Narodno blagostanje

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 11

Страна 172

Наше је мишљење да су ови закључци Жени-а тачни. Једино се могу истаћи разлози који су, свесно или несвесно, довели Енглеску до тога новог поступка. Када су напустили златно важење, Енглези су нагласили да желе да га преуреде, јер се у свету нико више не придржава правила која су везана за златно важење. При томе су у првом реду мислили на велико гомилање злата које је 'опречавало пораст цена, потребан за изравнање односа између злата и целокупне привреде. Прилагођујући цену злата смањеном износу злата у оптицају, Енглеска се брани баш од те прикривене дефлације у другим земљама. И овај енглески покушај је нека врста дефлације, ради прилагођења ранијој дефлацији у земљама које гомилају злато; то сели до сада знало. Жени је само објаснио механизам ове енглеске дефлације. При крају прошле године скоро у свима земљама индекси трошкова живота почели су да расту. У децембру 1935 према истом месецу 1934 трошкови живота у појединим земљама повећали су се овако: у Данцигу 22.3%, Белгији 6.7%, Британској Индији 6.1%, С. А. Д. 4.9%, Мађарској 4.9%, Јапану 3.8%, Италији 3.1%, Чехословачкој 3.5%, Канади 3.3%, Енглеској 2.8%, Данској 2.8%, Норвешкој 2.7%, Шведској 1.9%, Финској 1,7%, Турској 1.1%, Немачкој 1.0%, Швајцарској 0.8%. У Холандији, Пољској и Француској, услед јаке дефлационе политике и акције за снижење цена, трошкови живота су пали.

Пораст трошкова живота у свету

Пораст је највећим делом био изазван повећањем цена предмета исхране односно аграрних производа. Међу овима највише су скочиле цене сточарских производа и то свињског меса и масти. Цене свињског меса у навначеном периоду скочиле су: у С. А. Д. 44%, Шведској 34%, Норвешкој 27%, Чехословачкој 25%, Данској 22%. Скочиле су такође и цене говеђег меса, бутера и млека. Овај скок карактеристичан је само за 'увозничке вемље и оне извозничке, које воде нарочиту политику одржавања цена или које су услед суше биле упућене на увоз сточне хране. Први пример претставља Данска, а други Мађарска. У осталим извозничким земљама скок је био много мањи а код нас је, шта више, услед повећања продукције и доброг здравственог стања, наступило падање цена стоци. Издаци на стан 'највише су пали у Пољској (—15%) им Италији (—6%): знатан пораст покавују у С. А. Д. (--9.9%), док су у свима осталим земљама, мање више, остали непромењени. Остале групе издатака у индексу трошкова живота — огрев и осветљење, одећа и остало, показују врло мале промене.

Кретање индекса трошкова живота врло је различито у појединим земљама. Земље у којима се привредно оживљење осетило још у 1933, показују знатно већи пораст. Према чајнижој тачки индекс је преко 10% порастао: у Јапану, Данској, С. А. Д., Брит. Индији, Кини, Белгији и Данцигу. Између 5 и 10% индекс се повећао у Немачкој, Енглеској, Канади, Мађарској, Норвешкој и Финској. У осталим земљама повећање је испод 5%, а у Пољској, као што смо навели, још увек траје процес опадања под утицајем снажне државне интервенције за обарање цена.

У току 1935 трошкови живота највише су порасли у земљама са депресираном валутом. Знатно мањи пораст показују земље са ограниченим платним прометом с иностранством, а најмањи оне златнога блока. Код неких од последњих, шта више, примећује се даље опадање (Француска и Холандија). То показује да се најновије промене у трошковима живота не могу приписивати искључиво депресијацији валута. Обрачунат у злату, индекс трошкова живота већи је од предратног у Холандији, Швајцарској,

Немачкој, Турској и Италији. Француска се налази на граници предратног стања. У земљама са депресираном валутом индекс трошкова живота у злату према предратном мањи је за 10—20%. Знатно више, често и за 50% испод предратног, пали су индекси у аграрним земљама.

Врло велика неједнакост трошкова живота у појединим земљама не показује тенденцију ублажења. Поред тога, последњих година опажа се све већа неједнакост и у појединим групама, које чине индекс трошкова живота. То је последица неједнаког кретања цена, које данас стоје под утицајем читавог низа фактора.

иенннеииттештешти тестиса _Z/Onjaljska, grupa jpdustfi{e KOja ima naročiti otsek za regulisanje tržišta i privredno poslovanje, objavila je nedavno zbirku načela za regulisanje tržišta koja će industrija dobrovolino primeniti u svome delokrugu. To je pokušaj da se preduhitri zakon o regulisanju tržišta koji se sprema i o kome smo već ranije pisali

Zbirka daje prvi opširnili pregled zahteva za regulisanje tržišta. Oni se naravno slažu sa mnogobrojnim načelima nacional-socijalističke privredne politike, koja su i do sada bila poznata, ali nisu bila sabrana u jednu celinu, jer zvanične zbirke ni do danas nema.

Prema ovim načelima regulisanje tržišta ima da omogući zdravu i poštenu utakmicu koja bi pružala dovolino draži za pojačanje rada, a sprečavala zloupotrebe. Ako bude po-. trebno ili zgodno, zameniće se individualna sloboda prinudnim udruživanjem u obliku kartela. Glavne tačke regulisanja tržišla su: pravedna cena, disciplinovani poslovni uslovi i j|asna podela rada. i

U pogledu cena traži se da se porudžbine daju i primaju uz bezuslovno utvrđene cene. Visinu cena treba određivati umereno, da se ne bi neosnovano visokim cenama otežavale državne mere za stvaranje posla i oživljavanje privrede koje idu za proizvodnjom i prodajom što većih količina. Isto tako treba se čuvati neosnovanog snižavanja cena da bi se izbegli poremećaji na tržištu koji bi bili na štetu države, radnika i kreditora. Međutim, ako se onemogućuje prodaja bud-zašto, to ne znači da se isključuje mogućnost istinskog sniženja cena putem novih tehničkih tekovina i trgovačke nadmoći. Ovakav napredak se pozdravlja, ako koristi celini, t. i. ako se vodi računa o njegovom ravnomernom dejstvu na сеlokupnu privredu, naročito u socijalnom pogledu.

Kod načela za poslovne uslove na prvom mestu dolazi zahtev da se svi ugovori imaju tačno izvršavati. Rokove za isporuku i plaćanje treba određivati tako da izvršenje obaveze bude moguće. Naročito ne treba obećavati prekratke rokove, čak ni onda ako se usled iskorišćenja kapaciteta posao može svršiti brže. Ovakva prenagljenost u radu mora da dovede do isto tako naglog ograničenja poslovnog volumena, čim je dotični posao izvršen; a to bi prouzrokovalo nejednakost zaposljenja koja je sa socijalnog gledišta štetna. Predviđeno je, osim toga, i uprošćenje uslova isporuke i plaćanja.

U pogledu podele rada između pojedinih grupa i kartela nacrt stoji na gledištu koje sada u praksi vlada, ne smafrajući to, međutim, definitivnim stavom. Strogo se razlikuju s jedne strane čisto stručna pitanja — među njima i pitania koja se odnose na savete u pogledu kartela, a s druge regulisanje tržišta. Prvim se bave grupe staleške organizacije, a za drugo su nadležni jedino karteli. Kod kartela nisu Sprovedena načela vođstva i obaveznog članstva. Glavni njihov gadafak je da obezbede disciplinovano regulisanje tržišta u interesu cele privrede; uređenje tržišta ne sme se dakle izmetnuti u prikriveno vladanje tržištem radi zadovoljenja sopstvenih interesa. Glavna osnova za rad grupa i kartela ima da

Predlozi za regulisanje tržišta u Nemačkoj