Narodno blagostanje
14, март 1936.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 167
В. Миленковић
| СЈАЈАН ПОЛЕТ НАШЕ ТЕКСТИЛ НЕ ИНДУСТРИЈЕ И РАДНИЧКЕ ПРИЛИКЕ У |
Крајем јануара, иницијативом секретаријата Радничких комора, у Београду су одржане две анкете, једна о текстилној индустрији и положају њених радника, а друга о рударским радницима. Поднети реферати садрже низ ванредно интересантних података о положају радника, из којих се, на посредан начин, може да добије слика о развитку дотичних индустријских грана.
Према подацима Сузора 30 септембра прошле године било је у земљи 540 текстилних предузећа у којима је било упослено 49.218 радника и то: 428 предузећа са 1—100, 91 предузеће са 101—500, и 21 предузеће са преко 500 радника. Из ових података можемо закључити, да у текстилној индустрији у целој земљи преовлађује мало предузеће. Тако на пример у Дравској бановини од 225 текстилних предузећа 177 било је малих, занатског типа. У 48 великих предузећа било је упослено 11.434 радника или 90% укупног броја текстилног радништва на територији Дравске бановине. Код малих предузећа просечан број упослених радника био је 12, а код великих 238.
Према територијалној подели радништва гео-
графска распрострањеност текстилне индустрије изгледала би овако:
| Укупно
упослених радника %. Загреб 15.110 30.7 Љубљана 13.589 27.6 Београд 9.481 19.2 Нови Сад 9.132 18.5 Сарајево 1.663 3.3 Сплит 243 0.5
Из овог прегледа видимо да је текстилна индустрија распрострањена углавном у пет бановина: Савској, Дравској, Моравској, Дринској и Дунавској. Мала предузећа концентрисана су у великим градовима, пошто она иду за потрошачем. Велика предузећа, пак, развијала су се тамо где су били најповољнији природни, раднички и саобраћајни услови. По развијености на првом месту стоји Савска бановина, затим долазе Дравска, Моравска са Београдом и Дунавска. Прве две бановине у укупној домаћој текстилној продукцији учествују са
око 60%. На осталим територијама постоји врло.
мали број текстилних предузећа, махом мањег значаја, ако изузмемо Сарајевску ткачницу ћилима. Главни период развоја текстилне индустрије пада после рата. До рата постојало је, поред неколико већих, већи број малих „предузећа занатског значаја., Била. је такође јако развијена и прерада текстилија у кући (кућна радиност). После рата, међутим, „кућна радиност и предузећа занатског значаја бивају све више потискивана и њихово место заузимају фабрике великог капацитета и савременог уређаја који омогућују појевтињење производње. Мако мало предузеће преовлаћује бројно,
|
ска радна снага (58%).
50Ј
његов значај у производњи врло је мали. Када посматрамо развој главних привредних грана према броју осигураних радника, видимо да је текстилна индустрија у 1926 г. заузимала 11 место са 20.800 радника. Међутим, услед све повољнијих услова за аутаркизирање, захваљујући томе што су царине при падању цена имале све прохибитивнији карактер и новом заштитном фактору у облику депресијације валуте, текстилна индустрија последњих година почела је нагло да се развија. Положај њен међу осталим индустриј. гранама потпуно се изменио. Она је према осталој индустриј. радиности
чинила изузетак. Због опадања производње у дру-
гим привредним гранама и пораста у текстилној индустрији ова је у 1983 по броју упослених радника заузела четврто место, а у прошлој години до септембра месеца избила је на треће. Ако узмемо
у обзир само индустрију, онда је текстилна до прошле године била на другом, ау 1985 заузела је прво место потискујући са овога шумску индустрију, која је погођена санкцијама.
Кретање осигураног радништва и текстилног посебно у периоду 1933—1985 изгледа овако:
% укуп.
Укупно 1933-100 Тежстилно 1933-100 броја
1983 520.980 . 100 34.694 100 6.6 1934 o4d9.0.0) /|O41.9 | 42.096 „ 29.0 | 7.93 сеп. 19835 599:416 | 1021. 25.528. 1512 | 62 окт. 1985 594 30 1071. 29218. 14108 55
Дакле, у периоду депресије пораст упосленог текстилног радништва био је скоро 6 пута већи од онога укупног броја осигураних. Док је код последњих у времену 1988 — октобар 1935 пораст био
7.1%, код текстилних радника забележено је 41.8%.
Повећање је неједнако према појединим крајевима што показује овај преглед:
Број осигураних
1938 1935 (ИХ) + % Загреб 11.389 13.958 225 Љубљана 10.723 183.101 221 Београд 5.746 8.633 50.2 Нови Сад 5.574 8.059 44.8 Сарајево 1.064 1.541 44.8 Сплит 198 229 15.6
Према томе, текстилна индустрија последње три године највише је напредовала у ИЕ Моравској и Дунавској бановини.
· Претежан део текстилног радништва чини женЖенска радна снага преовлађује у овим бановинама: Дринској 72.6%, Дравској 64.2%, Дунавској 57.2% и Савској 55.3%. У Моравској и Вардарској бановини, међутим, преовлађује мушка (54.3%). Разлог овој неједнакости лежи у разлици надница. У Моравској бановини, због слабије развијености индустрије, понуда мушке радне снаге последњих година тако је велика да