Narodno blagostanje

14, март 1936.

Биде bogata statistika, naročito za kalkulaciju. Pored statistike koju vode pojedina preduzeća u svoje svrhe, vodiće se pre svega statistika pojedinih privrednih grana. Tek na Osnovu ovakve statistike mogu se tačno utvrditi prosečne i izuzetne vrednosti čije je poznavanje neophodno za donošenje odluka u pogledu proizvodnje i prodaje, a naročito cena na tržištu i za izvoz. Radi unapređenja nacionalne radne zajednice zahteva se da se sporovi u grupama i kartelima ne iznose pred sud, nego da grupe i karteli najpre sami traže pomirliivo rešenje spora, onako kako se io Čini kod sporova iz radnih odnosa.

Kao što vidimo, zahtevi nisu novi. Mnoge stvari koje se u njima spominju, nalaze se već po raznim zakonima i uredbama, i to ne samo onima Trećeg carstva, nego i po starijim nemačkim zakonima i onima drugih zemalja. U stvari sve se svodi na načela ispravnog Trgovanja, samo što se опа ovde naročito ističu. U mnogim slučajevima opet vidimo pravno poipuno neodređene kompromise koji bi se tek u praksi mogli bliže odrediti, čim bi se pojavio neki određeni slučaj. Po celom dosadašnjem razvoju stvari u Nemačkoj nama se čini da će u takvim slučajevima uvek sledovati jača državna intervenci|a. ra ri ra re E a OE

Na poslednjioi sednici grčkog Vrhovnog ekonomskog saveta podneo je potpretsednik A. Diomidis referat o privrednom stanju zemlje iz koga se vidi znatan napredak u svima privrednim granama. Naročito se u tome pogledu ističe poljoprivreda. Ukupna obrađena površina povećana je samo u prošloj godini za 9,6% (1,5 mil. strema). Interesantno je da se to povećanje uglavnom odnosi na paтик, (povećanje zasađene površine za 69,5%), industrijske biljke (40,3%), povrće 49%) itd. Gotovo u istoj meri povećao se i prinos po stremi. U tom pogledu najbolji rezultati su post'gnuti kod žita (prinos veći za 33%), povrća (29,5%) itd. Svi ti podaci pokazuju da je polioprivredna proizvodnja u poslednje dve godine učinila veliki napredak, ali je osim toga nastupilo i povećanje cena agrarnih proizvoda, tako da je njihova vrednost, koja je u 10933 iznosila svega 68% od vrednosti u 1028, premašila u 1934 godini ovu poslednju za preko 30%, a tu |oš uvek nije uzet u obzir |ednako velik napredak poljopfivrede u 1935 godini.

Ukupna vrednost stočnih proizvoda povećala se u 1934 godini za 57,2%, prema godini 1933.

Posledica toga napretka bilo |e smanjenje uvoza agrarnih proizvoda, koje u poređenju sa 1928 godinom 12105! и 20dini 1034 preko 50% za biline proizvode a preko 30% za stočne.

Industrijska proizvodnja je napredovala gotovo u istoj meri, tako da je u prošloj godini bila za 44,2-% veća nego u podini 1928. To povećanje |e naročito išlo za unutrašnje potrebe od kojih je 1028 god. domaća produkcija pokrivala sveса 58,6% a 1934 već gotovo 75%. lako je u prošloj godini nastupilo povećanje potrošnje industrijskih proizvoda, a njihov uvoz porastao za preko 15%, domaća produkcija ie pokrivala ioš veći deo potreba no u godini pre toga.

Indeks cena je u porastu, nezaposlenost |e znatno smanjena. Uprkos ovom nesumnjivom napretku svih grana grčke narodne privrede koji odgovara pobolišanju, koje je nastupilo u celom svetu posle ekonomske depresije, a delimično ga i premašuje, grčki Vrhovni ekonomski savet upozorava i na teškoće sa kojima se grčka privreda bori. To je u prvom redu loše stanie na tržištu kapitala. Velika aktivnost trgovine, industrije i poljoprivrede stvorila je znatne potrebe za kreditom.

Napredak grčke pr;jivrede u godini 1934 i 1935

==

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 173

S druge strane su političke prilike onemogućile ulazak stranog kapitala i ometale štednju. Posledica toga је nepodnošljivo teška kamatna stopa koja se sve više pogoršava zbog konkurencije države i javno-pravnih tela, čije su potrebe za kreditom isto tako velike. Vrlo interesantan i poučan je, specijalno za naše prilike, zaključak referata.

Grčka je imala periode napretka uvek kada je mogla da privuče kapital spolia. Stoga ona, da bi mogla nastaviti poboljšanje koje se manifestuje u dve poslednje godine, mora i sada stvoriti uslove za njegov priliv. U protivnom slučaju s jedne strane će država ostati Dez potrebnih sredstava, a S druge će privreda, nemajući dovoljno podrške, morati da se zaustavi u kritičnom momentu svoga poleta.

Немачка је знатно ограничила увоз животних намирница, па је стога наступила несташица извесних артикала, јер се доMaha производња није могла да прилагоди тражњи. Привремено је било са тржишта нестало поврћа, јаја, а нарочито масти. Сада се појавила оскудица у месу и стоци, јер се више клало стоке откако је увоз ограничен и откако је због суше у 1934 наступила несташица сточне хране, Да ових околности није било, до оскудице не би дошло, јер Немачка нормално располаже. довољном количином стоке. Омањење залиха постало је нарочито видно. од друге половине 1934 године на даље; тада су почеле да скачу цене стоци- за клање. На ово је имало утицаја и повећање запослености, услед мега је порасла тражња за месом. Сем тога производња неутралне масти и конзерви довела је до јаче потрошње свињетине и говеђине. Овај пораст цена стоке био. је опасан за државну политику у погледу цена месу која је у интересу стабилности надница тежила за што већом сталношћу цена, и имао је за последицу смањење месарске зараде. Да би зауставила пораст, влада је одредила максималне цене за свиње и говеда чије се месо у Немачкој највише троши (60—65%. односно 25/30% целокупне потрошње). Предвиђена је само по једна максимална цена; осим тога ова мера је била ограничена на велика сточна тржишта, јер се само тамо могла вршити контрола. То је изазвало две лоше појаве које су стање само погоршале. Сељаци нису више хтели да продају стоку на великим тржиштима, него су је клали на селу и код куће, тако да се на тржиштима почела да осећа још већа оскудица робе. С једне стране, сељак је без обзира почео да продаје стоку, јер је за најгору добијао исту цену као и за најбољу. Нарочито је продавана незрела стока, да би се уштедели велики трошкови око товљења. Ове регионалне разлике у снабдевању и опадање квалитета захтевали су неопходно даље (мере у погледу организације снабдевања и тржишта. Већ почетком новемOpa 1935 поново је врло детаљно регулисано тржиште (свиња; пошто су се ове мере показале корисним, сада је на исти начин уређено и тржиште говеда. Уведено је контингентирање клања и извршена диференцијација максималних цена. То је било потребно, јер је требало регулисати и производњу, а не само потрошњу; равномерна расподела меса на потрошаче могла (се, иначе, постићи и увођењем карти за месо, али то из психолошких разлога није било згодно. У крајевима који се не снабдевају преко великих тржишта, месари смеју да кољу стоку само ако имају дозволу '3за клање која се мора предати комисији за здравствену контролу. Према данашњем стању на тржишту издате дозволе износе само 60% количине стоке коју су поједини месари клали; као основица за израчунавање контингента узето је код свиња клање у октобру. 1934, а код говеда просечно клање од октобра 1934 до марта 1935. У варошима где постоје велика тржишта стоке, продаја се

Планска борба против оскудице у стоци у Немачкој