилике да упозоримо на чињеницу да данашња публика не тражи велике уметничке вредности, него забаву — дистракцију. Из горњег разговора видимо да их она неће да гледа ви у филму, који је великој већини несумњиво ближи од позоришта. Позоришна управа и критичари имају право да ту констатацију сматрају као жалосну, али немају право да из ње не повуку конзеквенције.
Поводом доласка новог управника позоришта ми
смо се осврнули на његову изјаву да ће форсирати домаће
драме за које каже да су му милије са дефицитом него ли стране са суфицитом. Нама се чини да на тај начин позориште неће никако одговорити својој задаћи. Драма са дефицитом значи драму без публике, а ми ипак сматрамо да г. управник није хтео да каже — осим ако можда није говорио о свом личном укусу — да су му милије драме са већом уметничком вредношћу које нико не гледа, од оних које боље одговарају психологији, укусу и жељама публике.
Уосталом најбољи доказ за лошу репертоарну поли-. тику београдске позоришне управе је упоређење прихода | београдског и загребачког позоришта. Док је у месецу децембру београдско добило на улазницама свега 280 хиљ, динара, загребачко је у истом месецу добило 620 хиљ, | динара.
Вероватно је да је један од разлога тој великој равлици и већи смисао за повориш:е код загребачке публике. али је сигурно да се тамо бар настоји публици дати оно што она тражи и хоће да гледа.
У бр. 51 прошле године указали смо на различите новчане прилике у земљама злат- нога блока и оним са девал| вираном валутом; нарочи:о смо упозорили на невероватно јевтине државне емисије зајмова у С. А. Д. и Енглеској. Ове јевтине каматне стопе показују колико има новца на претек; исто се види и из биланса великих енглеских и америчких банака који су недавно објављени.
С. А. Д. се гуше у новцу
Ови биланси пружају сасвим другу слику него они у земљама златнога блока, нарочито у Француској где се још увек депозити подижу, да би отишли у скривницу или да би се претворили у девиве, чиме су исто тако изгубљени за домаћу привреду: У 1935 депозити код „Биг Фајв“ пора- · cm су опет за 100 мил. фунти, тј. за 5,7%; шест највећих њујоршких банака исказују чак пораст од 1078 мил. долара“ или 17,3 %.
Утолико је развој потпуно супротан ономе у земљама златнога блока. Даљих разлика, међутим, нема, Прилив депозита, истина, 'омогућио је да се у Енглеској и С. А. Д, није тражило враћање постојећих кредита, али с друге стране ови се улози нису могли да искористе за велике нове кредите привреди који би били од веће важности, Ипак је у Енглеској дато привреди 25,8 мил. фунти, дакле око четвртина прираста. То је за енглеске банке врло знатан резултат, јер су оне саме по себи биле увек у незнат=
i