Narodno blagostanje

21. март 1936.

Berlin · 13450 123.60 122.05 122.90 123,20 Pariz 20.38 20.261/a 20.205 20.20%a 20,22 Prag. 12.80 1273: 1269 —— _12,601j» Beograd 7.02. 1.— 1— Тт— Т—

Na slobodnoj deviznoj berzi je situacija ostala gotovo nepromenjena, što dolazi od vrlo slabog interesovanja. Švajcarski franak ie neznatno popustio od 16,48—58 na 16,47—55, dok је funta sa 249,50—250,50, ostala nepromenjena, kao i francuski franak na 333—335, i dolar na 50,20—50,50.

РОБНО ТРЖИШТЕ

Сировине. — На светском тржишту сировина, нарочито метала, влада чврста тенденција чему разлог треба тражити у сталном повећавању наоружања. Поред метала повећање цена показују још и кудеља, вуна, јута итд. Цене ових производа у злату у поређењу са онима у истом времену прошле године изгледају овако:

Март 1935 Март 1936 Разлика %

Кудеља енгл. фунти, тона 7.29 12.21 674 Јута 9.91 11.84 +194 Чешљ,. вуна Анверс пенса либра 13,48 17.54. 30.1 Каучук пенса либра 3.28 4,49 + 36.9 Бакар елект. енгл. ф. тона 18.22 24.43 +34.0 Калај енгл. ф. тона 12976... 13012 = 34 Цинк енгл. ф. тона 6.89 9.54 +38.4 Олово енгл. ф. тона 616: - 10:03 +62.8 Пшеница. — Већ је четврта недеља како се светско

тржиште налави у знаку лагане хосе. Европске понуде пшенице знатно су смањене, па Канада успева да бржим тем-

пом редуцира своје: залихе. У канадском парлајменту. водила

се дискусија о новој пшеничној политици, Опозиција је тражила обавештење од Министра трговине о извршеним персоналним променама у Житном уреду. Он је одговорио да је до ових промена дошло због тога што је садашња влада одлучила да води политику смањења залиха. Раније вођство Уреда, међутим, водило је политику гомилања залиха претпостављајући да ће на светском тржишту морати да дође ло поправљања цена. Та политика, по мишљењу министра трговине, била је из основе погрешна. О враћању цена на ниво из времена пре избијања кризе више не може бити говора; садања акција мора да буде усредсређена "на оздрављење светског тржишта. Један од најважнијих услова за ово јесте ликвидирање велике канадске залихе.

Мартовски термин у Ротердаму нотирао је 5.072 хол. фор. према 4.921» у прошлој недељи; Чикаго за мај нотирао је 9857, центи за бушел тј. исто као и у прошлој недељи.

У последњем извештају забележили смо, да се крајем прошле недеље на домаћем тржишту осетила живља тражња од стране појединих млинова. „Ове (недеље, међутим, тражња је поново малаксала; већи млинови задовољили су моментане потребе и повукли се са тржишта. Повлачење млинова овога пута било је тактичке природе, јер су осетили повећање понуде услед принуђености друге руке да ликвидира мартовске ангажмане. Из тих разлога. пшеница је ове недеље попустила и цене су нотирале: Тиса 165—164 према 170—172 у прошлој недељи, Сава 160—159 према 166 —168, Србија главна пруга 164. према 166—168 дин.

_ Кукуруз, — Цене кукуруза у овој недељи прилично

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 199 _

су ce поправиле. Ротердам је скочио са 2.65 на 2.85 хол.

форинте, а Чикаго је остао непромењен на 60.25 центи ва

бушел. Поправљање цена наступило је услед тога што се Аргентина још није појавила на светском тржишту „са већим количинама. Она је изгледа решила не само да одржи.

садању цену, која у Аргентини износи 4.78 пезоса папирних | већ и да утиче на њено

за 100 кг. односно око 57 дин. поправљање, пошто је сматра ниском према садашњем стању светске производње и потребе.

Домаће тржиште ове недеље скоро је било без посла.

Тражња је пала на најмању меру, али ни понуда није била велика. Србија је скоро сасвим престала да купује. Цене су потирале: банатска утоварна станица 111, вагонска роба 116 — 115, шлепска роба за мај у понуди 118 MH.

Стока. — На бечком тржишту цене свиња одржале ·

су се на нивоу од прошле недеље тј. 1.33—1.42 шил. преме

квалитету. Тенденција код говеда, услед знатне понуде до- · терција 70, екстремна .

маће робе, врло је слаба. Цене су нотирале: 85 гроша, секунда полутовљена 0.85—1 шил,, 1.20—1.50 шил.

На прашком тржишту ове недеље, услед веће понуде, |

свиње су пале за 0,30 круна по кг. и продаване су средње по 6—6.40, а добро товљене 6.50—7 круна.

- Ове недеље на домаћем тржишту тенденција је сила

чвршћа нешто услед веће тражње, а углавном због акције сељака за повећање цена, која је захватила све произвођачке крајеве. У Савској бановини (налази (се велики број грчких трговаца, који купују говеда и ова извозе преко. Сплита. Свиње су продаване у овој недељи по 6.25—6. 50 дин. док су се прошле недеље могле добити за 6 и испод. 6 динара према квалитету. Прима товљене свиње продаване су по 6.50—7 динара.

DER OESTERREICHISCHE

VOLKSWIRT

HERAUSGEBER M. L. KLAUSBERGER

Die imnhaltsreichste wirtschaftspolitische | Zeitschrift der Nachfolšestaaten. Erscheint jeden Samstag in Wien — Gegrindet 1908

Der Oesterreichische Volkswirt ist far

jeden unentbehrlich, der die Gescheh-

nisse in Oesterreich und den Nachfolgestaaten verstehen will.

Glossen, Aufsatze, Nolizen, Bilanzkriti-

ken des Oesterreichischen Volkswirts

sind als zuverlassige Fuhrer durch den

verwickelten Aufbau der Nachfolgestaaten anerkannt.

Seine gesammelten Jahrgange bilden eine unerschopiliche Fundgrube sonst. nur schwer erreichbaren wirtschaftspolitiscthen und statistischen Materials,

Везе ипвеп пате једе Buchhandlung sowie | die Verwaltung des Oesterreichischen Volks= | wirls im леп 1Х, РоггеПапбаззе 27, entde= || fen, Der Bezuspreis betragt viertelj. Din.190— | mit Zustellung. Das Abonnement kann jederzeit bedinmem, Probenummern kostenlos.

важније. |