Narodno blagostanje

Страна 124

ној вези са производњом. Тим више је и сада разочарао развој есконтног посла који претставља главно поље рада енглеског банкарства. Из биланса у којима се менице и благајнички записи исказују отворено, може се прочитати само врло слабо оживљење приватних дисконтних послова. Све то доказује да је тражња кредита, изазвана оживљењем привреде, још мало нарасла; она је већ прошле пгодине била нешто јача него у 1934. Много горе стоје у томе погледу С. А. Д. Тамо је само 85,1 милиона долара, дакле ни дванаести део пораста депозита, претворено у кредит или менични есконт и уложено у привреду, јер приватна привреда још увек сматра да за њу и њену иницијативу постоји опасност од државне привредне политике.

Извесну надокнаду за губитак кредита приватној привреди претставља тражња кредита од стране државе која је нарочито у С. А. Д. велика услед опсежне државне привредне политике. У Енглеској овај кредит претстављају

углавном само краткорочни благајнички записи који су - највише проузроковали повећање портфеља за 447 мил. фунти што чини скоро половину прилива деповита. још

јачи је прелаз са финансирања приватне привреде ка ономе државне у С. А. Д. Кредити влади исказују се, без обзира _на рок, међу ефектима који чине око 36,2% активе: код трговинских (банака овај однос нимало није повољан. Међутим, повећање ефеката за 150 мил. динара и не изражава још сасвим ову промену, јер је овај износ резултат смањења приватних ефеката за 60 мил. долара и повећања државних хартија за 210,3 мил. Државне хартије у оних 6 великих њујоршких банака износе са 2450,8 мил. долара 85% свих ефеката.

Остатак (новопридошлог новца није се могао употребити у рентабилне сврхе; остављен је у каси или је депонован код банака. У Енглеској овај новац чини једну четвртину пораста, тако да је удео благајне у активи у међувремену порастао са 11% на 13%. У С. А. Д., међутим, овај остатак износи 786,9 мил. долара, тј. три четвртине прираста, тако да је благајна која је још у претходној годивни чинила скоро 25% збира биланса, сада порасла на 31%.

У погледу претрпаности (благајни, новчано стање у земљама са девалвираном валутом не разликује се од онога у земљама златнога блока. Нарочито америчке банке у великој мери претстављају централне скривнице где се новац гомила (без икакве користи и без смисла, И у једној и у другој групи земаља банке су спречене да врше жредитне послове за које су у ствари створене. Код једних улагачи повлаче новац који је потребан за одржавање кредита; код (других нема тражње Ga кредитима која би се

могла подмиривати нагомиланим новцем. Једина мала разлика је у томе што банке у земљама златног блока могу пропасти, док у онима са девалвираном валутом могу жии даље,

вети али само као управитељи имовине.

Дајући прогнозу о француском франку (у бр.5 од ! о. мм.) рекли смо да је за његову стабилност највећа опасност све већи државни дуг чији се пораст ни у 1935 није зауставио, иако је већ

достигао око 350 милијарди. Он сувише оптерећује францу-

франак

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 8

ско новчано тржиште и тржиште капитала a њепова служба камата (17,5 милијарди) заузима превелики део буџета,

И поред свега тога француска влада је и у новој буџетској години приморана да увелико прибегава привременим кредитима. Државни издаци нису се у довољној мери могли прилагодити висини прихода коју би народна привреда била у стању да поднесе; а то је, као што смо ми рекли, неопходан услов за коначно решење. Сама влада рачуна у првом полгођу 1936 са благајничким дефицитом од најмање 1,5 до 2 милијарде франака месечно; зато је и тражила продужење овлашћења за издавање 15 милијарди благајничких записа које ће употребити за финансирање дефицита. Али ови дефицити односе се само на државни буџет. То се види из владиних напора да за посебне терете регионалних тела, поште и железница нађе на други начин покриће. Пошто је успео зајам Сенског департмана од 900 мил. за који гарантује држава, сада је емитован 5% поштански зајам од 750 мил. франака на 30 година уз курс од 91%. Ако и пошта успе, узеће и железнице зајам од 800 900 мил. франака. И поред тога растерећења и издавања 15 милијарди благајничких записа — који су, изгледа, већ скоро исцрпени — државној благајни треба врло хитно још средстава. Да би поштедела француско тржиште, а и да би дошла до средстава јевтиније, влада је била принуђена да се обрати иностранству за један већи кредит. Иако су ови преговори завршени са повољним резултатом, о њима се сазнало “врло мало, Преговори су, ми поред енглеске 3абране зајмова иностранству, вођени са једном енглеском банкарском групом, и то уз припомоћ обих новчаничних банака и влада. Француска влада је хтела ефективан зајам у злату које би ставио на расположење егализацисини фонд; на тај начин би се најједноставније решило питање трансферних тешкоћа и курсног ризика, Али енглески банкари пристајали су само на зајам у фунтама које се, међутим, не би трансферирале, него би служиле само као подлога за један кредит Француске банке француској влади. Сама Француска банка била је за ово решење, јер јој је после енглеских вести и чланака о неизбежности девалвације франка било стало до престижа. Тако је колико се из досадашњих вести може разабрати, дошло изгледа, до пристанка енглеске групе да да акцепт за француске благајничке записе. На основу овога енглеског обећања дала би Француска банка влади д-месечни кредит од округло 3 милијарде франака са укамаћењем од 3%. Разуме се да се Француска банка не би стварно послужила овим акцептом, јер би то шкодило престижу владе. Цела конструкција имала би само ту сврху да потврди поверење у положај француског франка.

Према природи уговора овај енглески кредит можемо сматрати само кратким привременим кредитом који ће се заменити дугорочним зајмом у самој Француској, чим то прилике допусте. Али то значи само да је најпреча потреба за сада подмирена, док су укупни дуг и терет камата постали јачи, па се према теме још мање може рачунати на опорављање француске привреде. Опасност за франак дакле још увек није престала. Парадоксално код целе те трансакције је то што баш Енглеска даје Француској кредит који има да послужи Ga стабилизацију франка, док је, судећи по свима досадашњим приватним и званичним (и3јавама, све доскора све чинила да га девалвира.

Рачун Поштанске штедионице, Београд 51005,

О ДЉЕНЕЈО- ВО ЖОСЈлОЊа на ЕН Ирана Оре ди ин Празни семлијала у БЕОГРАДУ — Пошт. фах 17.

Прима улоге на штедњу по најповољнијој камати, Врши све банкарске послове у земљи и иностранству, Издаје сефове под закуп.

Телефон 23402. 23403, 23404, 23405, 23405.