Narodno blagostanje

Страна 193

210 март 1936.

— Покрет за подизање цене стоци који је „Госпо-

дарска слога“ организовала у хрватским крајевима, проши- |

рила се већ на Словенију, Далмацију, Северну Босну, а сада је, иако у мањој мери, почео захватати и Војводину, Црну ГП ору, па и њене делове Србије.

— У новом Финансијском закону не су и неке повластице за садиоце дувана. Тако се између осталога неће. више одбијати т. зв. ферментациони кало, тј. губитак код ферментације дувана, исто се тако неће више убирати 0.30 пара од садилаца у име трошкова откупа. Осим тога садиоци добијају од 1 априла о. г. право малопродаје дувана и других монополских предмета.

— Од стране талијанског министарства пољопривреде изашла су тачна упутства централама за сакупљање жита, како би се што боље уредило опскрбљавање земље пшеницом. Произвођачима се неће плаћати просечна цена нити давати накнадно одобрење него ће им се одобрити фактично получена цена. Од ове пе се одузети само 0.20 лира за трошкове складишта и 0.30 лира као отштета Савезу пољопривредних конзорција.

— Засејана површина овиме пшенице у северној земљиној полутци углавном је мања него прошле године. Разлог овој чињеници је суша за време сетве а у неким вемљама, као на пример у Чехословачкој, планско смањење од стране државе. Највеће смањење бележе Канада, Румунија, Литва и Летонија где смањење износи 15—18%. У порасту је засејана пшеница у Бугарској 808; Америци 61% и Русиги 6.8%.

— Последњих дана није уопште било иностраних јаја на бечком тржишту, али је домаћа производња подмирила сву потребу. Домаћа јаја су много јевтинија него страна иако су за 10—15% скупља но прошле године,

ИНДУСТРИЈА

— Енглеска производња челика изнела је у фебруару 938,5 хиљ. тона према 911,7 хиљ. тона у претходном месецу и 769,5 хиљ. тона у фебруару 1935. Сировог гвожђа произведено је 584 хиљ. у (јануару о, г. и 483 хиљ. тона у 12 ару 1935.

— У САД. произведено је у прва два месеца о. г. 6,04 мил. тона челика према 5,65 мил. у истим месецима 1935 и 2,09 мил. за време највеће депресије, 1933.

— Велика радионица у Краљеву за израду и оправку алата, резервних делова и оправку ДОБ тако вагона почеће рад од 1 априла о. г.

— Шентрални научни институт за кожну индустрију у Москви пронашао је два разна поступка за израду вештачке коже „Гралекс“ из синтетичног каучука. Код првог поступка може се употребити досадашња апаратура које је употребљиван природан каучук; код 0 се производња врши (без бензина.

= Но поданима »>Automobil Manufacturers Association« потрошила је индустрија аутомобила у САД: у 1935 год. 13% 'увезеног и произведеног каучука, 77% произведеног брушеног стакла, 23% произведеног и увезеног гвожђа и челика, 22% бакра, 39% олова, 33% никла, 20% калаја, 16% алуминиума и 15% цинка.

— По подацима Америчког биро-а за металну статистику троши се од бакра произведеног у САД. 40% у електротехници, 20% за израду металне робе, 15% у аутомобилској индустрији, 8% за грађевине, 5% за производњу машина и апарата, а само 3% за производњу муниције.

— Бугарске шећеране, изузев Задружну шећерану у Доњој Метрополији код Плевна, одбиле су владине предлоге у. погледу овогодишњег сађења шећерне репе, цена репе и производње шећера. Да би извршила притисак на фабрике које хоће откупну цену репе да снизе испод лањске (420 лева по тони, према 600 лева у 1934) влада сада намерава

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ко; д

"да дозволи увоз шећера. Али сумња се да ће ову намеру

остварити, пошто у земљи још има залиха од 14 хиљ. тона шећера која је, заједно са производњом поменуте задружне шећеране (5000 тона) довољна да подмири потребе земље.

— Грчки листови јављају да су у Тракији код Александополиса и Киркиса пронађена налазишта бакра и олова

· са 60—70% руде.

— Румунска тешка индустрија све више се (ставља У службу наоружања. Недавно су претставници појединих предузећа учествовали у заједничкој седници претседника вла-

де, ђенералштаба и Министарства војске,

— Наша дрварска индустрија приступила је СЛВ-у (Соте 1пеегпанопа! де боја) што према изјави Генералног директора „Шипада“ г. др. Милана Улманског претставља један значајан успех наше дрварске индустрије.

— Код повећања капитала Индустрије гвожђа а. д, Зеница држава ће, како се сазнаје, уписати 51% акција, док 49% оставља на расположењу приватном капиталу.

— Нова електрична централа у Зеници која је највећа у Босни, снабдеваће електричном енергијом руднике Какањ и Брезу, удаљене од централе 60 односно 23 км. У случају потребе капацитет централе се може, са већ набављеним „материјалом, подићи на 7000 кв.

— Министарство грађевина прихватило је пројект градске електричне централе у Осијеку за електрификацију Барање.

— Енглеска индустрија наоружања бележи у прошлој години повећане профите. Тако Викерс Лтд. чији се интереси протежу читавом ратном индустријом, деле дивиденду од 8% према 6% у прошлој години,

Шведска индустрија црногоричног дрвета долази из године у годину у све тежи положај. Укупни извоз најважнијих земаља извозница који је 1934 год износио 5.37 милиона 'стдс спао је у 1935 год. на 5 милиона, што значи смањење од 7%. У том општем смањењу извоза шведски се извоз смањио за 17%, фински за 4%, док се руски извоз повисио за 7%. Премда је светска дрварска индустрија погпуно рационализована, ипак она тешко издржава конкуренцију других држава због високих надница.

— Светска продукција никла премашила је прошле године 80 хиљада тона, што значи више него у рекордно! 1929 години. Највише је произвела Канада. Примећује се да многе државе у последње време наручују велике количине никла. Како ни једна држава не пушта чисти никлени новац у промет, то све ове количине иду у сврхе ратне индустрије. — У Америци је отпочела продукција т.зв. стаклене Буне која се употребљава за изолирање електричних жица и при грађењу уместо азбеста. Једнако се воде успешни опити за примену стаклене вуне за тканине и ћилиме.

— У Пету у Мађарској подигнута је нова фабфика сумпорног карбида, која не само да ће подмиривати сву домаћу потребу, него ће производити и за извоз овај тако важни артикал у индустрији вештачког пнојива и експлозива. — У Ашаху на Дунаву у Аустрији изграђује се фабрика штирка, сирупа и декстрина. Аустрија је у последње време почела да увози много штирка, јер је продукција штирка опала због повећаног извоза кромпира у Италију и употребе кромпира за дестилацију шпиритуса.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Одбор за спољну трговину привредног већа у Чехословачкој заузео је нарочито становиште у питању 'унапређења (спољне трговине и тражи од владе, да се у ту сврху уједине у једном надлештву све досадашње спољно трговачке установе. Уред за спољну трговину имао би у падлежности сва одобрења контингената, девизни поступак,