Narodno blagostanje

Rat Šteta, prompt 397.37 35675 356— 356,50 356,50 Rat. šteta, termin 356.50 — — —. .Narodna banka 6215.— — 6325 — 6350— Agrarna banka —_ 241— 241— — 242.25 7% Stab. zajam __ == — __ 6% Dalm. 1000 — 61.50 — e

» 5000 62.75 — 63.12 63.25. 63.30

» termin = | = | | а

Crveni krst = — — |

Lutrijski loz — = пп IL O S __

Duvanski loz 1888 =_ == = а и

Ratna šteta je rađena poslednjih dana po 356,50. 7% Bler pokazuje skok na 72 uz vrlo čvrstu tražnju. Akcije Na-

rodne banke koje su prošle nedelje bile popustile, ponovo ве:

оротауаји i pokazuju pri kraju nedelje vrlo čvrstu tendenciju. I svi su ostali papiri vrlo čvrsti. :

Naročito je interesantno da su vrlo čvrsti. 6% Begluci. Ne manje čvrstu tendenciju pokazuju 6% Dalmatinci uz nešto malo jaču tražnju,

Obrt u mesecu februaru: ·

Statistički izveštai| Beogradske berze pokazuje ukupan

obrt hartija od vrednosti u mesecu februaru od ciglo 16,3 mi-

liona dinara, od čega 11,17 prompt i 5,15 term:n. To је један ođ najmanjih obrta za poslednje četiri godine ne samo prema

mesecu februaru nego i prema svim ostalim mesecima. Može se reći da obrt u efektima na Beogradskoj berzi stalno opada, a na Zagrebačkoj on je i inače vrlo mali.. Samo tu pojavu ne treba rđavo razumeti, To nije znak dezinteresovanja kapitala za papire, već baš naprotiv interesovanje kapitala za papire ı opadanje špekulacije. Sa Beogradske berze su se izgubili veliki špekulanti. Neki su umrli, a neki su se okrenuli od berze, tako da se među Dberzijancima nalaze uglavnom kapitaliste.

Kapitaliste prave malo obrta, ali drže čvrsto hartije u rukama..

Dokaz za to pokazuje nam i obrt po pojedinim vrstama

hartija. Obrt u Ratnoj šteti prompt ne iznosi ni 40% od ce-_

lokupnog obrta u prompftu. S druge strane jača obrt u Beglu-

cima, akcijama Agrarne banke i 7% Bleru. Akcije Agrarne.

banke i Begluci su predmet pokušaja da se uvuku u špekula-

ciju. Ali sa malo uspeha. Obrt u terminu, u Beglucima i 6% .

Dalmatincima vrlo je mali. Od njega špekulacija. ne može. da vidi nikakve vajde. j Interesantno je da je u februaru Кеа Obit u Ratnoj šteti bio nešto manji nego prompt. Ta pojava je vrlo retka. Ona je znak izvesne špekulacije, ali špekulacije »a la hos«, jer prodavći nisu špekulanti »a la bes«, već reporteri banaka koje plasiraju novac. Ali angažman od 4,3 miliona dinara u terminu vrlo je mali da bi mogao da ima kakav uticaj na kurs. Svakako celokupna špekulacija je »a la hos«. „Teško da ima

iednog jedinog besista na Beogradskoj berzi. T.-zv. ratne kom-

blikacije nisu mogle izazvati raspoloženje »a la bes«, Obrt na Beogradskoj efektnoj berzi bio je u izveštajnoj nedelji svega 4,79 mil. dinara, prema 10,20 mil. u prošloj ne-

delji. Od toga je otpalo na: Ratnu štetu 1.048 hilj., termin 107,

Agrarnu banku 177, Investicioni 205, Begluke 1082, Dalmatince 892, Stabilizacioni 61, 7% Bler 420, 8% Bler 319, '1% Seligman 70, Narodnu banku 256 i Agrarnu banku” 90 hil;. dinara. Obračunski kurs za naše dolarske papire u Мјијогки бо је: 13-11: 43,1748; 16-Ш1: 43,1748; 17-1: 43,1569: 19-11: 43,2104. |

NAŠI PAPIRI NA STRANIM BERZAMA

_ Као što znaju naši čitaoci, kursevi naših papira „na pa=:

novom aranžmanu naše države sa ianolsLuu porterima naših Njujork

| 1250 150 |M

'zorimo ma način na koji je Grčka rešila pitanje. svog aktivnog

___Dp: |

Раоа znatno porasli. Svoj maksimum koji je za 4% zajam“ iz 1895 iznosio 152. a za 7% iz 1931 202, postigli su kursevi u trećoj nedelji meseca februara. Nakon toga je nastupilo popuštanje koje je produženo i u izveštajnoj nedelji. Uprkos:tome' kursevi su još uvek nešto viši no pre poznatog зкока и јапцатц 0. 9.

· Pad kurseva kod та papira bio |e prošle nedelje· dosta znatan. Najjače je popustio 7% zajam iz 1931 za 15 na 177, zatim 41/s% iz 1911 za 12 na 109, 4% iz 1895 za 12 na 127, 41tj»% iz 1906 та 11 па 114, 4:ј9% iz 1909 za 9,5 na 113, 5% 12 1902 га 8:ј5 па 133, 4:/% 12 1910 ха 8 па 113, 5% iz 1913 га Т'ја па 124 i Funding obligacije za 2 na 97.

11-IIL 1611

10-III 1251 13 14 4% 1895 128— 129— 130— 126— 125— 1275% 1902. 185 _ 0 IP 152 Id | 40.0 19000 „ 117 11050. ПА 115 11558 ПА 41Ja% 1900 114. 108— 113— 10.— 10/— 113 41% 1910 116— 110— 113— 112.— 10750 41%. 1911 7 1165 14— 113 108 103.50 5%: 1913 "124— 120— 12850 124.50 123.50: 702 1981 189.50 135. 194.50 176. 176 —. 57 1030 Fund: 00. | Od— 08. 08 - 00 _ О Kursevi naših papira na njujorškoj berzi bili su: ~ | 7% Bler 8% Bler 7% Seligman 17 mart. 245 258 | 2526 DJA 30,

| DEVIZNA BERZA

“Na deviznoi berzi nije u izveštajnoj nedelji bilo 0010 i nikakvih· promena. London je ostao stabilan. na 250—. Berlin na nešto ispod 1400, Beč ie malo popustio na 930, Pešta” ne-: promenjena na 885 dok su А i Solun: malo pali na 635; odnosno 31.30. | 5 :

- Marka se za termin kretala između 1400. i 1405 kao li prošle nedelje. Kao Što se zna, naši izvoznici imaju velika. ро= traživanja po nemačkom kliringu. Jedan deo toga, oke 120 do: 140 mil. dinara, upotrebljen је. зада за 1. zv.. računa A' za in=" vesticije u Zenici, 'Neće biti bez interesa da. ovom prilikom upo-;

salda prema Nemačkoj. Grčka Narodna banka je potraživahii | svojih izvoznika po nemačkom kli ringu, u iznosu od 22 mil. ma-_ raka, pozajmila državi na 15 godina uz 3% kamatu. Marke. се država upotrebiti. za porudžbine u Nemačkoj.

| " Бопдоп · Berlin Beč Pešta Madrid 13-IMMD- - 250. 1306.50..1034.41 885 — 050 16415) 250. i 130851 035.05 '885.— ~ 650. U ID | 250— 1400 Đđ. 036 885 650, J 18 MD | 250 130807 036. | 9895. 650 3106 1900 250— 130940 930— за 635— |

Obrt na deviznoj berzi bio ЈЕ. ovoga. puta nešto. veći u prošloj nedelji (kada je bio 15,25 mil.) i iznosio 17,5. mil.:d nara. Najveći je promet bio u funtama 7.4 mil., zatim u' ma kama 4.3, šilinzima 3, pengima 1.7 mil.: dinara itd.

Kursevi deviza na ciriškoj berzi i dalje su u malom porastu, naročito Berlin. Jedino su funta i dinat ostali ja dalje TE promenjeni na 15,14. odnosno 1.

· лоше

28:00 30.0 12780. таи ЈЕ Amsterdam 200.50 . 208.50 207.90 20835. 20840 Londori 15.289 15:201/5 1512 15304 1514.

30055 3041/5 302%/a 304i/a 304,5s ~