Narodno blagostanje

Страна 192

made za odraslu decu, sa narodskim melodijama, izvuče jedan siže koji omogućava veoma finu psihološku analizu i koji po socijalnom značaju događaja ne izostaje ništa iza sižea velikovaroškog života.

Oni koji traže da pozorište prikazuje u komadima 50cijalne probleme, da otkriva dub:nu ljudske duše, da nagrađuje ·vrline 1 šiba antisocijalnost, morali bi biti veoma zadovoljni ovim komadom.

Problematika erotike i obično s njom povezana bestijalnost, kao i njihovo socijalno dejstvo, dominiraju dramom od njenog postanka. Na selu je tai motiv jedini koji može da stvori odnose dostojne jedne »društvene« drame. U tom leži uspeh komada »Obijesti života«. -

Pisac vlada potpuno dramskom tehnikom. Komad ie sažet u |ednu harmoničnu celinu, nema razvlačenja ni dosadnih mesta, nema firada ni monologa sa bljutavim moralisanjem, . čime rđavi dramski pisci obično pokušavaju da priktiju slabu umetničku sfranu svojih proizvoda. Nema fraza, rečenice su kratke i verno seljiačke — zbog čega ih varoška deca ne mogu đa:'prate uvek u stopu. Zaplet je izveden majstorski. Dabome da se mogio još u drugom činu pogoditi da je sin ubio oca, ali to nije nikakav nedostatak kod drame nego kod detektivskih priča ı romana.

Čula se reč da je komad uvređa za seljake, jer ih pret-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"Бр. 12

stavlja u ružnoj svetlosti. U sredini u kojoj se Nušićeva »Ministarka« oglašava za deretizam, ne bi ovakvo gledanje na komad bilo nikakvo čudo. Ali ono odaje potpuno nepoznavanje pozorišta i pozorišne umetnosti. Po toj logici Danska je mogla da tuži Šekspira za tešku uvredu, nanesenu u »Hamletu« njezinoj dinastiji, pošto se glavni događaj sastoji u ubistvu kralja od strane kraljice da bi mogla da se spanđa sa зуојт deverom. A šta da kažemo o gnusnoj -erotf:ci Rasinove »Fedre«?

'Glavna ličnost komada je jedna зеапка, роћошуа, bujna i lukava, surova, egocentrična i veoma bistra. Tip t.zv. nisterične žene kakvih ima u svim društvenim klasama. S'mplistička demagogija zaboravlja da se u svima knjigama o zadrugarstvu nalazi stereotipno {ivrđenje da je porodičnu zadrugu uglavnom upropastila žena. Oni zaboravljaju da gotovo svakonedeljno čitamo u novinama senzac:one vesfi pod naslovima: »Ubila muža da bi mogla da živi sa svekrom ili deverom«, »Nagovorila ljubavnika, da ubije muža«, »Sin ubio oca Zbog nedopuštenih odnosa sa snahom«.

Komad nije bez grešaka. Kata je izašla iznad n voa jedne seljanke. Baba sa svojim verskim fanatizmom je dosadna; dovoljno je da jedanput kaže svoje gledište, Ona je zauzela i suviše mnogo prostora. A što je najgore u komadu, čemu je kriva najviše sama režija — fo je strahovita dreka, naročito u prvom činu.

amnnm

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

—- Због преобиља материјала остао је за идући број чланак г. Реље А. Ђорђевића: „Утицај коњунктуре на продају дувана“.

ПОЉОПРИВРЕДА

— У Мталији су утврђене цене за јаја свилених буба, и то: ва чисто жута 20 лира по унци, за жута кинеска 23 лире, а за бела укрштена кинеска 24 лире.

— Да би сувбила скупоћу у градовима која је захватила нарочито најважније намирнице (хлеб, месо, грах, маст, пиринач, кромпир, поврће), бразилијанска влада је решила да необрађено општинско земљиште у Рио де Жанеру претвори у мала пољопривредна газдинства која би престоницу боље и јевтиније «снабдевала свежим поврћем и другим пољопривредним производима.

— Бугарска влада израдила је нацрт закона о регулисању садње ружа и производње ружиног уља. Закон предвиђа отштету за садиоце који би добровољно уништили известан део својих засада. Узрок доношењу овог закона је хиперпродукција (с једне, а опадање потрошње и извоза ружиног уља с друге стране. Све се више осећа конкуренција синтетичних уља. Године 1929 извезено је 2600 кг. а прозаведено само 1959 кг.; у 1933, међутим, извоз је био опао на 920 кг. док је произведено 3000 кг. Следећих година ова разлика је нешто ублажена порастом извоза — путем комаензације, али је данашња цена од 24,5 хиљ. лева по кг. једва четврти део оне у 1929 год. (110 хиљ. лева).

— После Немачке и Холандије покушава сада и Белгија да сеје кукурув за добијање кукурузног зрна. И до сада је у овој земљи кукуруз спорадично гајен, али није давао. зрна, јер је употребљиван само као лисна сточна храка.

— Талијански министар пољопривреде Росони изјавио је у парламенту да житарске трговце на велико сматра непотребним у корпоративно уређеној пољопривреди; једини корисни гросисти су силоси и житни конзорциј. Да би још боље сузбила шпекуланте житом и у интересу целине одр-

жала ниске цене, влада ће изградити велик број позих силоса и забраниће продају жита пре жетве. Осим тога стараће се о усавршавању производње стварањем стручно школоване радне снаге и машинизацијом. Нарочита пажња посветиће се рибарству, јер постоји извесна оскудица рибе на тржишту. Ни меса нема довољно, али ће се увоз стоке дозволити само једној организацији самих пољопривредника. Наставиће се радови на оспособљавању неплодног земљишта за обраду. Производиће се сурогати, и то синтетична вуна из казеина и погонска средства из шећерне репе и индијског кактуса кога има много на Сардинији и Сицилији.

— У Аргентини је 1935/36 засејано кукурузом преко Т мил. хектара тј. више него икада. Према претходној години повећање износи 8,6% (600 хиљ. хектара), а према просечној засејаној површини последњих пет година 23,6% (1,46 мил. хектара).

— Аргентинска влада поделиће као позајмицу преко Народне банке и њених филијала за 10 мил. пезоса пшенице и лана за сетву оним фармерима чији су усеви пострадали. Поделиће се око 40 хиљ. тона пшенице и 25 хиљ. тона лана; ове количине су довољне за 650 хиљ. одн. 420 хиљ. хектара површине, Помоћи ће се на тај начин 13,8 хиљ. фармера, највише у провинцијама Ентре Риос, Кордоба, Буенос Аирес и Санта Фе.

— У Данској је у првој половини марта цена бутеру пала за 28 ера (2,75 дин.) на 2,12 круне (20,75 дин.) по кг. али је ипак још знатно испод оне у марту прошле године (1,75 круна, тј. 17 дин.). И цена јаја је истовремено пала ва више од 20 ера на 66 ера (6,5 дин.) по кг. чиме је опет достигнут ниво од пре годину дана. Узрок овоме паду цена је повећање производње, нарочито код јаја, и све јача. конкуренција других земаља на иностраним тржиштима.

— Господарска слога проширила је сада своју акцију и на подизање надница пољопривредних радника. Први састанак између поседника и сељака одржан је у ту сврху у Самобору. По споразуму који је том приликом склопљен плаћаће поседници 15—22.50 дин. за десет сати рада, без хране. Досада (се је та надница кретала око 10 динара.