Narodno blagostanje
Страна 194
компензације и царинску тарифу. Био би му додан и екс· портни институт И би се DO за обавештења и пропатанд у. ~“ = Пољска (је незадовољна својим ам у 'Интернационалном картелу за извоз железа и челика. Пољска „је примљена 1935 у картел те јој је додељена извозна квота“ од 4.6% сировог челика, коју “су пољске топионице цениле на 350.000 тона. Касније се међутим установило да су од појединих врста Пољској додељене оне чији, је рентабилитет најмањи. Пољска: сматра да је њен приступ интернационалном картелу преурањен и да од њега има само штете. = Претседник немачке филмске коморе д-р Лених по: сетио. је Будимпешту да закључи споразум о узајамној измени произведених филмова. Мађарска производња. износи | 22 филма, али се трошкови не могу покрити у зем| · Немачка је, по изјави д-ра Лениха, спремна. да Мађар1 изађе у сусрет, ако би била вољна да 0 известан број немачких филмова. |
— Румунски извоз стоке и меса у јануару о. г. знатсвоје “био мањи него у децембру 1935. Највеће опадање поСказује. извоз свежег меса (свега 31 хиљ. кг. према |! мил. гКр.. претходног месеца), и то највише због застоја у извозу за Немачку и Италију. “Врло. се смањио и извоз говеда и оваца у Грчку која је до сада редовао куповала много стое.: Једино је извоз свиња у Чехословачку и Аустрију остао на истој висини. Уз то су и цене стоке у Банату врло опале.
== Бугарска влада законом је регулисала извоз ора-
"ховог дрвета посеченог до краја 1935 год. Власници морају "имати дозволу од Народне банке која ће прописати услове -у “споразуму са Министарством трговине и индустрије. Извозници “су дужни да код извоза плате царинским властима "200: лева по тони. Укинут је монопол пољопривредне и задружне банке за извоз ораховог дрвета; банка је дужна да продавцима врати купљено дрво, ако они то захтевају.
"_ Услед компензацисних закључака са Немачком
- знатно је порастао ayČrpDajCKU извоз говеда и коња у Не"мачку. .
— Шведска је опет почела са извозом житарица, нарочито пшенице. Цене су франко Малме за 100 кг, пшенице 16,5 шв. круна (185 див.), ражи 15,25 кр., (170 дин.), зоби за сточну храну 12,50 кр. (130 дин.), зоби за семе 14 кр. (160 дин.)..
— У Бечу се отвара посебно тржиште за живе и захлане ситне животиње. У првом реду мисли се на продају закланих питомих зечева који до сада нису имали никакву · прођу. Тржиште би снабдевали одгајивачи питомих зечева у Бечу и околини којих има 'око 17 хиљада. Са овим Пи штем "спојити се и тржиште живине на велико.
· — Румунија ће Аустрији лиферовати 1880 комада дебелих свиња у вредности 290 хиљ. шил., а примиће за то путем компензације 60 хиљ. кг, ултрамарина и разне количине вулканизоване гуме, непромочивих тканина и медицинских гумених артикала, у укупној вредности 236 хиљ. шил, Разлика у цени изравнаће се доцније поновним лиферовањем аустријске робе.
— Белгијско удружење за унапређење продаје | пољопривредних и вртларских производа намерава да постави сталног свог претставника на нем мачком тржишту, ради појачања извоза у Немачку,
—_ Коњунктура грађевинске делатности у Грчкој доBena je y 1935 до знатног и наглог пораста увоза дрвета за прађу за скоро 50%, тј. са 295 кубних метара за 374,1 мил.
драхми у 1934 на 435 куб. м. за 548,1 мил. драхми. Највише је увезена из Румуније (55%), а затим из Шведске, Југославије и Аустрије.
— У Женеви се организује велесајам за крзнену. робу који ће се одржати у мају. о, г.
__БАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ_
Бр. 12
— Белгија је у 1935 извезла 11,3 хиљ. тешких коња,
према 7890 у 1934. Повећан је извоз у Канаду; иначе СЈАД. и Енглеска претстављају најбоље купце док је Француска
смањила увозни контингент са 4500 на: 3000. У последње време интересује се за белгијске коње јапанска војска. У Белгији сматрају да ће се извоз и даље повећавати, и то углавном у вези са наоружањем.
=—- У Загребу су 17 о. м. почели преговори југословенско-немачке мешовите комисије у вези са клириншким потешкоћама које су настале у последње време у платном промету «Немачком. ~ . -
— Грчка Народна банка продала је држави потраживања грчких 'извозника по немачком клирингу у износу од 22 мил. марака. Противредност од 880 мил. драхми предMET. je зајма који Грчка Народна банка даје држави на 15 година са 3% камате. Марке ће држава употребити за поруџбине у. Немачкој.
O U ПОЛИТИКА _
— Прошле недеље је на загребачким тржиштима био први пут. проведен готово потпуни недељни починак.
-__ Према процени америчке. легије ратника бонуси су употребљени: 31.4% за плаћање дугова, 13.1% за грађење и оправке кућа, 114% за куповину кућа, земљишта и пољопривредних имања, 6.7% за пословне инвестиције, 6.4% за аутомобиле.
НОВЧАРСТВО
. — Уједињене баварске хипотекарне банке (у чијем се саставу налазе: Баварска трговинска банка, Баварска удружена банка и Удружена банка у Нирнбергу) брисаће у својим правилима члан који предвиђа интересну заједницу. Ова
ће и даље остати на снази, само 'необавезно,
— Између две од највећих бугарских банака, Бугар-
„ске трговинске банке (60 мил, лева капитала и 35 мил, ре-
зерви) и Бугарске Генералне банке (50 мил. лева капитала и 12 мил. резерви) закључен је начелан споразум о фузији. Треба само још да се добије пристанак Вапдие де Раг5
et des Pays-Bas xoja је заинтересована код оба завода, па
да се фузија спроведе.
— Талијанска Народна банка има 151 иностраног акционара са укупно 3021 акцијом. Већином су то француски поданици у Савоји у чијем се поседу те акције налазе још од ка 1846 када је Савоја још припадала Италији,
— Уведене су на бечку берву 5% заложнице на шилинге Кредитног завода за јавна предузећа и радове. И Доњоаустријски земаљски хипотекарни завод продао је већ ван берзе Већи број својих 5% валожница на шилинге по курсу од 92. И ове ће се хартије увести на берзу. Што се тиче Мату Реци обвезница, још се воде преговори.
—- Италијанска поштанска управа 'упозорава, да је према одела талијанског министарства финансија одобрен увоз банковних и државних нота само уз изрично одобрење министарства. Од ове одредбе су изувете само поштанбке упутнице банкама и банкарима и пошиљке талијанским поседима иностраних предузећа уколико се односе на отва-
"рање кредита на лира-контима.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Шпански министар финансија овлашћен је од владе да изда благајничке записе у износу 350 мил; пезета (2,1 милијарде динара) (са двогодишњим роком. Укамаћење не сме прећи 4:/>-5%, али иначе још није утврђено. Не зна се још ни када ће се извршити емисија. |
=> Пореско_ олакшање вемљарине предвиђено за пореску 1936 годину у 5 48 Закона о буџетским дванаестинама за месец август 1935. — _ март 1936 важи и за пореску 1937. годину.
| | | ЈЕ ЈЕ