Narodno blagostanje

Страна 168.

надница женске радне снаге не постоји знатнија разлика. Сеоски радници на овој територији били су главни фактор, који је утицао на обарање надница. У осталим бановинама, међутим, та је улога, припала женској радној снази, те је између цена ове и мушке радне снаге настала већа диференција.

У периоду 1933—85 пораст упослене мушке радне снаге у текстилној индустрији био је 485% (са 14.352 на 21.316). Њен релативни удео у укупном броју текстилног радништва повећао се са 41.837 на 43.30%. Нешто мањи пораст био је код женске радне снаге: са 20.342 на 27.902 или 37.1%. Релативни удео ове смањио се са 58.6 на 56.7%.

Према стручној спреми 68.22% отпада на неквалификоване раднике. Код мушких проценат неквалификованих износи 928.5%, а код женских 75.3%. На квалификоване раднике отпада 22.9%, односно код мушких 30.6%, а код женских 17.39%. Удео шегрта износи 5.8%. Ови подаци показују, да у текстилној индустрији преовлађује нестручна радна снага, што свакако има утицаја и на наднице. У оваквој структури радништва лежи један од узрока релативно ниским надницама у овој индустријској грани.

У 1934 просечна обезбеђена надница целокупног осигураног радништва била је 28.58 дин, а само текстилног 23.16. Код мушких подела радништва према величини надница изгледа овако:

Дин. % укупног броја 6—11.60 15.37 14—20 26.79 24—28.80 29.76 34—40 | 7.90) Преко 48 17.78

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

- Бр. »

Та иста подела код женских пружа овакву слику:

Дин. :% укупног броја 6—11.60 19 14—20 Е 42 24 28.80 0 25 34—40 12 Преко 48 2

Код мушких радника највећи број осигуран је у вишим надничким разредима са надницом већом од 24 дин. (57.84%). Напротив, код женских највећи део отпада на ниже разреде са надницом испод 20 дин. (61%). Наднице су врло различите и према појединим крајевима и према гранама посла. Тако су просечне наднице на дан 30 септембра прошле године биле: општа за целокупну територију 22.04, за Дравску бановину 24.94, Дунавску 22.31, Савску 21.58, Приморску 19.56, Београд, Моравску и Вардарску 17.96, Дринску 16.36 дин. Такође иу истим гранама радиности постоје велике разлике у надницама према појединим крајевима. Тако код предионица и израде плетене робе највиша надница износи 25.81 дин., а најнижа 11.85, код трикотаже и чарапа 27.45 односно 16.16, код израде ћилима 95.07 односно 10.08 дин. итд. Ниже наднице у текстилној индустрији последица су с једне стране непрофесионалности, а с друге неорганизованости радништва. Међу изразито индустријским гранама, изузев оне које почивају на сезонској неквалификованој радној снази, текстилна индустрија има највећи проценат неквалификованих радника. Према појединим местима најниже наднице постоје у изразито пољопривредним крајевима тј. где влада највећа понуда радне снаге са села.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Prema, podacima ljublianskog Ouzd-a u februaru mesecu bio le na teritoriji Dravske banovine uposlen 76.551 radnik ti. 1.464 više nego u januaru. Prema februaru prošle godine broj uposlenih povećao se za 4.136 odnosno 5.6%. Za poslednjih pet meseci broj osiguranih članova i promene prema odgovarajućim mesecima u prethodnoj godini kretali su se ovako:

Snažno oživljenje privrede u Dravskoj banovini u 1Тебгиafu meseci

Broj osiguranih + ili Oktobar 1935 82.562 +— 7 269 Novembar 82.109 += 989, Decembar 78.695 57 96: Januar 1936 75.087 + 2.399 Februar 76.551 += 4.136

Podaci o broju uposlenih za januar i februar pokazuju da se konjunktura i na početku ove godine, prema istom petiodu prošle, znatno poboljšala. Ovako veliki porast broja zaposlenih prvi put je zabeležen polovinom 1934 kada je nastupio preokret u pravcu poboljšanja. Sadanji porast utoliko je značajniji što pada u vreme sve većeg smanjivanja produkcije drveta usled primene sankcija prema Italiji. Kada se uzme u obzir smanjenje uposlenosti u ovoj privrednoj grani, onda je porast kod ostalih veći nego što to pokazuje godišnji dilferencijal. Na početku ove godine u kretanju radništva na terito-

riji Dravske banovine primećuje se jedna interesantna pojava. Kao što smo u više mahova istakli, u pogledu učešća ženske radne snage Slovenačka stoji na prvom mestu. Sve do pred kraj prošle godine u porastu broja uposlenih glavnu ulogu igrala je snažna radna snaga. Sada, međutim, najveći procenat

porasta otpada na muške radnike što je uglavnom posledica

povećanja produkcije onih industrijskih grana, koje počivaju па kvalifikovanoj muškoj radnoj snazi. Tako se prema februaru 1935 broji muških radnika povećao za 2.764, a ženskih за 1.312.

Nominalna nadnica ni u februaru mesecu nije prestala da pada. Prosečna dnevna obezbeđena nadnica u OvoOme mesecu bila je 22.18 din. ili 0.15 din. manje od one u januaru, odnosno 0.18 prema decembru, 0.25 prema novembru 1017 а. prema februaru 1934. Задапје opadanje nominalne nadnice nije tako veliko kao ranijih godina. Ipak ono je značajno, jer 2509 porasta cena na malo opada realna nadnica. |

Prema februari 1935 znatno više pala je nadnica muških nego Ženskih; prosečna dnevna obezbeđena nadnica prvih bila je 24.87 ili 0.33 din. manje, a ženskih 18.26 odnosno 0.03 din. manje. Sudeći po kretanju nadnica ženskog radništva nije isključeno da su one došle na najniži nivo, te ie otuda njihov pad sada znatno manji od onoga kod muških radnika.

Celokupna dnevna osigurana nadnića u februaru mesčću bila je 1.697.6209 dinara ili 70.416 din. više od sume u istom mesecu 1935. Od 1930 god. na ovamo ovo je najveći porast, koji je zabeležen u periodu depresije. :

а