Narodno blagostanje

22. фебруар 1936.

ПОЉОПРИВРЕДА

— Чешка секција хмељарског савеза у Жалцу изјасвила се за одржање ограничења површине под хмељом, јер је оно повољно утицало на цене.

— Нена пшенице у Француској која је још почетком ове године износила око 74 франка за квинтал, скочила је сада на 90 франака, а за крај јуна ове године чак на 100 фр.

— Расположиве залихе кукурува из прошлогодишње кампање намењене за извоз, износе у Аргентини свега 2 милиона тона, а не 4,5 милиоца, како се у иностранству говорило. Цене кукуруга у Аргентини су врло ниске а влада је принуђена да сама купује кукуруз и произвођачима надокнађује разлику између минималних цена у земљи и оних на светском тржишту.

— Бугарска пољопривредна задружна банка потврђује вести, да су готово све залихе дувана из прошлогодишње кампање распродате. Овотодишња жетва износи 27,6 милиона килограма, од чега је за извоз намењено 24 милиона килограма.

— Пољска влада је предложила Сејму нов закон о млекарству. За млекарско предузеће биће потребна обавезна регистрација која бе зависити од извесних услова у погледу техничког уређаја, начина рада и каквоће производа. Ове мере обравлажу се потребом да се унапреди извоз млечних производа који све више чини важну 'KOMпоненту целокупног пољског извоза сточних производа. Нарочито је ова контрола потребна ради побољшања квалитета, јер се покавало да се пољски бутер у иностранству сматра слабијим него дански, холандски и балтички.

— Предузеће „Зета“ узело је у закуп огроман комплекс шума у планини Сомини на граници Црве Горе и Херцеговине, а код планине Јаворка, недалеко од Никшића, подићи ће велику стругару. То је почетак експлоатације шума у Нрној Гори, које данас заузимају око 365 хиљ. хектара.

— Отвуп јужно-србијанског дувана прошлогодишње бербе завршен је. Укупно је откупљено нешто преко 6,5 мил. кила и за њега је монопол платио произвођачима скоро 80 мил. динара.

— У јужној Србији су подувети радови на исушењу Струшког поља у којем је под сталном волом око 1500 ха плодног земљишта. Тиме ће се истовремено обезбедити од повременог плављења још око 5500 ха. Рачуна се да ће радови бити завршени крајем ове године.

— Депутација босанских садилаца дувана тражила је од Министра финансија: повишење контингента на 210 мил. струкова, кредит од 6 мил. динара за градњу дуванских (складишта, повишење дене дувана на ниво од 1931 године и поновно увођење друге А категорије за херцеговачки дуван.

— Бугарско министарство пољопривреде решило је да се подигну 11 вакуум-инсталација за производњу конверви од парадајза. Уређаји ће се подићи у баштованском пентру Кричиму (4), Пловдиву (5) и Плевну (2).

— У Аустрији је 1935 подипнуто, уз државну помоћ, око 500 силоса за зелену сточну храну према 245 у 1934 г.

ИНДУСТРИЈА — На земаљском конгресу румунског савеза индустријалаца донесена је (резолуција која у погледу спољне

трговине захтева следеће: 1) унапређење извоза укидањем |

многих дажбина; 2) слободну трговину девизама за потребе државе и плаћање контролисаног увова; 3) ограничење увоза готове робе и укидање контицгентирања 'сировина,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

РАЈНА СЛУ:

Страна 125

ВА

полуизрађевина и машинских делова; 4) израду плана за исплату заосталих трговачких дугова у иностранству у току неколико година, бев плаћања валутних премија.

— Светска производња каучука изнела је у 1935 год. 8357 хиљ. тона; највише су произвеле малајске државе (47,8%) и Холандска Индија (32,2%). Светска потрошња изнела је 917 хиљ. тона; највише су потрошиле С. А.Д. (54,2%) и Енглеска (11%),

— У Батизовцима (4. С. Р.) аснива се фабрика 'вештачке свиле са капиталом од 1 мил. чкр. која припада Батином концерну. Происводиће вештачку свилу за потребе Батиних предузећа.

— Љубљанска градска плинара која је реновирана, продаваће компримирани плин у флашама и то првенствено за тешке аутомобиле и за мање општине у кругу од 50 км. Исто тако постоји предлог да би се Београд који нема плинаре, опскрбљено компримираним плином у флашама из плинаре у Панчеву.

— Државне фабрике ћилима у Пироту и Сарајеву биће снабдевене модерним инсталацијама, тако да ће се сасвим увести фабрички рад. Само ће се специјалитети израђивати досадашњим примитивним начином.

— Највеће шведско бродоградилиште, А. В. Готаверкен у Гетаборгу, почело је да проивводи и авионе. И Нохаб, фабрика авионских мотора у Пролхетану, која сада са 150 реалвика ради искључиво за шведску војску, намерава да прошири свој рад.

— На овотодишњој берлинској изложби аутомобила изложено је нарочито много малих јевтиних модела; аутомобил Штајер малог типа, са 22 кс. и запремином цилиндера од 1000 куб. см. стаје око 1600 марака (25 хиљ. дин.).

— Производња алуминиума у Русији била је у 1935 год. 245 хиљ. тона, према 14,1 хиљ. у 1934, што претставља пораст од 74%. Алуминиум производе 3 фабрике (Звањска, Запорожје и Каменск).

— Пештанска фирма за производњу вештачког ђубрива Хунгарија а.д. склопила је са градом Будимпештом уговор о оснивању фабрике соде која ће производити преко 1000 вагона годишње и на тај начин подмиривати целокупну потребу Мађарске. Изградња ће стати 4 милиона пенга. Фабрика ће радити по једном електролитичном поступку, а не по Солвејовом систему. | — Ha Седници већа Београдске индустријске коморе узете су у претрес актуелне потребе и жеље наше индустрије, тако између осталога: индустријски кредит, раздужење, оснивање нових индустријских грана и предузећа, питање саобраћајних тарифа у односу на индустрију итд.

— Бугарска влада забранила је, услед презасићености, даље инвестиције у следећим индустријским гранама: млинарској индустрији, индустрији шећера, биљних уља, клинаца, жице, завртања, вунених, памучних и свилених тканина и коже.

— У Мталији се чине огледи са метаном као попонским средством за трамваје. Метан је са ценом од 1,5 лире по кубном метру знатно јевтинији него бензин, јер дејство ове количине одговара дејству 2 литра бензина,

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Пољски увоз из балканских земаља порастао је у 1935 под. по вредности са 27 мил. злоти у 1934 на 28,9 мил., док је извоз на Балкан знатно опао, са 35,1 мил. на 29,5 мил. злоти. Највеће су разлике у извозу за Румунију, који се смањио за 42% (са 13,6 мил, на 7,6), и ономе за Југославију који је мањи за 16% (са 94 мил. на 7,9). Знатно повећање види се једино: код извоза у Грчку (59%). Пољ-