Narodno blagostanje
ОБА прилаз II O
.
TRGOVINSKA:POLITIKA 57
- бетрев ie po povratku iz: Rima izjavio · između Mi. 510 ПОН екопотзке odnose. . između tri
_ (оба su u ai 54 štamparije, 5 RODNO, i 4 cinkografije; а Брна. su izvan O
štampa, Mađarska će preuželezničkih pragova, a ispo-
Nemci kupuju po Bosanskoj roj veće опен ри-
- nostranstvo. Miništar saobraćaja je dao povlasticu od 25% Е за "brzovoznih, a 50% kod ubrzanih pošiljaka.
— Mađarska je u februaru izvezla robe u vrednosti od
Zi 2 mil. _penga prema 29,2 mil. u istom: mesecu 1935; uvoz se povećao за 27,4 mil. na 30,6 mil. penga. Time je potpuno #ravnat pasivni saldo prošloga meseca: izvoz prva dva meseca 0. Cg. iznosi 76,1 mil, a uvoz 71,2 mil. što pretstavlja višak izvoza od 4,9 mil. penga. Naročito je porastao izvoz u Nemačku (mesa, svinja, jaja, deteline i semena lucerne). Nešto malo povećao se i izvoz gvozdđenih' poluizrađevina, a opao je onaj pšenice, slada i elektrotehničkih mašina. Što se uvoza tiče; naiyiše se- о тапио onaj tekstilnih sirovina i polupreraпошла „LO = | — _ Rupamija је kod Škode poručila 12 topova za tri *:Qunavska. monitora za 70 hilj. engl. funti (17,5 mil dinara). · Roba se ima isporučiti za 14 meseci. Kako Rumunija ne raspolaže devižama, Škoda je dobio pravo da izveze robe u vrednosti 35 mil. leja; jedino ne sme izvesti pšenice i naftinih proizvoda, niti robu sme uputiti u Siriju, Palestinu i Egipat.
ska
— Ргефзјаутс! francuske privredne oblasti u Nici jed_noglasno su zaključili da se od vlade zatraži da se smesta obustave sankcije protiv Italije. U obrazloženju se ističe da je .. talijansko tržište za Francusku od naročitog značaja, pošto su ostala tržišta zatvorena francuskom izvozu usled carinskih ЋЕ valutnih teškoća. Danas je, međutim, marseliska luka skoro mrtva, a Lion i okolina upropašćeni. Istovremeno >»Unija za
- zaštitu oštećenih sankcijama« zahteva moratorij za porez i obu_ Slavu svih prinudnih mera protiv oštećenih.
O. — Austrijski ministar trgovine Štokinger rekao je u jed| nom” predavanju u Statističkom. savetu, da je oko 50% cele
austrijske proizvodnie upućeno na izvoz.. Turizam, tranzit itd. „doduše dragoceni prilozi za dobar platni bilans, ali težište ek da bude. u izyozu, ako se | dalje želi napredovanje · austrijske privrede.
=> "Министарски савет" поднео:је Уредбу о продаји производа из државних рударских предузећа. Државна. ру+= дарска., предузећа продаваће. своје производе непосредно по„= трошачима или: непосредно преко заступника "или · комисио„+ вара. У „местима: од; преко. 20. хиљ. становника. или: у ограиченимореонима може „се искључива продаја поверити само једном лицу, правном или физичком, које ће бити заступник ТИХ пузвика Иле | папира Иди. АН ни. a Оно
ар 1 и. —— сити целокупну. 0. 'CBHX производа државних. рудника и. топионица на: целој: теритоЈо државе- једном ил
ie „одређује Министар шума и
ВАРОДНО. БЛАГОСТАЊЕ _
_ žeVa које im seljaci skupljaju i prodaju. Za izvoz puževa u
_ износи 430,07 мил.
са 21,2
јавном. лицу које: има. најбоље. услове... „производа државних рудар-'
Страна 227.
рудника на предлог Одељења за рударство. једино мерило
"за одређивање цена јесте тржишни однос понуде и тражње
дотичних производа на њему.
— У Аустрији се са свих страна тражи оснивање · централе и берзе за јаја, али како су мишљења интересената исувише подељена, тешко да ће доћи скоро до решења. Сви се, међутим, одавно слажу да регулисању цена и контроли квалитета највише сметају илегална трговина и тборбарење и непосредно снабдевање трговаца на мало и потрошанма од
- о траке сељака.
— Грака је дозволила увоз 200 комада митраљеза: са резервним деловима из Чехословачке у вредности од 6,97 мил. ч. кр. Митраљези су намењени авијацији. =.
— Аустрија је пристала да од Мађарске купи остатак контингента пшенице од 1,3 мил. метр. центи, уколико буде потребе. |
SOCIJALNA POLITIKA
— Na poslednjoj godišnjoj skupštini Saveza privatnih nameštenika »Merkur« doneta je rezolucija u kojoj se traži: 1) dase neizvede teritorijalno razgraničenje između privatnodruštvenih blagajni, 2) da se mesto toga organizuje saradnja između postojećih blagajni i 3) da se svaka reforma bolesničkog osiguranja sprovede u sporazumu sa »Merkurom«.
— Загребачки индустријски намештеници траже ОА Министра 'соц. пол. и народног здравља да се у Закону 2 минималним надницама донесу и одредбе за минималне плате приватних намештеника.
КОМСАК5ТУО
— Engleska vlada izjavila je u Donjem domu da povećanje izdataka za naoružanje neće n ukoliko promeniti dosadđašnju politiku |evtinog novca.
— Ministar finansija je doneo odluku prema kojoi se od 1 maja o. g. kod svih pošta mogu uplaćivati poštanske uputn:се za sva mesta u Nemačkoj. Zasada su isključene ielegraifske uputnice,
— Rumtnska Narodna banka je odlučila da marku privremeno opet povuče iz slobodnog prometa. Banka će kupovati marku po 37,50 leja, a prodavati verovatno po 42. Ova mera smanjiće verovatno uvoz iz Nemačke, jer poskupljuje marku za oko 4 leja, dok će se izvoz u Nemačku moći pevećatL. ;
— Belgijski ministar finansija odbio je da ukine naZIV »belga«. |
— Шведска новчанична банка је почетком. друге. половине марта понова повећала своје залихе злата на страни за 2,51 мил. шв. круна на 17,43 мил. кр., док су се потраживања од банака на страни у исто време смањила за 3,89 мил. шв, кр. на 196,05 мил. Са златом 'у касама које кр., банка сада располаже укупно са 447,5 мил. кр. злата, према 351,68 мил. пре годину дана, тј. 2% више, | = Бивши гувернер Прчке банке, г. Цудерос који је лане после Венизелосове револуције смењен, поново је једногласно изабран за гувернера.
JAVNE FINANSIJE
— Kanton Ženeva zafražio je od saveznog veća mora-– torij od 5 godina za konsolidovane zajmove, sniženje kamatne stope kod kantonalnog duga za 50% i sniženje kamatne stope prema poveriocima Banque de Gćnčve sa 2% na 1%. Ušteđu
„ma .kamatama u iznosu od 3,75 mil. šv. fr. upotrebila bi kan-
tonalna vlada delom za otplatu duga, a delom za produktivno