Narodno blagostanje
(21. март 1936.
__НАБОДНО_БЛАГОСТАЊЕ |
Страна 195
| ____ На име ванредног доприноса за буџетску 1936/37 · годину“ плаћаће обвезници службеног пореза 1% од својих примања подложних 'службеничком порезу, изузев кућну по- слугу, "жандаре, граничаре, подофицире и пензионере који-ма су пензије регулисане пре Закона од 31 јула 1923.
"—-" Министар финансија је добио 'овлашћење да из " сретстава којима располаже стави на расположење Мин. просвете до 500 хиљ. динара на име личних и материјалних _ расхода за оснивање. и рад Економско-комерцијалне високе школе и виших и средњих уметничких школа-у Београду, "затим 800 хиљ. динара sa Ветеринарски факултет и 500 хиљ. за организовање издавачнице, награде - писцима уџбеника државног издања и тд.
— Дужност подмиривања стварних потреба око издржавања народних школа, као што су плаћање послуге и учитељских "станарина, преносе се са управних односно "школских општина на банске самоуправе. -
— Буџет Мостарске општине за 1936/37 износи 8,67 · мил. динара, од чега 3,27 мил. отпада на личне издатке. У - новом буџету предвиђен је и социјални прирез у висини од 10% · од општег општинског приреза. |
= Царина на пиво која је износила 30 златних динара по хл. снижена је на 20 зл. динара,
— По приватној процени пољска држава учествује у привреди са 12 милијарди злота; ако се одрачунају субвенције у годинама 1931—1934, Пе је нето приход од тога | износа за те 4 године: 146 мил. 35 мил. 34 мил; и 23 мил. злота. Последње године био је, према томе) "рентабилитет 0:78%. Учешће државе у појединим предузећима износи: код " Уреда: за извоз жита 33%, код Синдиката за извоз дрвета 100%, код хладњача и стоваришта у Гдињу 99%, код Дру"штва за грађење градских станова 35%, код Францускопољског железничког друштва 41%, код Љота (друштва за ваздушни саобраћај) 88%, код Трансатлантичке пловидбе _75.500, код Пољског телефонског друштва 50.5%, код Пољ_CKOP радија 100%, код Пољског петролејског друштва 52%, _ код Државног петролејског друштва 100%, код фабрика азота Хожув-Мошћице 100%, код фабрике вештачког ђу_ брива у Кјелћу 70% и код PO KO O банке 82%.
| 0 J
7. — Југославија је откупила вициналне железнице које су већ од 1919 у државној експлоатацији. Поред пруга Љубљана—Врхника (12 км.) и Крањ—Тржич (15 км.) које су “припадале посебним друштвима, купљене су железнице на "Долењском "(Љубљана— Кочевје, Гросупље—Ново Место "Стража—Топлице, И Требиње—Шент Јанж, свега 154. км.) које су биле власништво Долењске железнишке а. д. Овоме “друштву држава плаћа 43 мил. дин. у 16 полугодишњих 06рока. Издају се 5:/-% државне обвезнице са роком 15 маја _И 15, новембра. У ове пруге друштво је у своје време инве_ стирало 20 мил. златних круна (320 мил. динара). Друштво "ће добијени износ употребити за откуп лутријских акција које се још налазе у оптицају, рачунајући златну круну 2,90 дин. Држава одмах приступа претварању ! пруге ЉубљанаКочевје у прворазредну, као деданице будуће пруге Љубљана : = -Кочевј | е—Врбовско—Сушак.
— Министарство. грађевина је одредило комисију која је прегледала трасу аутомобилске цесте Љубљана—Су" шак; Комисија је установила да траса у сваком погледу одПовара захтевима. |
— Ових дана су завршени припремни радови на Унској прузи тако да ће крајем идућег месеца почети технич„Ки радови, Градњу је преузео, као што се зна, „Батињол", а радови су требали да почну већ пре неколико година,
ПЛАНСКА ПРИВРЕДА | — Енглеска шећерна индустрија морала је до сада, према условима за: субвенцију, да предаје Министарству финансија оне добитке који би настали услед снижења трошкова испод званичног просечног износа. Сада је одређено да 50% тога добитка има да припада преду има.
МЕЂУНАРОДНОСТ
— Поводом посете аустријског претседника владе д-ра Шушвига у Будимпешти указао је „Пестер Лојд" на тешкоће код привредне организације Подунавља. Ни план д-ра Хоџе о пласману пшеничних вишкова подунавских земаља не може да привуче Мађарску, (јер њој преузимају вишкове земље Римскога пакта, а уколико тога не би било, она би уз исту цену могла да прода своју пшеницу и на другим тржиштима.
КРИЗА И КОЊУНКТУРА
— Индекс цена на велико наше Народне банке за месец фебруар износио је за биљне 82,9 (фебр. 1935 60,9) сточне 57,1 (53.8) минералне 81.1 (78,8), индустријске 69.9 (66.0), општи индекс 70 (63.9), индекс извозних производа 60.7 · (65.5), увозних производа 71.6 (67.8).
— Индекс цена на мало у Београду износио је у месецу фебруару 71.1 тд. исто као и у јануару, а за 1.3 поена више но у фебруару прошле године.
— „На аустралским берзама расту акције индустријских предузећа при чему се интерес окреће од акција златних рудника другим индустријским и трговачким предузећима. Повећана је грађевна делатност, метална индустрија ради. са пуним интензитетом као и све индустрије у вези са грађевном делатношћу. Цене пољопривредним производима расту, а незапосленост опада. Трговински биланс упркос повећању извоза бољи је него прошле године,
— Незапосленост у Енглеској смањила се у фебруару за 135 хиљ. на 2.025 мил. лица; у истом месецу 1935 год. било их је 260 хиљ. више. Опадање је проузроковано углавном оживљењем грађевинске делатности.
ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА
Трговачки регистар.
„Мантаника“ а. д., упис фирме и чланова управног одбора гл.: Мавра Биндера, Драгутина Биндера, · Фреда Биндера, д-ра Јураја Томичића и д-ра Вјекослава No
Зборови акционарских друштава
22 март. — Кулска кредитна банка д. д. у Кули (ре-
дован). — Земљорадничка банка д. д. из Беле Цркве (редован). 25 март. — Чантавирска штедионица д. д. у Чантавиру (редован).
26 март. — Текста д. д. за текстилну производњу
(редован). i
27 MapT. — „Xar“ трговачко д. д. у Загребу редован).
28 март. — Зелинска дионичка штедиона у Св. Ивану Зелини (редован). — Хрватска господарска банка JL JL У Загребу (редован). — Хрватска банка за промет с некретнинама д. д. у Загребу (редован). — Југословенско Кнох A. д. творница ремења и кожне обуће, Загреб (редован). —
· Контролна банка за трговину и индустрију д. д. Загреб (ре-
дован). — „Типографија“ графички накладни завод д.д. у Загребу (редован). — Словенска банка д. д. Петровац (Бачка), (редован). — Гајдобрачка штедионица д. д., Гај„добра (редован). — Хотел „Слобода“ д. д. Сомбор Фредован), — Мокрински парни млин ва ваљке д.д. у Мокри (редован),
29 март. — Бачкопетровоселска хришћанска при-
вредна банка M. д. у Бачком Петровом Селу (редован), —